Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Историјски музеј Србије на челу са директорком др Душицом Бојић покренуо је пројекат израде реплика круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је реплику круне краља Милутина на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници.
Изради реплике круне краља Милутина претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић. Током тих консултација одлучено је да се реплика круне краља Милутина уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Краљевој цркви у Манастиру Студеници. Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане) је задужбина краља Милутина, подигнута 1314. године.
Краљ Милутин, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор реплике круне краља Милутина, уз теоретско вођење поменутих професора.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу се темељно размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 14. веку.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Круна краља Милутина тешка скоро 1,6 килограма, има више од 400 бисера
Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање. У питању је искључиво ручни рад.
Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина је тешка 1571.74 грама, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 слатководна бисера.
Разлика између оригиналне и реплике круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна скоро сигурно била направљена од злата, реплика је направљена од позлаћеног сребра.
У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна
Поред реплике круне краља Милутина, израђене су још три реплике круна. У питању су реплика круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, реплика круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и реплика круне цара Душана, коју је направио Горан Ристовић. Израде све четири круне финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.
Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.
Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.
Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.
Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.
Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.
Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.
Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.
Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.
Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.
Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.
Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.
Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.
Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.
Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.
Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.
Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.
Садржај монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Задња страна корица монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића, задња страна. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.