Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Средином децембра 2022. године почели су радови на поправци оштећења на Шешир кули Голубачке тврђава. Оштећења су настала од удара грома у августу ове године.
Радови на поправци Шешир куле Голубачке тврђаве обухватају замену оштећене шиндре, тј. кровног покривача, и стављање нове, побољшане громобранске заштите. Део те заштите биће и хватаљка која покрива површину тврђаве и цео пропратни систем уземљења исте, изјавила је за сајт Српска средњовековна историја директорка Друштва са ограниченом одговорношћу за развој туризма „Тврђава Голубачки град“ Искра Максимовић.
Планирано је да радови трају до краја јануара 2023. године, али ће то зависити од временских услова, додала је она.
Радове изводи „Орнамент инвестинжењеринг“ из Београда, иста компанија која је радила и на обнови Голубачке тврђаве у претходној деценији. Цена радова износи три и по милиона динара, које је обезбедило Друштва са ограниченом одговорношћу за развој туризма „Тврђава Голубачки град“, рекла је Искра Максимовић.
Гром у августу ударио у Шешир кулу
Шешир кулу Голубачке тврђаве гром је ударио 21. августа 2022. године. У удару грома причињена је озбиљна материјална штета.
Искра Максимовић тада је за сајт „Српска средњовековна историја“ изјавила да је удар грома нанео озбиљну штету Шешир кули и да су у удару куле страдале шиндра, изолација и струјне инсталације.
Шешир кула Голубачке тврђаве
Шешир кула Голубачке тврђаве (Кула 1) изграђена је на најдоминантнијем и највишем месту у утврђењу, на риданским литицама. Она архитектонски припада горњем унутрашњем и, по времену градње, старијем утврђењу.
Кула је вишеспратна и у основи полигонална, а у горњим зонама кружна. До улаза у кулу стиже се преко уске стазе на литици.
Археолошка истраживања у рушевинском слоју, непосредно испред улаза и у великом објекту испод Шешир куле, открила су бројне фрагменте фреско малтера, који указују на српско средњовековно фрескосликарство и на постојање старијег, фреско осликаног објекта.
Кратка историја Голубачке тврђаве
Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуру. У историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.
Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.
Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.
Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.
Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.
У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.
На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.
Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.
Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.
Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.
Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.
У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.
Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.
Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.
Биографија др Угљеше Војводића
Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.
Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.
Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.
Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.
Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.
Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.
Библиографија др Угљеше Војводића
Поглавља у монографијама и зборницима
Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts
Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society
U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.
T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.
У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.
Радови у научним часописима
Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.
Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.
Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.
Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.