Вести

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Објављено пре

4 године

08.02.2022

Од стране:

Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво фотографије Спутњик Србија.

Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво над фотографијом: Спутњик Србија.

Идеалне реплике круна средњовековних српских владара, међу којима су и круне цара Душана и царице Јелене, биће представљене јавности на новој сталној поставци Историјског музеја Србије, након отварања музејског простора у реконструисаној згради некадашње Главне железничке станице, каже за Спутњик директорка те установе културе Душица Бојић.

Историјски Музеј Србије у новом здању крајем 2023. године

Историјски музеј Србије очекује да ће своје прве посетиоце у новом простору примити крајем 2023. године, када би требало да буде завршена реконструкција, санација и адаптација здања Главне железничке станице у Београду, истиче Душица Бојић.

Како је раније данас најавила министарка културе Србије Маја Гојковић, крајем априла ће бити завршена пројектна документација и идејно решење за реконструкцију зграде Главне железничке станице у Београду за потребе Историјског музеја Србије. Она је најавила да ће реконструкција здања почети у јулу, а да ће бити завршена најкасније до новембра 2023. године.

Према речима Душице Бојић, у протеклих годину дана Историјски музеј Србије је прикупљао пројектну документацију, у складу са захтевима Градског завода за заштиту споменика културе, а до краја априла би требало да буду завршене све административне процедуре неопходне за расписивање јавне набавке за извођача радова на реконструкцији, санацији и адаптацији објекта некадашње Главне железничке станице.

„Ако све буде текло глатко, без икаквих проблема, можемо да кажемо да би јул могао бити почетак основних радова. У међувремену, Историјски музеј Србије покушава да рашчисти дрвену оплату, ламперију, постављене гипсане плафоне, јер је зграда, од када је била станица, имала вишеструку намену — ту су биле кафане, продавнице, бистрои и мењачнице и свако је мењао тај простор по сопственом нахођењу. Објекту треба потпуно променити намену, а то је изузетно захтеван посао и велики подухват“, оцењује наша саговорница.

Српска историја од неолита до савременог доба

У новом музејском простору налазиће се изложбене сале, депои, канцеларије и просторије за рад кустоса, одељења за конзервацију и препарацију, просторије за техничку службу, едукативне радионице, музејска продавница и билетарница.

„Прво што ће бити отворено крајем 2023. године јесте вестибил, односно централна сала која ће бити посвећена српском средњем веку. Потом ћемо отворити и све остале сале, у којима ћемо приказати поставке о римском периоду, као и део неолита, у оквиру којег ћемо представити старе занате, лов, риболов, земљорадњу, сточарство, грнчарство, све до нових заната“, каже Душица Бојић.

Историјски музеј Србије, како напомиње наша саговорница, има изузетно богату етнографску збирку, која обухвата све делове централне Србије, Косова и Метохије и Војводине.

„Имаћемо посебне поставке у вези с Косовском битком, Сеобом Срба, делом турског периода, затим поставку о ослобођењу Србије, Карађорђевићима и Обреновићима, све до 1940. године. Један део поставке ће бити посвећен и новијој историји Србије, а све ћемо то покушати да прикажемо и уз коришћење савремених технологија, односно кроз проширену стварност“, објашњава Душица Бојић.

Српски средњи век — централни део нове поставке посвећен рађању српске државе

Посебно занимљив део нове поставке Историјског музеја Србије ће бити онај који је посвећен средњем веку.

„Сада радимо идеалне реконструкције предмета, јер постоји веома мало световних артефаката везаних за тај период. Поставка ће обухватати преднемањићки период и цео средњовековни период, уз идеалне реконструкције на основу визуелних приказа и одређене артефакте који су проналажени на локалитетима на којима су српске државе биле пре Немањића“, наводи Душица Бојић.

Стручњаци Историјског музеја Србије израђују идеалне реконструкције круна српских средњовековних владара, почевши од Михаила Стонског и краља Бодина, преко Немањића, Јелене Анжујске, Уроша Првог, цара Душана и царице Јелене, до деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића и краља Твртка Котроманића.

„Три круне које тренутно израђујемо, а то су круне Јелене Анжујске, цара Душана и царице Јелене, од јула ће моћи да се виде на порталу Историјског музеја Србије, а грађанима ће бити приказане у оквиру сталне поставке Музеја, када он буде био отворен. Израдићемо и идеалне реконструкције гардеробе средњовековних владара, међу којима ће бити одежде Михаила Стонског, принчева Драгутина и Милутина, њихових родитеља краља Уроша и краљице Јелене, краљице Симониде, цара Душана и царице Јелене“, истиче Душица Бојић.

Све идеалне реконструкције средњовековних владарских предмета биће приказане на порталу Историјског музеја Србије, а потом и на сталној музејској поставци.

„Како будемо припремали објекат за улазак кустоса у просторе конзервације, техничара и свих других запослених у Музеју, тако ће се отварати и сале које ће бити део сталне поставке. Имаћемо и тематску салу која ће бити смештена у некадашњем Краљевом или Титовом салону, као и вишенаменску салу, у простору кроз који се некада пролазило до перона. Ту ћемо приређивати музичке радионице, пројекције историјских филмова, разне округле столове, конференције“, наводи Душица Бојић.

Према њеним речима, у плану је и да Историјски музеј Србије у летњем периоду ради до 22 часа, како би се обогатио културни садржај за све посетиоце шеталишта на Савској променади и Савском тргу.

Аутор: Валентина Булатовић

Извор: Спутњик Србија

Следеће

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Не пропустите

Србија ће номиновати културни предео Бача за Унескову листу

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Током археолошких истраживања у средњовековној тврђави Копријан код Дољевца 2025. године откривени остаци цркве

Објављено пре

19 сати

11.02.2026

Од стране:

Редакција

Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.

Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.

View this post on Instagram

Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.

Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.

_{Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Извор: инстаграм налог Археолошког института

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Наставите са читањем

Вести

Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

5 дана

07.02.2026

Од стране:

Редакција

Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.

Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.

Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Прочитајте још:

Милош Ивановић за „Рубикон подкаст“: Наша властела је у средњем веку била просвећена

И у средњем веку је постојала свест о проблемима загађења животне средине

Др Милош Ивановић: Ток и исход Косовске битке нису познати

Наставите са читањем

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

2 месеца

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.