Тврђаве

Вршачка кула – тврђава деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурађа Бранковића

Објављено пре

3 године

11.09.2022

Од стране:

Редакција

Вршачка кула. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки.

Вршац, град настао у подножју Вршачког брега, једне од две планине у Војводини, град у близини границе Србије и Румуније, град који воле његови становници, град којем се посетиоци радо враћају, град у којем посебно место има Вршачка кула. Према писаним изворима, средњовековна историја Вршца почиње у трећој деценији 13. века…

Средњовековна историја Вршца

Вршац, односно насеље Ердшомљо, први пут је у писаним изворима поменут у повељи папе Хонорија III датираној на 11. јануар 1227. године. Он је у том документу потврдио да је калочки надбискуп Угрин купио од угарског краља Андрије II (1205-1235) Пожегу у Славонији, дајући му за тај град новац и посед Ердшомљо. Негде у то време пада и оснивање доминиканског манастира у Ердшомљу, за чијег се ктитора сматра краљ Андрија II.

*_{Угарски краљ Андрија II (1205-1235). Фотографија је преузета са Википедије.}*

У најезди Монгола 1241-1242. године на Угарску страдају и равничарски крајеви данашњег Баната. Након одласка Монгола у пролеће 1242. године, како би ојачао одбрамбени систем земље краљ Бела IV (1235-1270) је започео масовну изградњу камених утврђења широм Угарске, нарочито у пограничним подручјима. Сматра се да је у деценијама које су следиле након монголске најезде подигнута и тврђава у Вршцу. Ипак, први сачувани податак о вршачком утврђењу потиче тек из 1323. године, када се у изворима наводи да дужност кастелана краљевске тврђаве Ердшомљо врши Никола, син Дионисија из породице Јанки.

Фотографија Вршачке куле настала пре 1891. године. Фотографија преузета са фејсбук странице „Stari Vršac - Udruženje Feliks Mileker“. — _{Фотографија Вршачке куле настала пре 1891. године. Фотографија преузета са фејсбук странице „Stari Vršac – Udruženje Feliks Mileker“.}

У 14. веку господар Вршца био је и палатин Угарске Никола I Горјански (1375-1385), иначе учесник операције из 1373. године против жупана Николе Алтомановића, господара Ужица, заједно са босанским баном Твртком и кнезом Лазаром. Његов син Никола II Горјански био је ожењен Лазаревом ћерком Теодором.

Српска владавина над Вршцем

Насеље и тврђаву Вршац деспот Стефан Лазаревић ( је највероватније добио као посед од угарског краља Жигмунда (1387-1437) у периоду сарадње два владара, која је успостављена споразумом из 1403/1404. и која је трајала све до деспотове смрти 1427. године.

_{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Деспот Ђурађ Бранковић највероватније је владао Вршцем од 1431. године, а губи га у време након пада Смедерева 1439. године, када му тврђаву одузима тадашњи угарски краљ Владислав I Јагелонац (1440-1444). Са угарским владаром деспот Ђурађ се измирио 1441. године, али је то морао да плати препуштањем великог броја својих поседа у Угарској ердељском војводи Јаношу Хуњадију.

*_{Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Након пораза Угара од Османлија у бици на Косову пољу 1448. године, угарска војска се у своју земљу враћала преко Српске деспотовине, пљачкајући и пустошећи државу Ђурађа Бранковића. Српски владар је успео да зароби Хуњадија и затвори га у Смедереву. Ослободио га је тек пошто се намесник Краљевине Угарске обавезао да ће платити ратну штету коју је начинио у Србији и вратити деспоту поседе, међу њима и Вршац, које му је раније узео, осим оних које је држао према њиховим ранијим уговорима. Тако се Вршац поново нашао у српским рукама.

*_{Угарски великаш Јанош Хуњади. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Године 1458. Вршац из руку Бранковића прелази у руке угарског великаша Михаила Силађија, а након његовог заробљавања и погубљења у Цариграду од стране Османлија, Вршац поново постаје краљевски посед. На угарском престолу се тада налази краљ Матија Корвин (1458-1490).

*_{Вршачка кула пре обнове. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}*

Под османлијску власт Вршац је пао 1552. године, када га је током похода на Темишвар освојио Ахмед паша, други везир султана Сулејмана Величанственог (1520-1566).

*_{Османлијски султан Сулејман Величанствени (1520-1566). Фотографија је преузета са Википедије.}*

Вршачка кула

Вршачка тврђава подигнута је на брегу који се издиже 399 метара изнад нивоа мора и дан-данас доминира над градом у подножју тог брега. У њој главну позицију заузима троспратна донжон кула, која је уграђена у источни бедем.

Са супротне, западне стране налазила се полукружна кула. Две куле су биле повезане северним и јужним бедемом, а простор између кула био је преграђен посебним зидом, делећи двориште замка на источни и западни део.

