Слика „Улазак цара Душана у Дубровник“. Фотографија је преузета са Википедије.
Рад на рестаурацији и конзервацији монументалног дела „Улазак цара Душана у Дубровник“ Марка Мурата увелико је у току.
Стручњаци Народног музеја Србије вредно, пажљиво и пуном паром раде на том ремек-делу како би што пре било враћено у сталну поставку. Потпуна ревитализација слике предстоји, а Народни музеј ће и у наредном периоду обавештавати јавност како теку радови на том пројекту.
Основни подаци о слици
Слика „Улазак цара Душана у Дубровник“ дело је српског сликара Марка Мурата.
То дело је настало 1899/1900. године, а израду слике су финансирали краљ Александар Обреновић и сам аутор.
Тема слике је свечани улазак цара Душана у Дубровник 1350. године.
На слици је представљен одређен број значајних личности, међу којима су царица Јелена и млади краљ Урош.
Занимљиво је да је Марко Мурат насликао своје црте лица на мушкарцу са брадом који са десне странедржи балдахин.
„Улазак цара Душана у Дубровник“ био је изложен на Светској изложби у Паризу 1900. године, а Мурат је за то дело као награду добио бронзану медаљу.
Сматра се да је то најпознатија слика Марка Мурата.
Дело „Косовски бој“ сликара Адама Стефановића. Фотографија преузета са Википедије.
Вероватно најтачнији исказ изречен у вези са Косовском битком из 1389. је да „ток и исход битке нису познати“. То се да закључити и из једног од најстаријих описа битке које доноси непознати раванички монах у свом спису „Слово о Светом кнезу Лазару“, написао је поводом годишњице Косовске битке др Милош Ивановић на свом профилу на Фејсбуку.
Сматра се да је његово дело настало између 1392. и 1398. године. Из његовог веома живог описа се не може пуно тога закључити, сем да су предводници обеју страна пострадали.
Божур и Споменик косовским јунацима на Газиместану, месту где се одиграла Косовска битка. Аутор фотографије је Стефан Брајковић.
Одломак списа „Слово о Светом кнезу Лазару“
Одломак тог списа у преводу на савремени српски језик гласи:
„И причестивши се пречистих тајни, један другога изљубише. И праведни, дакле, праведну јарост покренувши, са свима њима срете начелника оне љуте војске на неком веома великом пољу. И беху веома, веома велики пукови обојице, ових, дакле, више од сто тисућа, а оних не мање од триста тисућа људи. Него, приклоните ми мисао своју, о свештени и богољубиви саборе, да чујете страшне и дивне оне повести. Срећу их као што се каза.
Муратово турбе на Газиместану код Косова Поља. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
И шта би? Бат неки и тутањ неизрециви чу се. Људи вапијаху, коњи вриштаху, мачеви звекет ствараху, стреле лећаху сунце заклањајући, трескови огњени трештаху, земља веома тутњаше, ваздух грмеше, и као димом тамним да се обавијаше, и војске са обе стране једна на другу удараху, мачеви се светлуцаху и земљу обасјаваху, а реке крви одасвуд, и свукуда многа трупла, као класје на жетви тако војници од оштрих мачева на земљу падаху, и поље оно изгледаше као језеро неко крвљу проливеном обагрено. И тако љутог оружника оног и крвопију са мноштвом његовим многим љутој смрти послаше.
Ћивот са моштима Светог кнеза Лазара. Фотографија је власништво Манастира Раванице.
А тада, тада, авај мени, и благочастивом и блаженом и самодржавном кнезу Лазару главу одсекоше и мноштво благородних и побожних хришћана похватавши погубише. И сви заједно венцем украсише се. Више пута и праведни у руке нечастивих допадају, не да би се они прославили, него да ови још светлији овенчавањем буду.“
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.
Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.
Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.
Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.
Шајка под зидинама Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
На фејсбук страници Тврђава Голубачки град недавно је објављено да је под зидине те тврђаве допловила средњовековна шајка.
„Посетиоци који буду желели да завире у чаролије Голубачке тврђаве из неког другог угла, ускоро ће то моћи да ураде тако што ће запловити овом шајком око самих зидина и уживати у сасвим новом доживљају“, пише у објави.
Вожња шајком по Дунаву око Голубачке тврђаве ускоро ће постати део понуде за бројне посетиоце тог споменика културе. Термин када ће шајка први пут запловити са посетиоцима биће ускоро објављен.
Кратка историја Голубачке тврђаве
Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуру. У историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.
Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.
Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.