Вести
У Смедереву одржана трибина поводом реализованог конкурса за израду споменика деспоту Ђурађу Бранковићу
У Центру за културу Смедерево у понедељак, 20. јуна 2022. године, одржана је јавна трибина поводом реализованог конкурса за израду идејног вајарског решења за споменик деспоту Ђурађу Бранковићу.
У новембру 2021. године Град Смедерево је расписао конкурс за израду идејног вајарског решења за споменик деспоту Ђурађу Бранковићу. За стручно оцењивање конкурсних радова Град Смедерево је именовао жири у саставу проф. др ум. Милорад Младеновић, академски сликар и дипломирани инжињер архитектуре, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, председник; др ум. Мице Поптсис, академски вајар, редовни професор Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду у пензији, члан; др Снежана Цветковић, историчар уметности, музејски саветник у музеју у Смедереву, члан; Дејан Радовановић, археолог, конзерватор-саветник, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, члан; Татјана Гачпар, археолог, музејски саветник, директор Музеја у Смедереву, члан; Владислава Живановић Ристић, дипломирани инжењер архитектуре, главни урбаниста града Смедерева, члан и академик проф. др Момчило Спремић, историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, почасни члан и стручни саветник.
Сви чланови жирија, изузев академика Спремића, били су учесници трибине. Они су изнели своја размишљања у вези са учешћем у раду жирија, али и исказали задовољство због тога што су били део читавог процеса, за који су казали да је био транспарентан.
Жири је током свог рада одржао три пленарне седнице на којима је извршио верификацију и преглед садржине достављених радова, спровео појединачну и укупну дискусију о предложеним решењима, сачинио ужи избор радова за награђивање и донео одлуку о додели прве награде и две равноправне друге награде за идејно решење за споменик Ђурађу Бранковићу.
Стручни жири је прву награду доделио конкурсном раду аутора Здравка Јоксимовића. Равноправну другу награду за своја идеја решења добили су аутори Радош Антонијевић и Давор Дукић.
„Мислим да је Ђурађ Бранковић веома важан личност, не само за Смедерево, већ за Србију, па је зато била велика одговорност радити. Конкурс је од самог старта био у потпуности транспарентан и било ми је задовољство да учествујем на конкурсу на којем је све урађено онако како су се некад радили конкурси, пре двадесет, тридесет година“, изјавио је првонаграђени аутор Здравко Јоксимовић.
У име локалних власти присутнима на трибини обратила се чланица Градског већа задужена за ресор културе Маја Ћирковић.
„Град Смедерево, односно градоначелник Јован Беч покренуо је иницијативу за подизање споменика деспоту Ђурађу Бранковићу. Захваљујем се у име градоначелника, као и у своје лично име свим уметницима који су учествовали на конкурсу. Жеља нам је да споменик деспоту Ђурађу Бранковићу на Тргу републике у Смедереву постане још један симбол града“, истакла је Ћирковићева.
Спроведени процес и достављена решења својеврсна су гаранција да ће град Смедерево добити репрезентативан споменик деспоту Ђурађу Бранковићу, чиме ће заокружити вишегодишњу потребу да се одужи свом оснивачу.
Сви конкурсни радови биће изложени у фоајеу Центра за културу Смедерево до краја недеље.
Извори:
Град Смедерево, Подунавље.инфо и SDcafe.rs
Прочитајте још:
Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква”
У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле
Вести
Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића
Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.
Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.
Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.
Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.
Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.
Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Прочитајте још:
Милош Ивановић за „Рубикон подкаст“: Наша властела је у средњем веку била просвећена
И у средњем веку је постојала свест о проблемима загађења животне средине
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Извор: Пошта Србије
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
Вести
РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Краљ Стефан Дечански - мала керамичка фигура
900,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
5.400,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото3 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)