_{Макета Вршачке куле из Вршачког музеја. Аутор макете је Голец Јосиф-Бајди. Аутор фотографије А. Киш. Фотографије је преузета са Википедије.}

Вршачки замак заштићен је као споменик културе 1948, а 1991. године проглашен је за непокретно културно добро од великог значаја.

Стара фотографија Вршачке куле. Фотографија преузета са фејсбук странице „Stari Vršac - Udruženje Feliks Mileker“. — *_{Стара фотографија Вршачке куле. Фотографија преузета са фејсбук странице „Stari Vršac – Udruženje Feliks Mileker“.}*

Конзерваторски и рестаураторски радови на Вршачкој кули су извођени 1984. и 1993. године, а од 1997. до 2002. године у њој су трајали археолошки радови. Рад на обнови донжон куле и дела тврђаве почели су 2009, а завршени су 2015. године, када је делимично обновљена Вршачка кула свечано отворена за посетиоце.

*_{Обнова Вршачке куле. Аутор фотографије А. Киш. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Литература коришћена за писање текста:

Vršac u srednjem veku, I deo – od ranog srednjeg veka do kraja 14. stoleća, Istorijski časopis 59 (2010), Aleksandar Krstić

Vršac u srednjem veku, II deo – od početka 15. do sredine 16. stoleća, Istorijski časopis 60 (2011), Aleksandar Krstić

Прочитајте још:

Пожар на Вршачком брегу у већем делу локализован, Вршачка кула безбедна (фото, видео)

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

Следеће

Врдничка тврђава – чувар Фрушке горе

Не пропустите

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Тврђаве

Вишеград – средњовековна тврђава која и данас дели судбину Манастира Светих Архангела код Призрена

Објављено пре

4 месеца

12.02.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена.

На брду изнад Манастира Светих Архангела, неколико километара од Призрена, налазе се остаци средњовековне тврђаве Вишеград.

Вишеград је настао у време Ромејског царства као тврђава чији је задатак био да штити пут из Средачке и Сиринићке жупе у град Призрен.

*_{Остаци тврђаве Вишеград код Призрена. Аутор и власник фотографије је Слободан Ботошки.}*

Неки извори га називају и Призренац, па због тога треба скренути пажњу да се Призренац бистрички не меша са тврђавом Призренац која се налази близу Новог Брда.

Поглед на остатке тврђаве Вишеград код Призрена са обале Призренске Бистрице. Аутор и власник фотографије је Зорана Рачић. — _{Поглед на остатке тврђаве Вишеград код Призрена са обале Призренске Бистрице. Фотографија је преузета са инстаграм налога knjigaomilutinu.}

Вишеград је био мале површине и у њега се улазило кроз кулу, која је данас делимично очувана. У њему се налазила Црква Светог Николе.

Остаци тврђаве Вишеград код Призрена. Аутор и власник фотографије је Зорана Рачић. — *_{Остаци тврђаве Вишеград код Призрена.}*

Краљ Стефан Урош II Милутин је дао град Вишеград и Цркву Светог Николе призренском епископу као ризницу. Епископ је имао дужност да тврђави обезбеди посаду.

Манастир Светих Архангела и Вишеград

Када је средином 14. века подигао Манастир Светих Архангела, цар Стефан Душан је град Вишеград приложио својој задужбини. Од тада Вишеград дели судбину Душановог здања. Призренска епископија је заузврат добила нове поседе.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Град Вишеград и утврђени Манастир Светих Архангела градитељи су повезали бедемима, а они су данас у рушевинама.

Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена. Власник и аутор фотографије је Зорана Рачић. — _{Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена.}

Вишеград је постао Горњи град, а Манастир Светих Архангела Доњи град.

Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела код Призрена. Власник и аутор фотографије је Зорана Рачић. — *_{Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела код Призрена.}*

Преко реке Призренске Бистрице био је изграђен камени мост. Њиме се долазило до куле кроз коју се улазило у Доњи град.

Поглед на конаке Манастира Светих Архангела код Призрена. Власник фотографије је Зорана Рачић. — *_{Поглед на конаке Манастира Светих Архангела код Призрена.}*

Године 1455. Манастир Светих Архангела и Вишеград освојиле су Османлије. Светиња и град су под Османлијама разрушени и у таквом стању се и данас налазе.

Прочитајте још:

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Средњовековни Звечан – град бурне прошлости

Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича

Препоручујемо:

Цар Душан – керамичка фигура

Наставите са читањем

Тврђаве

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Објављено пре

5 месеци

04.01.2025

Од стране:

Редакција

Бранич кула тврђаве Бован. Аутор и власник фотографије је Александар Ристић.

На излазу из Моравичке клисуре, десетак километара северно од Алексинца, налазе се остаци средњовековне тврђаве Болван…

Трг у Болвану

Болван је у средњем веку истовремено био и трг и тврђава.

