Connect with us

Са друштвених мрежа

Забелеле се Студеница и њена околина!

Објављено пре

Богородичина црква, Манастир Студеница, аутор фотографије Илија Крцић.
Богородичина црква, Манастир Студеница. Аутор фотографије Илија Крцић.

Први пут ове јесени снег је пао у Манастиру Студеници и његовој околини. На фотографијама задужбине Стефана Немање и његових синова Вукана, Стефана и Саве видимо да је снег чини још лепшом!

Централно место у Студеници заузима Црква Успења Пресвете Богородице, грађена од 1183. до 1196. године. Припрату те цркве подигао је краљ Радослав током своје владавине (1228-1233).

У Манастиру се налазе и Црква Светог Николе (Никољача), подигнута крајем 12. или почетком 13. века, и Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), задужбина краља Милутина, изграђена 1314. године. Између те две цркве налазе се и темељи Цркве Светог Јована Крститеља.

Манастир Студеница се од 1986. године налази на Листи светске културне баштине Унеска.

Прочитајте још:

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Са друштвених мрежа

Манастир Светог Николе у Куршумлији – некад и сад

Објављено пре

Од стране:

Манастир Светог Николе у Куршумлији, некад и сад. Аутор фотографије је Милан Савић.
Манастир Светог Николе у Куршумлији, некад и сад. Аутор фотографије је Милан Савић.

Сарадник портала Српска средњовековна историја археолог Милан Савић објавио је на свом профилу на Фејсбуку фотографију на којој се види некадашње и садашње стање Манастира Светог Николе у Куршумлији.

Манастир Светог Николе: некад и сад. Усликано са места одакле је начињена прва фотографија овог манастира 1878. године“, написао је Милан Савић у својој објави.

Манастир Светог Николе у Куршумлији, некад и сад. Аутор фотографије је Милан Савић.
Манастир Светог Николе у Куршумлији, некад и сад. Аутор фотографије је Милан Савић.

Историја Манастира Светог Николе у Куршумлији у средњем веку

Своју велику ктиторску делатност Стефан Немања, родоначелник династије Немањић и велики рашки жупан од 1166. до 1196. године, почео је још у време када је био обласни господар у Рашкој.

Господар Расине, Ибра, Реке и Дубочице у својој главној области Топлици (данашњој Куршумлији), где је имао и двор, сазидао је манастире Пресвете Богородице и Светог Николе, како нам то казују његови биографи Стефан Првовенчани, Сава и Доментијан.

Подизање тих манастира без сагласности своје браће Тихомира, Мирослава и Страцимира, био је повод за сукоб у којем је Немања најпре ухваћен и затворен у непознатој каменој пећини, да би га његове присталице потом ослободиле из заточеништва. Немања се затим докопао великожупанског престола, а браћу је прогнао.

Они су пак помоћ потражили и добили је у Византији код цара Манојла II Комнина. Са најамничком војском Тихомир, Мирослав и Страцимир су кренули према Србији. У бици на Косову недалеко од села Пантина Немања је однео одлучујућу победу, а његов брат Тихомир је изгубио живот.

Манастир Светог Николе у Куршумлији. Аутор фотографије је Слободан Ботошки. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Манастир Светог Николе у Куршумлији. Аутор фотографије је Слободан Ботошки. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Што се редоследа изградње Манастира Пресвете Богородице и Манастира Светог Николе тиче, Немањини биографи се не слажу коју задужбину у Топлици је он прву сазидао. Док Стефан Првовенчани и Доментијан на прво место стављају зидање Манастира Пресвете Богородице, Сава пак тврди да је прво сазидан Манастир Светог Николе.

Манастир Светог Николе подигнут је на узвишењу изнад ушћа реке Бањске у реку Топлицу. Након добијања аутокефалности Српске архиепископије 1219. године, у време краља Стефана Првовенчаног и монаха Саве од никејског цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла Сарантина, тај манастир постаје седиште Топличке епископије, једне од осам новооснованих епископија Српске архиепископије.

Манастир Светог Николе у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић
Манастир Светог Николе у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић.

Највероватније у време краља Стефана Првовенчаног, у трећој деценији 13. века, подигнуте су спољна припрата и две куле са звоницима, а у време краља Милутина, почетком 14. века, са северне стране је изграђена капела.

Након успостављања Српске патријаршије 1346. године под царем Душаном, Топличка епархија је уздигнута у ранг митрополије. Један од њених митрополита био је и Јован Мусић, брат Стефана и Лазара Мусића, српских великаша, господара Брвеника, који су погинули у Боју на Косову 15. јуна 1389. године, као и њихов ујак кнез Лазар.

У периоду од 1455. до 1530. године Немањини манастири су били активни, а пошто се не помињу у каснијим изворима верује се да су опустели.

Манастир Светог Николе у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић
Манастир Светог Николе у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић.

Историја Манастира Светог Николе у Куршумлији од 16. века до данас

Задужбине Стефана Немање у Топлици су биле сигурно напуштене након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање манастира су изазвале Османлије које су са обе светиње скинуле оловне кровове.

Током ослободилачких ратова од 1876. до 1878. године Манастир Светог Николе је додатно страдао.

Манастир Светог Николео је данас у значајној мери обновљен. Први потез на заштити те светиње направио је Народни музеј из Београда 1910. године. Тада је направљена кровна конструкција на Цркви Светог Николе. После Другог светског рата настављено је са обновом, па је тако тој светињи враћен некадашњи изглед. Године 2020. завршена је обнова северне куле те цркве.

Што се унутрашњости цркве тиче у њој су сачувани само фрагменти фресака из XIV века са представама епископа и Богородице, и то на прозорским сводовима и у капели јужне куле. Остатак цркве није осликан.

Манастири Светог Николе се од 1979. године налази под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику

Објављено пре

Од стране:

Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Занимљивости

И у средњем веку је постојала свест о проблемима загађења животне средине

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековног утврђења Сребреник код Сребренице. Фотографија је власништво Туристичке организације Сребренице.
Остаци средњовековног утврђења Сребреник код Сребренице. Фотографија је власништво Туристичке организације Сребренице.

Један дубровачки документ упућен српском деспоту Ђурђу Бранковићу сведочи да је и у XV веку постојала свест о проблемима загађења животне средине, пише на свом профилу на Фејсбуку др Милош Ивановић.

У свом научном раду „Здравствене прилике у средњовековној босанској држави“ др Десанка Ковачевић Којић и др Сима Ћирковић писали су и о вести из једног дубровачког документа која се односила на питање загађености животне средине у средњовековном граду Сребреници.

Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.
Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.

Рад топионица у Сребреници – узрок смрти људи

Трговци у босанском рударском граду Сребреници жалили су се 1435. године тадашњем господару града, деспоту Ђурђу Бранковићу да је у граду лоша здравствена ситуација (sanita) због многих топионица које ту раде. Тврдили су да је ту узрок смрти многих добрих људи и подсећали су да је деспот већ био обећао да ће наредити премештање ових топионичких кола“, преносе причу из тог дубровачког документа у свом раду др Ковачевић Којић и др Ћирковић.

Не зна да ли је и како је овај проблем решен, јер се поменути дубровачки документ тим питањем више не бави, а о том проблему у Сребреници не говори ни један други средњовековни историјски извор.

Др Десанка Ковачевић Којић. Фотографија је власништво Српске академије наука и уметности.
Др Десанка Ковачевић Којић. Фотографија је власништво Српске академије наука и уметности.

Др Ковачевић Којић и др Ћирковић пишу да је прилично јасно како су то „ниске и слабо проветраване топионичке пећи, паљене непрекидно по више дана, угрожавале здравље грађана“. Загађивале су ваздух, а самим тим су и угрожавале животну средину и здравље људи.

Академик Сима Ћирковић. Фотографија је власништво Српске академије наука и уметности.
Др Сима Ћирковић. Фотографија је власништво Српске академије наука и уметности.

Према мишљењу истакнутих научника и историчара, тај документ показује да су и људи на нашим просторима још у средњем веку решење проблема загађености видели у раздвајању стамбене и индустријске зоне насеља.

Кратка историја средњовековне Сребренице

Сребреница се налази у брдско-планиском делу средњег Подриња, у Републици Српској, у Босни и Херцеговини.

Она је названа по племенитом металу сребру, којим је обиловала околина тог града.

Њена тврђава Сребреник подигнута је на једном узвишењу у долини Црвене реке. Поред Црвене реке, кроз Сребреницу протичу и Чичевачка и Бијела река.

Била је важно рударско место, а поред сребра у Сребреници и њеној околини је вађено и олово. Према неким проценама, годишња производња сребра је ишла између две и по тоне и шест тона. У граду су били развијени и трговина и занатство.

Сребреница се први пут у изворима помиње 16. августа 1352. године, крајем владавине босанског бана Стефана II Котроманића. У питању су дубровачки документи који су се односили на златара Добру Бевењутића Чибрановића из Дубровника.

Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387-1437). Фотографија је преузета са Википедије.
Угарски краљ Жигмунд Луксембуршки (1387-1437). Фотографија је преузета са Википедије.

Господари Сребренице у 15. веку били су босански краљ Остоја Котроманић, босански војвода Хрвоје Вукчић, угарски краљ Жигмунд, српски деспоти Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић и Лазар Бранковић, те босански краљеви Стефан Томаш и Стефан Томашевић.

У време деспота Стефана Лазаревића сачињен је Сребренички закон, који нам није сачуван. Он се помиње 1445. године, у време владавине деспота Ђурађа Бранковића. Према мишљењу др Симе Ћирковића, тај закон је регулисао делатност дубровачких трговаца у Сребреници.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Османлије су први пут заузеле Сребреницу 1439, у том тренутку посед деспота Ђурађа Бранковића, а други пут 1462. године, када је њоме владао краљ Стефан Томашевић.

Прочитајте још:

Телесне казне у средњовековној Србији – зашто је кнез Петар Гојниковић ослепео Брана Мутимировића

Да ли је краљ Урош засадио јорговане у долини Ибра за љубав својој жени краљици Јелени?

Наставите са читањем

Најчитаније