Тридесетог септембра 2024. године у пензију је отишао др Радивој Радић, професор византологије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Током своје вишедеценијске каријере професор Радић предавао је и на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, Филозофском факултету Универзитета у Нишу и Филозофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Мало је студената који нису волели предавања професора Радића. Многи су због њега заволели историју Византије. Његова посвећеност предавањима и студентима и даље се памте у бројним генерацијама којима је предавао.

Професор Радић је био подједнако успешан професор и научник. Објавио је велики број научних радова и монографија из различитих области историје Византије. Посебно је велики његов допринос у борби против псеудоисторије.

Нашем драгом професору Радивоју Радићу желимо да дуго ужива у професорској пензији и да у годинама које следе настави да стручну и ширу читалачку јавност радује својим новим књигама, увек занимљивим и поучним.

Биографија проф. др Радивоја Радића

Радивој Радић рођено је у Ливну, данашња Босна и Херцеговина, 22. јануара 1954. године. Основну школу завршио је у Врњачкој Бањи, а гимназију у Београду.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на Одељењу за историју 1980. године. Децембра 1985. године одбранио је магистарску тезу „Обласни господари у Византији крајем 12. и у првим деценијама 13. века“.

Докторску дисертацију „Време Јована V Палеолога“ одбранио је у децембру 1991. године на Филозофском факултету у Београду На постдокторском усавршавању био је 1997/1998. у Центру за византијске студије Дамбертон Оукс у Вашингтону.

Радио је у Византолошком институту САНУ, а од 1994. до 2024. године радио је на Филозофском факултету у Београду. Године 2006. постао је редовни професор и шеф Семинара за византологију.

Предавао је и на филозофским факултетима у Бањалуци, Нишу и Приштини (Косовској Митровици).

За књигу „Време Јована V Палеолога (1332–1391)“ 1993. године добио је Октобарску награду града Београда за науку.

За књигу „Друго лице Византије“ добио је награде „Владимир Ћоровић“ (2015) и награду „Веселин Лучић“ (2015) за најбоље дело објављено на Београдском универзитету.

Награду „Веселин Лучић“ добио је и 2022. године за књигу „Историја Трапезунтског царства“.

Написао је велики број научних радова и монографија.

Списак објављених књига др Радивоја Радића

„Време Јована V Палеолога (1332–1391)“, Београд 1993.

„Страх у позној Византији 1“, Београд 2000.

„Страх у позној Византији 2“, Београд 2000.

„Из Цариграда у српске земље: Студије из византијске и српске историје“, Београд 2003.

„Срби пре Адама и после њега: Историја једне злоупотребе: Слово против новоромантичара“, Београд 2003. и 2015.

 „Византија: Пурпур и пергамент“, Београд 2006.

„Приче са Босфора“, Београд 2007.

„Византија и Србија: Пламен и одсјаји“, Београд 2010.

„Константин Велики: Надмоћ хришћанства“, Београд 2010.

„Средњовековни путовођа: Путовати кроз Србију у средњем веку: Путовање или двосмисленост“, заједно са Радославом Петковићем, Београд 2011.

„Стари Словени“, Београд 2011.

„Ромејски свет: Кратка историја свакодневног живота у Византији“, Београд 2012.

„Друго лице Византије: Неколико споредних тема“, Београд 2014.

„Клио се стиди: Против злостављања историјске науке“, Београд 2016.

„Србија 1217: Настанак краљевине“, заједно са др Синишом Мишићем, Београд 2016.

„Живети у средњем веку“, заједно са др Војиславом Јелићем, Београд 2016.

„Историја Трапезунтског царства“, Београд 2022.

„Откуцаји прошлости. Цртице из прохујалих времена“, Београд 2023.

Прочитајте још:

У Ораховцу одржана трибина „Од Бањске до Светих Арханђела“ (видео)

Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Милутина

На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Влада Републике Србије је на седници 22. августа 2024. године донела више одлука које се односе споменике културе, међу којима су археолошко налазиште Дворине – Мађарско гробље у селу Бања, општина Аранђеловац, археолошко налазиште „Мора Вагеи“ у Михајловцу, општина Неготин, археолошко налазиште Царичин град, општина Лебане, Манастир Манасија, општина Деспотовац, и Црква Светог Ахилија у Ариљу.

Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ постала непокретна културна добра од изузетног значаја

На седници су усвојене одлуке о утврђивању Дворина – Мађарског гробља у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја и о утврђивању „Мора Вагеи“ у Михајловцу за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.

Одлуке ће бити прослеђене Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање имајући у виду чињеницу да културна добра од изузетног значаја утврђује Народна скупштина у складу са одредбама Закона о културном наслеђу.

На локалитету Дворине археолози су до сада дошли до низа занимљивих открића као што су остаци средњовековне цркве из 14. века, велико гробље, надгробна плоча са натписом и остаци једне грађевине за коју се износи претпоставка да је у питању двор Павла Бакића.

На локалитету „Мора Вагеи“ археолози су потврдили контитунитет живота од неолита до 6. века.

Усвојене одлуке о Манастиру Манасији, Цркви Светог Ахилија у Ариљу и археолошком налазишту Царичин град

Усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Манастира Манасија, непокретног културног добра од изузетног значаја.

Усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Црква Светог Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.

Такође, усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.

Сва три наведена споменика су већ у статусу непокретног културног добра од изузетног значаја, а одлукама Владе Србије од 22. августа 2024. године утврђене су мере заштите и границе заштићене околине тих споменика културе.

Извор: Влада Републике Србије

Прочитајте још:

Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!

РТС: Археолошки локалитет Дворине код Аранђеловца открива нове странице српске средњовековне историје

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије