Connect with us

Вести

РТС: Откопавање заборављене прошлости Требиња – како је историја закопала двор Немањића (видео)

Објављено пре

2 године

Музеј Хецеговине и сахат-кула у Требињу. Фотографије је власништво Музеја Хецеговине у Требињу.
Музеј Хецеговине и сахат-кула у Требињу. Фотографије је власништво Музеја Хецеговине у Требињу.

Археолошка истраживања у Требињу открила су да је сахат-кула, из 18. века, подигнута на средњовековним темељима највероватније палате или дворца са црквом и звоником. У тој вишеспратној грађевини столовали су и Немањићи, а међу њима и краљица Јелена Анжујска Анђео, која је из Требиња владала српским земљама крајем 13. века.

Резултати археолошких истраживања у Требињу

Испод самог Музеја Херцеговине у Требињу откривен је наставак широких бедема. Све упућује на то да је овде заиста постојао град са палатом и црквом. Требиње се помиње још у 10. веку, као седиште жупе Травуније и кнеза Војислава.

Од 1168. до 1375. године је под влашћу Немањића. По смрти краља Уроша 1277. године, краљица Јелена Анжујска Анђео из тих двора влада српским земљама. Међутим, та богата прошлост остала је под новим грађевинама – прво из турског, а потом и аустроугарског периода.

Споменик краљици Јелени Анжујској Анђео у Требињу. Фотографија је власништво Туристичке организације Требиња.
Споменик краљици Јелени Анжујској Анђео у Требињу. Фотографија је власништво Туристичке организације Требиња.

„Од 2013. године вршена су ископавања у дворишту Музеја и тада је откривена грађевина, један грађевински комплекс који чине бедеми, који су ширине метар четрдесет, уз те бедеме, правоугаони објекат који би могао да буде нека врста палате. Такође, испод сахат-куле, која је изграђена 1738. године, на нивоу од два метра дубине, налазе се ниво средњовековног утврђеног Требиња и степениште које води на тадашњи звоник“, наводи директорка Музеја Херцеговине у Требињу Ивана Грујић.

Прота Стеван Правица – борац за српско културно наслеђе

У архиву Музеја Херцеговине пронађена су и писма проте Стевана Правице, с почетка 20. века, која потврђују ту претпоставку. Он се обраћа Земаљској влади и Музеју у Сарајеву, митрополиту и тадашњем начелнику општине Требиње, и моли да се истраже остаци требињског манастира, али и да се спречи на том месту предвиђена градња аустроугарског војног објекта.

„Он је у последњем писму написао да је покушао све што је до њега, али да није успео никога да заинтересује и да спречи изградњу аустроугарске касарне, управо на месту средњовековног старог града“, објашњава директорка Музеја Херцеговине.

Од 1989. године овде је Музеј Херцеговине. Двориште је затрпано почетком 20. века, ниво знатно подигнут и тек археолошка ископавања откривају старије грађевине.

Успостављена сарадња са Републичким заводом за заштиту споменика културе Србије из Београда и Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске из Бањалуке, даје наду да ће се прича о требињском средњовековном граду наставити – истраживањима, презентацијом, евентуално и реконструкцијом читавог комплекса.

Видео-прилог о археолошким ископавањима на простору Музеја херцеговине у Требињу можете погледати ОВДЕ.

Аутор: Јелена Божовић

Извор: РТС

Прочитајте још:

„Све о археологији“: Потрага за двором краља Драгутина у Дебрцу донела неочекиване резултате

„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус

Ознаке:
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Најчитаније