Мултимедија

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Објављено пре

2 године

25.05.2023

Од стране:

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.

Ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци одржао је предавање „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ 18. маја 2023. године у Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци.

_{Ма Дејан Дошлић на предавању „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.}

Дејан Дошлић је на предавању, између осталог, говорио о Твртку Котроманићу, његовом крунисању за краља и преузимању традиције династије Немањић. Такође, било је речи и о симболици грба Котроманића и шта на том грбу представљају љиљани.

Предавање је организовало удружење „Србско сабрање Баштионик“.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија ма Дејана Дошлића

Дејан Дошлић рођен је 1990. године у Добоју (Република Српска, Босна и Херцеговина).

Предаје на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, са звањем вишег асистента у које је изабран 2019. године.

Учествовао је у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима „Култура сјећања и памћења“ и „Племенито“, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и „ARKWORK, School of Archeology, Athens“. Поред тога, учествовао је на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.

Године 2015. у „Гласнику удружења архивских радника“ објавио је рад „Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског“, а 2016. године у „Часопису за књижевност и културу `Крајина`“ објавио је рад „Светосавска просвјета и образовање“.

Аутор је музејске изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Мр Јанко Врачар и ма Дејан Дошлић су коаутори музејске изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.

Прочитајте још:

У Бањој Луци отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

Ознаке:istoričar Dejan Došlić predavanje „Ko je bio Tvrtko Kotromanić? Formiranje kraljevske ideologije“истакнуто историчар Дејан Дошлић предавање „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“

Следеће

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Не пропустите

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Видео

Предавање др Драгољуба Марјановића „Царска круна без светитељског ореола“ у Београду

Објављено пре

4 месеца

15.01.2025

Од стране:

Редакција

Проф. др Драгољуб Марјановић на предавању „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, у Историјском музеју Србије одржано је предавање проф. др Драгољуба Марјановића „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“.

За разлику од свог оца – краља Стефана Дечанског и деде – краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ – светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића у Цркви христа Пантократора у Манастиру Дечани. Фотографије је власништво Фонда Благо.}

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

_{Предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.}

Одговоре на та питања потражите у видео-снимку предавања „Царска круна без светитељског ореола“.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

_{Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.}

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8^th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Погледајте још:

Предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ“ у Модричи (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Фото

Рођење Христово у српским средњовековним светињама!

Објављено пре

4 месеца

07.01.2025

Од стране:

Редакција

Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Српска православна црква и њени верници данас прослављају Божић. Свима који данас славе најрадоснији хришћански празник желимо здравља, љубави, благостања уз традиционални поздрав: Мир Божији, Христос се роди!

Поводом Божића портал Српска средњовековна историја за своје читаоце направио је избор најлепших фресака из српских средњовековних светиња на којима је приказано рођење Христово.

*_{Рођење Христово, Црква Свете Тројице, Манастир Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Пресвете Богородице, Манастир Градац. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Светог Ђорђа у Призрену. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

Рођење Христово, Црква Светог Јована Крститеља у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Рођење Христово, Црква Светог Јована у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Наставите са читањем

Фото

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Објављено пре

7 месеци

10.10.2024

Од стране:

Редакција

Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.

Пријатељ уредника сајта Српска средњовековна историја Марко Миљковић боравио је недавно на Светој Гори и у Манастиру Хиландар. Првог октобра 2024. године ујутру он је имао прилику да види предивно звездано небо изнад Манастира Хиландар и да направи фотографије у којима сви можемо да уживамо.