Са друштвених мрежа

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Објављено пре

Слика Улазак цара Душана у Дубровник. Фотографија је преузета са Википедије.
Слика „Улазак цара Душана у Дубровник“. Фотографија је преузета са Википедије.

Рад на рестаурацији и конзервацији монументалног дела „Улазак цара Душана у Дубровник“ Марка Мурата увелико је у току.

Стручњаци Народног музеја Србије вредно, пажљиво и пуном паром раде на том ремек-делу како би што пре било враћено у сталну поставку. Потпуна ревитализација слике предстоји, а Народни музеј ће и у наредном периоду обавештавати јавност како теку радови на том пројекту.

Основни подаци о слици

Слика „Улазак цара Душана у Дубровник“ дело је српског сликара Марка Мурата.

То дело је настало 1899/1900. године, а израду слике су финансирали краљ Александар Обреновић и сам аутор.

Тема слике је свечани улазак цара Душана у Дубровник 1350. године.

На слици је представљен одређен број значајних личности, међу којима су царица Јелена и млади краљ Урош.

Занимљиво је да је Марко Мурат насликао своје црте лица на мушкарцу са брадом који са десне стране држи балдахин.

„Улазак цара Душана у Дубровник“ био је изложен на Светској изложби у Паризу 1900. године, а Мурат је за то дело као награду добио бронзану медаљу.

Сматра се да је то најпознатија слика Марка Мурата.

Прочитајте још:

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Објављено пре

Од стране:

Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Пре два дана, 21. августа 2022. године гром је ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве. У удару грома причињена је озбиљна материјална штета.

Упркос томе што је Тврђава Голубачки град неосвојива, у недељу, 21. августа, најатрактивнији и највиши део утврђења Шешир кулу освојио је један гром својим снажним ударцем, објављено је на фејсбук страници „Тврђава Голубачки град“.

Директорка Друштва са ограниченом одговорношћу за развој туризма „Тврђава Голубачки град“ Искра Максимовић изјавила је за сајт „Српска средњовековна историја“ да је удар грома нанео озбиљну штету Шешир кули и да су у удару куле страдале шиндра, изолација и струјне инсталације.

Штета настала од удара грома још није процењена. Радници компаније „Орнамент инвестинжењеринг“, која је радила на обнови Голубачке тврђаве, треба да изађу на терен и да дају процену штете настале на Шешир кули, казала је Искра Максимовић.

Она је додала да ће у четвртак бити утврђена штета настала на струјним инсталацијама.

Шешир кула Голубачке тврђаве

Шешир кула Голубачке тврђаве (Кула 1) изграђена је на најдоминатнијем и највишем месту у утврђењу, на риданским литицама. Она архитектонски припада горњем унутрашњем и, по времену градње, старијем утврђењу.

Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Кула је вишеспратна и у основи полигонална, а у горњим зонама кружна. До улаза у кулу стиже се преко уске стазе на литици.

Нова археолошка истраживања у рушевинском слоју, непосредно испред улаза и у великом објекту испод Шешир куле, открила су бројне фрагменте фреско малтера, који указују на српско средњовековно фрескосликарство и на постојање старијег, фреско осликаног објекта.

Куле Голубачке тврђаве. Шешир кула је скроз лево. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Куле Голубачке тврђаве. Шешир кула је скроз лево. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Кратка историја Голубачке тврђаве

Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуру. У историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.

Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.

Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.

Прочитајте још:

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

Забелеле се Студеница и њена околина!

Објављено пре

Од стране:

Богородичина црква, Манастир Студеница, аутор фотографије Илија Крцић.
Богородичина црква, Манастир Студеница. Аутор фотографије Илија Крцић.

Први пут ове јесени снег је пао у Манастиру Студеници и његовој околини. На фотографијама задужбине Стефана Немање и његових синова Вукана, Стефана и Саве видимо да је снег чини још лепшом!

Централно место у Студеници заузима Црква Успења Пресвете Богородице, грађена од 1183. до 1196. године. Припрату те цркве подигао је краљ Радослав током своје владавине (1228-1233).

У Манастиру се налазе и Црква Светог Николе (Никољача), подигнута крајем 12. или почетком 13. века, и Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), задужбина краља Милутина, изграђена 1314. године. Између те две цркве налазе се и темељи Цркве Светог Јована Крститеља.

Манастир Студеница се од 1986. године налази на Листи светске културне баштине Унеска.

Наставите са читањем

Вести

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Објављено пре

Од стране:

Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници.
Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

На Краљевој цркви у Манастиру Студеници почели су конзерваторско-рестаураторски радови.

Циљ поменутих радова је да се изврши санација штете која је у Цркви настала од влаге.

Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници.
Радови на Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво фејсбук странице и сајта Студеница инфо.

Радове на санацији изводи фирма КОТО из Београда и планирано је да трају до краја новембра.

Извођење радова на Краљевој цркви надгледају стручњаци Завода за заштиту споменика културе из Краљева.

Краљева црква у Студеници

Краљева црква, односно Црква Светих Јоакима и Ане, Богородичиних родитеља, једна је од три цркве у Манастиру Студеници (Богородичина црква, Краљева црква и Никољача), а подигао ју је краљ Милутин 1314. године.

Она је грађена у српско-византијском стилу и мањих је димензија. По узору на Богородичину цркву, Краљева црква је обложена белим мермером.

Ктиторска композиција у Краљевој цркви у Манастиру Студеници.
Ктиторска композиција у Краљевој цркви у Манастиру Студеници. Фотографија је вланишство сајта Фонд Благо.

Највећа вредност Цркве Светих Јоакима и Ане представља њен изванредан живопис, који је дело солунских сликара предвођених Михаилом Астрапом и Евтихијем.

Извор:

Студеница инфо

Наставите са читањем

Најчитаније