Connect with us

Вести

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Објављено пре

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

По идеји и на иницијативу директорке др Душице Бојић, Историјски музеј Србије покренуо је пројекат израде идеалних реконструкција круна, одежди и обуће из преднемањићког, немањићког и понемањићког периода. У оквиру поменутог пројекта филиграниста Горан Ристовић Покимица из Краљева направио је идеалну реконструкцију круне деспота Стефана Лазаревића на основу изгледа круне на фресци тог српског владара у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији.

Изради идеалне реконструкције круне деспота Стефана претходиле су двогодишње консултације аутора са тимом стручњака који су предводили историчарка проф. др Смиља Душанић и историчар уметности проф. др Драган Војводић.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Током тих консултација одлучено је да се идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића уради на основу изгледа круне на његовој фресци у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, зидана од 1407. до 1418. године.

Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Стручни тим је препустио господину Ристовићу да на основу усаглашених смерница изведе свој ауторски рад, па се може рећи да је Горан Ристовић аутор идеалне реконструкција круне деспота Стефана, уз теоретско вођење поменутих професора.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Према изјави аутора Горана Ристовића датој за сајт Српска средњовековна историја, о сваком детаљу темељно се размишљало – о доступној златарској техници рада, доступности камења, начину обраде камења који се примењивао у 15. веку.

Круна деспота Стефана тешка више од 1,4 килограма, има 26 рубина, 29 сафира и 69 бисера

Израда круне трајала је четири месеца. Аутор је користио чак 13 техника приликом њене израде: ваљање, исецање, ковање, тордирање, гранулација, ручна гравура, филигран, нитовање, лотовање, полирање, позлата, обрада камена и фасовање.

Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Круна деспота Стефана је рађена двоструко. Са унутрашње стране је ковани лим, а са спољне је филигран. Они су спојени нитовањем, као и уз примену осталих техника.

У питању је искључиво ручни рад.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана тешка је 1434,37 грама, има 3 опсидијана, 13 турмалина, 3 аквамарина, 3 граната, 4 аметиста, 26 рубина, 29 сафира, 69 бисера.

Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Детаљи на идеалној реконструкцији круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Разлика између оригиналне и идеалне реконструкције круне је у металу који је коришћен за њену израду. Док је оригинална круна највероватније била направљена од злата или гламског сребра (сребро са високим процентом злата у себи), идеална реконструкција направљена је од позлаћеног сребра.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана има и тамно зелену, унутрашњу капу, која је ручно извезена крстолико, са малим листићима и декорацијом од филигранске звезде са бисером на врху. Таква капа се не види на круни деспота Стефана на фресци у Манасији. Круне отвореног типа, каква је ова круна деспота Стефана, обично су имале унутрашње капе, па је аутор идеалне реконструкција Горан Покимица одлучио да и његово дело има такву капу.

Унутрашња капа идеалне реконструкције круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Унутрашња капа идеалне реконструкције круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

У оквиру пројекта Историјског музеја Србије планирана је израда више од 20 круна

Поред идеалне реконструкције круне деспота Стефана, израђене су још четири идеалне реконструкције круна. У питању су идеална реконструкција круне краљице Јелене Анжујске Анђео, коју су направили Марсел и Симон Чивљак, идеална реконструкција круне царице Јелене, коју је направила Јасминка Бркановић, и идеална реконструкција круне краља Милутина и идеална реконструкција круне цара Душана, које је направио Горан Ристовић. Израде свих круна финансиране су редовним средствима Историјског музеја Србије.

Реплика круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне краља Милутина. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Према поменутом пројекту Историјског музеја Србије планирана је израда више од двадесет круна српских средњовековних владара и владарки. Сви предмети израђени у том пројекту биће изложени у централном холу нове зграде Историјског музеја Србије – некадашњој Главној железничкој станици у Београду изграђеној 1884. године. Свечано отварање нове зграде Историјског музеја Србије планирано је за крај 2023. године.

Реплика круне цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција цара Душана. Аутор фотографије филиграниста филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Прочитајте још:

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Круне српских средњовековних владара

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Поручите:

Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу, сјајан рад који ће украсити ваш зид, оригиналан поклон који ће улепшати дом вама драгих особа!

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Министарство културе Грчке: Откривена фреска последњег византијског цара Константина XI Палеолога

Објављено пре

Од стране:

Фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.

У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.

Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.

Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.

У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.

Детаљи са фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.

Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.

Констанантин XI Палеолог

Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.

Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.

Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.

Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.
Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.

Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.

Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.

Извор: Прототема

Прочитајте још:

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“ у четвртак, 12. децембра 2024. године, у Београду

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Фотографија је власништво Антикваријата „Слободни ум“.

У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.

Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.

Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.

Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.

Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.

Извор: Антикваријат „Слободни ум“

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Наставите са читањем

Вести

Мирослављево јеванђеље поново пред очима јавности

Објављено пре

Од стране:

Плакат о излагању Мирослављевог јеванђеља у Народном музеју Србије 12. и 14. децембра 2024. године.
Плакат о излагању Мирослављевог јеванђеља у Народном музеју Србије 12. и 14. децембра 2024. године. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности у четвртак, 12. децембра, и у суботу, 14. децембра 2024. године, у Народном музеју Србије, објавила је та музејска установа.

Посетиоци НМС-а ће имати прилику да виде две странице једне од најлепших и највреднијих рукописних књига на свету.

Претходни пут посетиоци Народног музеја могли су да виде Мирослављево јеванђеље од 7. до 9. новембра 2024. године. Тада је Јеванђеље било отворено на 71. и 72. страници.

71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.
71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Факсимил Мирослављевог јеванђеља у Голубачкој тврђави. Фотографија преузета са сајта Тврђава Глубачки град.
Факсимил Мирослављевог јеванђеља у Голубачкој тврђави. Фотографија преузета са сајта Тврђава Глубачки град.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Наставите са читањем

Најчитаније