Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.
Уочи Видовдана, на Газиместану освануло ново градилиште, 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој. Реч је о спомен-подручју у заштићеној зони, о којој такозвано Косово мора посебно да брине. Ово је провокација, не може се градити на Газиместану, поручују Срби са Косова и Метохије.
Усред заштићене зоне изливена је бетонска плоча, очигледно темељ будуће грађевине од три стотине квадрата.
Ово није први нелегални објекат на месту које за Србе има посебан значај. Одмах по обзнањивању да се формира заштићена зона непосредно уз Газиместан почела је градња. Борба да се први градитељ на Газиместану заустави трајала је неколико година. Узалудно, јер је после годину и по дана зграда стављена под кров, поред светог места сада је стовариште.
Новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић за Спутњик објашњава да ово није атрактивна зона за ту врсту бизниса, место је удаљено од пута, далеко је од Приштине и Обилића. Наш саговорник верује да постоји неки виши циљ, потпуно ирационалан, да ти људи наносе штету другима, желе да се виде у срцу Газиместана.
„У време када је доношен Ахтисаријев план, они су већ видели стратегију којом ће уништити те заштићене зоне и узурпирати их. То није случај само са Газиместаном, ту је специјална заштићена зона Велика Хоча, где се такође гради без дозволе, инвеститорима нико ништа не може, затим старо градско језгро Призрена које је у добром делу девастирано, продато и зазидано. То су процеси у којима други не постоје и не постоји закон, када се споје та два принципа, онда нема ничег. То је потпуна анархија“, каже Ракочевић.
Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.
Косовом влада анархија
Он је обишао терен, претпоставља да ће на новим темељима бити подигнут ауто сервис са перионицом. Реч је о приватној њиви у власништву Албанца, али чија год да је њива, инвеститор нема право да гради, јер то је заштићена зона коју штити Устав такозваног Косова, а даноноћно је чува косовска полиција.
„Заштићене зоне су саставни део законодавства који је међународна заједница уврстила у устав и законе, да би подигли ниво људских права и заштитили стотине објеката Српске православне цркве, места која су од посебног значаја за нашу културу, историју и наслеђе. Шетао сам тамо пола сата, нико од полицајаца ми није пришао да пита шта радим, нико не жели да преузме било какву одговорност, да примени закон. Донети су савршени европски закони – са савршеним непримењивањем“, истиче Ракочевић.
Реаговала Српска православна црква
Како Спутњик сазнаје, Српска православна црква је већ реаговала, очекује се да инспекција заустави радове и наложи инвеститору да више не ради. Међутим, Ракочевић каже да је пракса на терену нешто друго. Досадашња је показала да сазидано не само да није срушено, већ објекти расту, док не буду потпуно завршени.
Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, који прати и познаје стање објеката на терену, немоћан је, јер његове ингеренције тренутно фактички не постоје. Ипак, може да се обрати релевантним међународним институцијама, укључујући и УНЕСКО.
То мора дати резултате на дуге стазе, верује Ракочевић, јер није реч само о Газиместану, реч је о читавом мору једне цивилизације, огромном броју објеката, места која су важна за православне хришћане, али и за светску културну баштину, па су заштићена по светским, али и косовским законима.
Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.
Наслеђе вредно Немцима, није Албанцима
Саговорник Спутњика каже да је, после овог случаја, и ономе ко ништа не зна о дешавањима на Косову и Метохији лако закључити шта се тек дешава са историјски важним светим местима какав је Газиместан, која нису заштићена.
„Када се успостави систем који не примећује другог, он или настоји да уништи другог или да присвоји себи све што му је припадало и избрише. Наравно, то изазива ужасне провокације, не можете градити на Газиместану! Зашто би неко зидао на Газиместану, како је могуће да ти људи не схватају да је то некоме важно? Да је то свето место, да се ту стално окупљају људи. Између осталог, долазе и туристи, то није природно, није нормално“, истиче Ракочевић.
Он додаје да држава Србија, Српска православна црква и Срби на Косову и Метохији имају проблем са етничком силом која је одлучила да их избрише, која је доминантно окренута ка томе или да фалсификује или да уништи или присвоји туђе, таквој сили врло је тешко одупрети се, јер реч је о репресији институција, нових институција које не желе да упознају Газиместан, нити било шта друго.
„Дугогодишњи познаник Албанац пре неки дан ми каже да му је немачки амбасадор рекао да су Дечани прави дијамант. Рекао сам, како је могуће да теби, који читав живот живиш овде, то открива немачки амбасадор, како ти то не знаш. Не можете упознати нешто, ако га не прихватате, ако сте непријатељски настројени према њему, ако га мрзите, сматрате опасношћу. Ово је ствар сведочења, Газиместан је апсолутни симбол слободе нас Срба на Балкану и где год да се налазимо. Тај симбол слободе мора на неки начин да се обесмисли“, закључује Ракочевић.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.