Вести

У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду

Објављено пре

2 године

26.01.2023

Од стране:

Плакат за изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.

У четвртак, 26. јануара 2023. године, у 13 часова у Галерији Природњачког музеја у Београду биће свечано отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Аутори изложбе су Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС). Аутор илустрација је Бора Милићевић, препаратор и ликовни техничар Природњачког музеја.

Циљ изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ јесте да јавности представи медицинска знања, праксу лечења људи лековитим средствима из природе, која су била доступна у средњем веку у Србији, и до сада мало познати, јединствени рукопис српске средњовековне медицине – „Хиландарски медицински кодекс“.

Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су углавном везана за манастире. Та знања су базирана на коришћењу лековитих средстава из природе (биљног, животињског и неорганског порекла). Записи и подаци о етноботаничкој и фармаколошкој пракси чувани су у многим манастирским архивама, а у новије време објављени су у многим научним радовима.

Хиландарски медицински кодекс

Један од најдрагоценијих докумената српске средњовековне медицине јесте рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, са краја 15. или почетка 16. века. У питању је најкомплетнији пример збирке медицинских рукописа из средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе. Рукопис је 1952. године откривен у ризници српског Манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.

Садржај фармаколошких списа „Хиландарског медицинског кодекса“ указује на савремена знања о разноврсности биљних врста, њиховом пореклу, типовима станишта, значају њихове лековите моћи, периоду прикупљања, као и препорученој дози за лечење. Ти рукописи садрже и научне ботаничке појмове, а можемо их сматрати и претечом српске ботанике.

Експонати на изложби

На изложби ће бити представљено фототипско издање „Хиландарског медицинског кодекса“ у електронском и штампаном облику. Такође, биће изложене бројне лековите биљке наведене у том кодексу, у природном, хербаризованом (цела биљка) или уситњеном облику (лековите биљке), као и путем ауторских ботаничких илустрација Боре Милићевића.

Посебност изложбе су средњовековни експонати из области медицине и хирургије са територије Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из Музеја Рас у Новом Пазару и ризнице Манастира Бања код Прибоја.

Изложба траје од краја децембра 2022. до јуна 2023. године.

Извор: Природњачки музеј у Београду

Прочитајте још:

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

У Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Следеће

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Не пропустите

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 7. до 9. новембра у Народном музеју Србије

Објављено пре

2 седмице

06.11.2024

Од стране:

Редакција

Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.

Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.

Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије. — *_{Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије}*.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици

Објављено пре

2 седмице

04.11.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.

У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.

На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.

Модератор предавање биће студенткиња културологије Николина Одобашић.

Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.

*_{Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.}*

Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.

Прочитајте још:

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ у Деспотовцу 20. и 21. августа

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Вести

Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.

Објављено пре

1 месец

09.10.2024

Од стране:

Редакција

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.

Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.

*_{Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.}*

Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.

У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.

_{Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.

*_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}*

Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.

Биографија др Угљеше Војводића

Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.

Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.

Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.

Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.

Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.

_{Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.

Библиографија др Угљеше Војводића

Поглавља у монографијама и зборницима

Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts

Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society

U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.

T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.

У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.

Радови у научним часописима

Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.

Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.

Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.

Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.

Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт

Прочитајте још:

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд