Вести

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Објављено пре

4 године

08.02.2022

Од стране:

Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво фотографије Спутњик Србија.

Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво над фотографијом: Спутњик Србија.

Идеалне реплике круна средњовековних српских владара, међу којима су и круне цара Душана и царице Јелене, биће представљене јавности на новој сталној поставци Историјског музеја Србије, након отварања музејског простора у реконструисаној згради некадашње Главне железничке станице, каже за Спутњик директорка те установе културе Душица Бојић.

Историјски Музеј Србије у новом здању крајем 2023. године

Историјски музеј Србије очекује да ће своје прве посетиоце у новом простору примити крајем 2023. године, када би требало да буде завршена реконструкција, санација и адаптација здања Главне железничке станице у Београду, истиче Душица Бојић.

Како је раније данас најавила министарка културе Србије Маја Гојковић, крајем априла ће бити завршена пројектна документација и идејно решење за реконструкцију зграде Главне железничке станице у Београду за потребе Историјског музеја Србије. Она је најавила да ће реконструкција здања почети у јулу, а да ће бити завршена најкасније до новембра 2023. године.

Према речима Душице Бојић, у протеклих годину дана Историјски музеј Србије је прикупљао пројектну документацију, у складу са захтевима Градског завода за заштиту споменика културе, а до краја априла би требало да буду завршене све административне процедуре неопходне за расписивање јавне набавке за извођача радова на реконструкцији, санацији и адаптацији објекта некадашње Главне железничке станице.

„Ако све буде текло глатко, без икаквих проблема, можемо да кажемо да би јул могао бити почетак основних радова. У међувремену, Историјски музеј Србије покушава да рашчисти дрвену оплату, ламперију, постављене гипсане плафоне, јер је зграда, од када је била станица, имала вишеструку намену — ту су биле кафане, продавнице, бистрои и мењачнице и свако је мењао тај простор по сопственом нахођењу. Објекту треба потпуно променити намену, а то је изузетно захтеван посао и велики подухват“, оцењује наша саговорница.

Српска историја од неолита до савременог доба

У новом музејском простору налазиће се изложбене сале, депои, канцеларије и просторије за рад кустоса, одељења за конзервацију и препарацију, просторије за техничку службу, едукативне радионице, музејска продавница и билетарница.

„Прво што ће бити отворено крајем 2023. године јесте вестибил, односно централна сала која ће бити посвећена српском средњем веку. Потом ћемо отворити и све остале сале, у којима ћемо приказати поставке о римском периоду, као и део неолита, у оквиру којег ћемо представити старе занате, лов, риболов, земљорадњу, сточарство, грнчарство, све до нових заната“, каже Душица Бојић.

Историјски музеј Србије, како напомиње наша саговорница, има изузетно богату етнографску збирку, која обухвата све делове централне Србије, Косова и Метохије и Војводине.

„Имаћемо посебне поставке у вези с Косовском битком, Сеобом Срба, делом турског периода, затим поставку о ослобођењу Србије, Карађорђевићима и Обреновићима, све до 1940. године. Један део поставке ће бити посвећен и новијој историји Србије, а све ћемо то покушати да прикажемо и уз коришћење савремених технологија, односно кроз проширену стварност“, објашњава Душица Бојић.

Српски средњи век — централни део нове поставке посвећен рађању српске државе

Посебно занимљив део нове поставке Историјског музеја Србије ће бити онај који је посвећен средњем веку.

„Сада радимо идеалне реконструкције предмета, јер постоји веома мало световних артефаката везаних за тај период. Поставка ће обухватати преднемањићки период и цео средњовековни период, уз идеалне реконструкције на основу визуелних приказа и одређене артефакте који су проналажени на локалитетима на којима су српске државе биле пре Немањића“, наводи Душица Бојић.

Стручњаци Историјског музеја Србије израђују идеалне реконструкције круна српских средњовековних владара, почевши од Михаила Стонског и краља Бодина, преко Немањића, Јелене Анжујске, Уроша Првог, цара Душана и царице Јелене, до деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића и краља Твртка Котроманића.

„Три круне које тренутно израђујемо, а то су круне Јелене Анжујске, цара Душана и царице Јелене, од јула ће моћи да се виде на порталу Историјског музеја Србије, а грађанима ће бити приказане у оквиру сталне поставке Музеја, када он буде био отворен. Израдићемо и идеалне реконструкције гардеробе средњовековних владара, међу којима ће бити одежде Михаила Стонског, принчева Драгутина и Милутина, њихових родитеља краља Уроша и краљице Јелене, краљице Симониде, цара Душана и царице Јелене“, истиче Душица Бојић.

Све идеалне реконструкције средњовековних владарских предмета биће приказане на порталу Историјског музеја Србије, а потом и на сталној музејској поставци.

„Како будемо припремали објекат за улазак кустоса у просторе конзервације, техничара и свих других запослених у Музеју, тако ће се отварати и сале које ће бити део сталне поставке. Имаћемо и тематску салу која ће бити смештена у некадашњем Краљевом или Титовом салону, као и вишенаменску салу, у простору кроз који се некада пролазило до перона. Ту ћемо приређивати музичке радионице, пројекције историјских филмова, разне округле столове, конференције“, наводи Душица Бојић.

Према њеним речима, у плану је и да Историјски музеј Србије у летњем периоду ради до 22 часа, како би се обогатио културни садржај за све посетиоце шеталишта на Савској променади и Савском тргу.

Аутор: Валентина Булатовић

Извор: Спутњик Србија

Следеће

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Не пропустите

Србија ће номиновати културни предео Бача за Унескову листу

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

У току радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

Објављено пре

2 седмице

08.08.2025

Од стране:

Редакција

Будући изглед комплекса Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.

У комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрове цркве) у Старом Расу у току су радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине.

Инвеститор радова је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. Финансијер је Министарство туризма и омладине.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.

Рок за завршетак радова 29. август 2025. године

Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.

_{Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.

_{Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.}

Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.

Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.

_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.

Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.

О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.

Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.

Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.

Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.

_{Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.}

Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немања предао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.

Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.

Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.

Под Османлијама до модерних времена

Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.

Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.

Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.

Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.

Прочитајте још:

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква“

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Наставите са читањем

Вести

Народни музеј Србије: Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 1. до 8. августа

Објављено пре

3 седмице

01.08.2025

Од стране:

Редакција

Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.

У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.

Стручна вођења за одрасле

Петак, 1. август, 13 часова.

Субота, 2. август, 18 часова.

Недеља, 3. август, 13. часова.

*_{Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Уторак, 5. август, 13. часова.

Среда, 6. август, 13. часова.

Четвртак, 7. август, 13. часова.

Петак, 8. август, 13. часова.

Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“

Субота, 2. август, 13 часова.

Четвртак, 7. август, 15 часова.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

*_{Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}*

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

*_{71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.}*

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Прича о светињи у којој је највероватније настало Мирослављево јеванђеље

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

Објављено пре

3 седмице

29.07.2025

Од стране:

Редакција

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње @jstokucia. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.

Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.

У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.

Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије. — _{Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.}

Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића

Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.

Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.

Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана

Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.

_{Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.}

Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.

Реконструкција одежде краљице Каталине

Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.

Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.

Извор: Историјски музеј Србије

Прочитајте још:

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)