Вести

„Све о археологији“: Потрага за двором краља Драгутина у Дебрцу донела неочекиване резултате

Објављено пре

2 године

26.05.2023

Од стране:

Мапа тврђаве и локалитета Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Археолошка ископавања локалитета Градужине у селу Дебрц на Сави, који је претпостављено место двора краља Драгутина који се спомиње у историјским изворима, донела су нека потпуно неочекивана сазнања. Уместо културног слоја који одговара времену владавине краља Драгутина, наишло се на културни слој из ранијег периода. Нешто што није било очекивано, пише сајт „Све о археологији“.

Геофизичка снимања и ископавања обављена су током октобра и новембра 2022. године. Њих су спровели археолози из Завода за заштиту споменика културе Ваљево у сарадњи са Удружењем Челник из Љига, а уз подршку општине Владимирци.

Шта је откривено током археолошких истраживања?

Локалитет Градужине налази се на месту где река Сава прави оштру окуку, што је условило константно поткопавање терена, те је од целог локалитета остао само један мањи троугаони плато окружен Савом и Дубоким потоком. На том локалитету видљиви су остаци двоструког бедема саграђеног од дрвета и земље, са два рова.

_{Део ископаног бедема на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.}

Међутим, ископавања су показала да на локалитету Градужине нема археолошког слоја из 13. и 14. века, односно из времена краља Драгутина (1276-1316). Уместо тога, археолози су нашли слој 10. века!

Покретни налази керамике, према начину израде и орнаментима, одговарају периоду 10. и 11. века. Типолошки се потпуно поклапају са керамиком из слојева од 9. до 11. века који су пронађени на локалитетима у Мачванској Митровици, Малом Зворнику, Врсеницама и Расу.

_{Фрагменти керамике из 10. и 11. века пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.}

Од нарочитог значаја су два новчића византијског цара Василија II (976-1025), који су лежали на самом врху културног слоја испод којег је видљив слој пожара. Један од та два новчића је лежао у слоју срушеног земљаног бедема.

_{Новчићи византијског цара Василија II Бугароубице пронађени на локалитету Градужине у селу Дебрцу. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Ваљево.}

Откривено утврђење из 10. века

Све ово јасно говори да се новац цара Василија II нашао на овом месту у фази након пожара и разарања утврђења. Будући да се између стерилног и средњовековног слоја налази танак слој са налазима из латенског периода (млађе гвоздено доба), може се тврдити да је утврђење највероватније подигнуто у првој половини 10. века као погранична тврђава током сукоба Срба са Мађарима или Бугарима.

Ово је и време чувеног српског кнеза Часлава Клонимировића (927-960). У науци још увек није прецизно утврђено докле се на северу простирала његова држава, али с обзиром да знамо да је погинуо у борби са Мађарима на реци Сави и да се налази са локалитета Градужине поклапају са периодом његове владавине, можемо оправдано претпоставити да је утврђење у Дебрцу представљало северну линију одбране Србије кнеза Часлава. То би дефинитивно одагнало све сумње да се у његово време Србија на северу простирала до реке Саве.

_{Тријумф византијског цара Василија II Бугароубице на форуму у Цариграду, илустрација из Мадридског Скилице. Фотографија је преузета са Википедије.}

Рушење утврђења и слој паљења изнад ког су пронађени новчићи цара Василија II Бугароубице, потврђује податак из историјских извора да је он почетком 11. века повратио и консолидовао византијску власт на Балкану, а тада и Србија пада под византијску власт. Даља истраживања овог локалитета требало би да открију шта се тачно збивало на овом подручју и ко је све њиме управљао током 10. и почетком 11. века.

Аутор Александар Ђукић

Извор: Све о археологији

Прочитајте још:

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус

Следеће

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Не пропустите

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.