Трг у Болвану први пут се у изворима помиње у повељи монахиње Евгеније (кнегиње Милице) Манастиру Светог Пантелејмона из 1395. године. Монахиња Евгенија је тим документом светогорском манастиру дала 500 крушаца (груменова) соли и два човека са болванског трга – Доју Балушевића и Рашу Рађевића.

*_{Манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Аутор фотографије Стефан Брајковић.}*

На тргу у Болвану налазили су се магацини соли и царинарница, за со која је увожена из Угарске.

Тврђава Болван

Тврђава Болван подигнута је на два врха једног брда на излазу из Моравичке клисуре. На већем врху је била подигнута бранич кула, која је имала готово правилну квадратну основу. Зидови су јој били дебљине око 2,2 метра.

На мањем врху се такође налазила кула, која је са остатком тврђаве највероватније била повезана бедемом.

Данас су видљиви остаци бранич куле и бедема. На основу остатака тих бедема могуће је наслутити где су се налазиле још две куле.

Прекопута тврђаве, на другој страни реке Моравице, налазила се кула, која је заједно са Болваном затварала излаз из клисуре.

Тврђави је било немогуће прићи са севера и истока због реке, а са запада због стрме стране брда. Са југа је био могућ приступ, па је због тога са те стране ископан шанац.

Тврђава у Болвану имала је неколико улога. Прва је била заштита болванског трга. Друга је била заштита дела Цариградског друма. Тај део пута је ишао од места Horeum Margi (Ћуприје), преко Болвана, поред Липовца, на Топоницу, па у Ниш. Трећа улога је била заштита границе према Османском царству, у склопу Липовачког крајишта које је обухватало простор Липовца и Болвана.

Сматра се да је тврђава Болван сигурно постојала у другој половини 14. века, а могуће је и раније. Први пут у изворима она се помиње у „Житију деспота Стефана Лазаревића“, делу које је у четвртој деценији 15. века написао Константин Филозоф.

Мусин поход на Србију 1413. године и освајање Болвана

У поменутом житију Константин Филозоф описује и поход из 1413. године османлијског принца Мусе на Србију, којом је тада владао деспот Стефан Лазаревић.

Муса је најпре поразио свог одметнутог војводу Хамзу и освојио његове градове Соколац и Сврљиг. Када је завршио са Хамзом, „дође у српске пределе и заузе Болван, пошто су се престрашили они који су у њему и који су га предали“. Дакле, браниоци Болвана су предали град османлијском принцу. У том походу Муса је у Деспотовини освојио и Липовац, Сталаћ и Копријан.

Исте године Муса је поражен у сукобу са широком коалицијом владара и великаша са Балкана које су предводили његов брат Мехмед, потоњи османлијски султан, и деспот Стефан Лазаревић. Након Мусиног пораза и погубљења, његове поседе је преузео Мехмед. Он је деспоту Стефану вратио области и градове које је освојио Муса, укључујући и Болван.

*_{Османлијски султан Мехмед I. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Болван је под османлијску власт коначно пао у српско-турском рату 1427-1428. године, у време владавине султана Мурата II.

Прочитајте још:

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране

Наставите са читањем

Тврђаве

Замак деспота Стефана Лазаревића у Београдској тврђави

Објављено пре

6 месеци

27.11.2024

Од стране:

Редакција

Макета замка деспота Стефана Лазаревића у Београдској тврђави, рад вајара Коље Милуновића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

После битке код Ангоре 1402, деспот Стефан склопио је 1403/1404. године споразум са угарским краљем Жигмундом и ступио у вазални однос према њему, а заузврат је добио Београд и друге поседе у Угарској.

Деспот Стефан је претворио Београд у српску престоницу, стратешку тачку отпора према Османлијама, привредни и културни центар Србије.

*_{Макета Београдске тврђаве, изглед из прве половине 15. века.}*

Деспот је у Београдској тврђави током прве деценије 15. века преуредио стари византијски кастел, подигавши на његовом месту замак, који су чинили двор, зидине, осам кула и помоћни објекти.

*_{Деспотов замак на макети Београдске тврђаве из 15. века.}*

Замак је био пресечен на два неједнака дела зидом на чијој средини се налазила донжон кула.

У мањем, западном делу налазио се деспотов двор, са вратима која су водила према Западном подграђу и луци.

*_{Београд, реконструисани изглед у време владавине деспота Стефана Лазаревића.}*

У већем, источном делу налазиле су се помоћне зграде и главни улаз у замак. Улаз је био окренут према истоку и био је брањен једном кулом и покретним мостом.

Деспотов замак уништен је 8. октобра 1690. године у великој експлозији у једној од његових кула. Експлозија се догодила у тренутку када су Османлије опседале град који су држали Аустријанци.