Фотографија са трибине. Фотографија је преузета са сајта Града Смедерева.
У Центру за културу Смедерево у понедељак, 20. јуна 2022. године, одржана је јавна трибина поводом реализованог конкурса за израду идејног вајарског решења за споменик деспоту Ђурађу Бранковићу.
У новембру 2021. године Град Смедерево је расписао конкурс за израду идејног вајарског решења за споменик деспоту Ђурађу Бранковићу. За стручно оцењивање конкурсних радова Град Смедерево је именовао жири у саставу проф. др ум. Милорад Младеновић, академски сликар и дипломирани инжињер архитектуре, редовни професор Архитектонског факултета Универзитета у Београду, председник; др ум. Мице Поптсис, академски вајар, редовни професор Факултета ликовних уметности Универзитета у Београду у пензији, члан; др Снежана Цветковић, историчар уметности, музејски саветник у музеју у Смедереву, члан; Дејан Радовановић, археолог, конзерватор-саветник, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, члан; Татјана Гачпар, археолог, музејски саветник, директор Музеја у Смедереву, члан; Владислава Живановић Ристић, дипломирани инжењер архитектуре, главни урбаниста града Смедерева, члан и академик проф. др Момчило Спремић, историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији, почасни члан и стручни саветник.
Сви чланови жирија, изузев академика Спремића, били су учесници трибине. Они су изнели своја размишљања у вези са учешћем у раду жирија, али и исказали задовољство због тога што су били део читавог процеса, за који су казали да је био транспарентан.
Жири је током свог рада одржао три пленарне седнице на којима је извршио верификацију и преглед садржине достављених радова, спровео појединачну и укупну дискусију о предложеним решењима, сачинио ужи избор радова за награђивање и донео одлуку о додели прве награде и две равноправне друге награде за идејно решење за споменик Ђурађу Бранковићу.
Стручни жири је прву награду доделио конкурсном раду аутора Здравка Јоксимовића. Равноправну другу награду за своја идеја решења добили су аутори Радош Антонијевић и Давор Дукић.
„Мислим да је Ђурађ Бранковић веома важан личност, не само за Смедерево, већ за Србију, па је зато била велика одговорност радити. Конкурс је од самог старта био у потпуности транспарентан и било ми је задовољство да учествујем на конкурсу на којем је све урађено онако како су се некад радили конкурси, пре двадесет, тридесет година“, изјавио је првонаграђени аутор Здравко Јоксимовић.
У име локалних власти присутнима на трибини обратила се чланица Градског већа задужена за ресор културе Маја Ћирковић.
„Град Смедерево, односно градоначелник Јован Беч покренуо је иницијативу за подизање споменика деспоту Ђурађу Бранковићу. Захваљујем се у име градоначелника, као и у своје лично име свим уметницима који су учествовали на конкурсу. Жеља нам је да споменик деспоту Ђурађу Бранковићу на Тргу републике у Смедереву постане још један симбол града“, истакла је Ћирковићева.
Спроведени процес и достављена решења својеврсна су гаранција да ће град Смедерево добити репрезентативан споменик деспоту Ђурађу Бранковићу, чиме ће заокружити вишегодишњу потребу да се одужи свом оснивачу.
Сви конкурсни радови биће изложени у фоајеу Центра за културу Смедерево до краја недеље.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. смедеревских светосавских свечаности, биће одржана предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.