Вести

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Објављено пре

3 године

07.01.2023

Од стране:

Редакција

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

По идеји и на иницијативу директорке др Душице Бојић, Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је идеалну реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.

Изради идеалне реконструкције круне деспота Стефана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић.

_{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Током тих консултација одлучено је да се идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, зидана од 1407. до 1418. године.

_{Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.}

Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор идеалне реконструкција круне деспота Стефана, уз теоретско вођење поменутих професора.

Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу темељно се размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 15. веку.

Круна деспота Стефана тешка више од 1,4 килограма, има 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера

Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање.

Круна деспота Стефана је рађена двоструко. Са унутрашње стране је ковани лим, а са спољне је филигран. Они су спојени нитовањем, као и уз примену осталих техника.

У питању је искључиво ручни рад.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има 3 опсидијана, 13 турмалина, 3 аквамарина, 3 граната, 4 аметиста, 26 рубина, 29 сафира, 69 бисера.

Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра (сребро са високим процентом злата у себи), идеална реконструкција направљена је од позлаћеног сребра.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Goran Ristovic (@filigranpokimica)

Идеална реконструкција круне деспота Стефана има и тамно зелену, унутрашњу капу, која је ручно извезена крстолико, са малим листићима и декорацијом од филигранске звезде са бисером на врху. Таква капа се не види на круни деспота Стефана на фресци у Манасији. Круне отвореног типа, каква је ова круна деспота Стефана, обично су имале унутрашње капе, па је аутор идеалне реконструкција Горан Покимица одлучио да и његово дело има такву капу.

_{Унутрашња капа идеалне реконструкције круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.}

У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна

Поред идеалне реконструкције круне деспота Стефана, израђене су још четири идеалне реконструкције круна. У питању су идеална реконструкција круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, идеална реконструкција круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и идеална реконструкција круне краља Милутина и идеална реконструкција круне цара Душана, које је направио Горан Ристовић. Израде свих круна финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица. — *_{Идеална реконструкција круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.}*

Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.

Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица. — *_{Идеална реконструкција цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.}*

Прочитајте још:

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Круне српских средњовековних владара

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Поручите:

Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу, сјајан рад који ће украсити ваш зид, оригиналан поклон који ће улепшати дом вама драгих особа!

Следеће

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Не пропустите

У току радови на поправци Шешир куле Голубачке тврђаве (фото)

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.