Вести

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Објављено пре

3 године

23.08.2022

Од стране:

Редакција

Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Пре два дана, 21. августа 2022. године гром је ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве. У удару грома причињена је озбиљна материјална штета.

Упркос томе што је Тврђава Голубачки град неосвојива, у недељу, 21. августа, најатрактивнији и највиши део утврђења Шешир кулу освојио је један гром својим снажним ударцем, објављено је на фејсбук страници „Тврђава Голубачки град“.

Директорка Друштва са ограниченом одговорношћу за развој туризма „Тврђава Голубачки град“ Искра Максимовић изјавила је за сајт „Српска средњовековна историја“ да је удар грома нанео озбиљну штету Шешир кули и да су у удару куле страдале шиндра, изолација и струјне инсталације.

Штета настала од удара грома још није процењена. Радници компаније „Орнамент инвестинжењеринг“, која је радила на обнови Голубачке тврђаве, треба да изађу на терен и да дају процену штете настале на Шешир кули, казала је Искра Максимовић.

Она је додала да ће у четвртак бити утврђена штета настала на струјним инсталацијама.

Шешир кула Голубачке тврђаве

Шешир кула Голубачке тврђаве (Кула 1) изграђена је на најдоминантнијем и највишем месту у утврђењу, на риданским литицама. Она архитектонски припада горњем унутрашњем и, по времену градње, старијем утврђењу.

Кула је вишеспратна и у основи полигонална, а у горњим зонама кружна. До улаза у кулу стиже се преко уске стазе на литици.

Нова археолошка истраживања у рушевинском слоју, непосредно испред улаза и у великом објекту испод Шешир куле, открила су бројне фрагменте фреско малтера, који указују на српско средњовековно фрескосликарство и на постојање старијег, фреско осликаног објекта.

*_{Куле Голубачке тврђаве. Шешир кула је скроз лево. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.}*

Кратка историја Голубачке тврђаве

Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуру. У историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.

Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.

*_{Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.}*

Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.

Прочитајте још:

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

Следеће

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призрену

Не пропустите

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.