Са друштвених мрежа

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Објављено пре

Слика Улазак цара Душана у Дубровник. Фотографија је преузета са Википедије.
Слика „Улазак цара Душана у Дубровник“. Фотографија је преузета са Википедије.

Рад на рестаурацији и конзервацији монументалног дела „Улазак цара Душана у Дубровник“ Марка Мурата увелико је у току.

Стручњаци Народног музеја Србије вредно, пажљиво и пуном паром раде на том ремек-делу како би што пре било враћено у сталну поставку. Потпуна ревитализација слике предстоји, а Народни музеј ће и у наредном периоду обавештавати јавност како теку радови на том пројекту.

Основни подаци о слици

Слика „Улазак цара Душана у Дубровник“ дело је српског сликара Марка Мурата.

То дело је настало 1899/1900. године, а израду слике су финансирали краљ Александар Обреновић и сам аутор.

Тема слике је свечани улазак цара Душана у Дубровник 1350. године.

На слици је представљен одређен број значајних личности, међу којима су царица Јелена и млади краљ Урош.

Занимљиво је да је Марко Мурат насликао своје црте лица на мушкарцу са брадом који са десне стране држи балдахин.

„Улазак цара Душана у Дубровник“ био је изложен на Светској изложби у Паризу 1900. године, а Мурат је за то дело као награду добио бронзану медаљу.

Сматра се да је то најпознатија слика Марка Мурата.

Прочитајте још:

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Вести

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Објављено пре

Од стране:

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

По идеји и на иницијативу директорке др Душице Бојић, Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је идеалну реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.

Изради идеалне реконструкције круне деспота Стефана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Током тих консултација одлучено је да се идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, зидана од 1407. до 1418. године.

Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор идеалне реконструкција круне деспота Стефана, уз теоретско вођење поменутих професора.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу темељно се размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 15. веку.

Круна деспота Стефана тешка више од 1,4 килограма, има 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера

Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање.

Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Круна деспота Стефана је рађена двоструко. Са унутрашње стране је ковани лим, а са спољне је филигран. Они су спојени нитовањем, као и уз примену осталих техника.

У питању је искључиво ручни рад.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има 3 опсидијана, 13 турмалина, 3 аквамарина, 3 граната, 4 аметиста, 26 рубина, 29 сафира, 69 бисера.

Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра (сребро са високим процентом злата у себи), идеална реконструкција направљена је од позлаћеног сребра.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана има и тамно зелену, унутрашњу капу, која је ручно извезена крстолико, са малим листићима и декорацијом од филигранске звезде са бисером на врху. Таква капа се не види на круни деспота Стефана на фресци у Манасији. Круне отвореног типа, каква је ова круна деспота Стефана, обично су имале унутрашње капе, па је аутор идеалне реконструкција Горан Покимица одлучио да и његово дело има такву капу.

Унутрашња капа идеалне реконструкције круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Унутрашња капа идеалне реконструкције круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна

Поред идеалне реконструкције круне деспота Стефана, израђене су још четири идеалне реконструкције круна. У питању су идеална реконструкција круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, идеална реконструкција круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и идеална реконструкција круне краља Милутина и идеална реконструкција круне цара Душана, које је направио Горан Ристовић. Израде свих круна финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.

Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Прочитајте још:

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Круне српских средњовековних владара

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Поручите:

Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу, сјајан рад који ће украсити ваш зид, оригиналан поклон који ће улепшати дом вама драгих особа!

Наставите са читањем

Вести

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Објављено пре

Од стране:

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Историјски музеј Србије на челу са директорком др Душицом Бојић покренуо је пројекат израде реплика круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је реплику круне краља Милутина на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Краљевој цркви (Цркви Светих Јоакима и Ане) у Манастиру Студеници.

Изради реплике круне краља Милутина претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић. Током тих консултација одлучено је да се реплика круне краља Милутина уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Краљевој цркви у Манастиру Студеници. Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане) је задужбина краља Милутина, подигнута 1314. године.

Краљ Милутин, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Краљ Милутин, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор реплике круне краља Милутина, уз теоретско вођење поменутих професора.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу се темељно размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 14. веку.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Круна краља Милутина тешка скоро 1,6 килограма, има више од 400 бисера

Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање. У питању је искључиво ручни рад.

Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Реплика круне краља Милутина је тешка 1571.74 грама, има 24 рубина, 18 сафира, 23 аметиста, 4 лапис лазулија и чак 407 слатководна бисера.

Разлика између оригиналне и реплике круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна скоро сигурно била направљена од злата, реплика је направљена од позлаћеног сребра.

У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна

Поред реплике круне краља Милутина, израђене су још три реплике круна. У питању су реплика круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, реплика круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и реплика круне цара Душана, коју је направио Горан Ристовић. Израде све четири круне финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.

Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи са реплике круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије, планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Прочитајте још:

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Круне српских средњовековних владара

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Поручите:

Краљ Милутин – керамичка фигура

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Објављено пре

Од стране:

Маглички замак. Аутор фотографије Марко Декић @dele15
Маглички замак. Аутор фотографије Марко Декић @dele15

С времена на време помислимо да смо видели толико сјајних фотографија Маглича да нам више никада нека будућа његова фотографија неће одузети дах. Сваки пут се испостави да нисмо били у праву!

Маглички замак налази се у долини Ибра, шеснаест километара југозападно од Краљева. Не зна се када је тачно изграђен. У писаним изворима први пут се помиње половином XIV века у „Житију архиепископа Данила II“, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему је подигао прекрасне палате и остале келије. У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и двора.

Ове године завршена је четврта и последња фаза изградње камене стазе од Ибра до Маглича, а тренутно је у току изградња новог моста преко Ибра. Реализација тих пројеката ће умногоме олакшати приступ једном од најлепших српских средњовековних утврђења, чија популарност из године у годину расте.

Прочитајте још:

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Почела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)

Наставите са читањем

Најчитаније