Вести

У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду

Објављено пре

2 месеца

26.01.2023

Од стране:

Плакат за изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.

У четвртак, 26. јануара 2023. године, у 13 часова у Галерији Природњачког музеја у Београду биће свечано отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Аутори изложбе су Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС). Аутор илустрација је Бора Милићевић, препаратор и ликовни техничар Природњачког музеја.

Циљ изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ јесте да јавности представи медицинска знања, праксу лечења људи лековитим средствима из природе, која су била доступна у средњем веку у Србији, и до сада мало познати, јединствени рукопис српске средњовековне медицине – „Хиландарски медицински кодекс“.

Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су углавном везана за манастире. Та знања су базирана на коришћењу лековитих средстава из природе (биљног, животињског и неорганског порекла). Записи и подаци о етноботаничкој и фармаколошкој пракси чувани су у многим манастирским архивама, а у новије време објављени су у многим научним радовима.

Хиландарски медицински кодекс

Један од најдрагоценијих докумената српске средњовековне медицине јесте рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, са краја 15. или почетка 16. века. У питању је најкомплетнији пример збирке медицинских рукописа из средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе. Рукопис је 1952. године откривен у ризници српског Манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.

Садржај фармаколошких списа „Хиландарског медицинског кодекса“ указује на савремена знања о разноврсности биљних врста, њиховом пореклу, типовима станишта, значају њихове лековите моћи, периоду прикупљања, као и препорученој дози за лечење. Ти рукописи садрже и научне ботаничке појмове, а можемо их сматрати и претечом српске ботанике.

Експонати на изложби

На изложби ће бити представљено фототипско издање „Хиландарског медицинског кодекса“ у електронском и штампаном облику. Такође, биће изложене бројне лековите биљке наведене у том кодексу, у природном, хербаризованом (цела биљка) или уситњеном облику (лековите биљке), као и путем ауторских ботаничких илустрација Боре Милићевића.

Посебност изложбе су средњовековни експонати из области медицине и хирургије са територије Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из Музеја Рас у Новом Пазару и ризнице Манастира Бања код Прибоја.

Изложба траје од краја децембра 2022. до јуна 2023. године.

Извор: Природњачки музеј у Београду

Прочитајте још:

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

У Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“

Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Следеће

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Не пропустите

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Акција чишћења обале Ибра код Маглича у недељу, 2. априла 2023. године

Објављено пре

1 сат

29.03.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за акцију чишћења обале Ибра код Маглича. Фотографија је преузета са инстаграм налога @maglicgrad.

Културни центар „Магличград“ и Планинарско-еколошко друштво „Маглич“ из Краљева организују акцију чишћења корита реке Ибар подно Магличког замка. Акција ће почети у 10 сати, 2. априла 2023. године, код ресторана „Јеринин град“.

Према речима организатора акције, околина највећег културног и историјског симбола Краљева гуши се у ђубрету. Они позивају све заинтересоване људе, екологе и заљубљенике у историју, природу и планинарење да у недељу, 2. априла 2023. године, дођу на договорену локацију и учествују у чишћењу Маглича и његове околине.

*_{Ибар код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Поред корита реке, биће очишћен и простор уз саму Ибарску магистралу. Нажалост, несавесни путници годинама бацају смеће уз ту саобраћајницу, које пак нико не чисти.

За оне који не могу да дођу приватним превозом, сви локални аутобуси који саобраћају на релацији Краљево-Ушће стајаће код ресторана „Јеринин град“.

За све учеснике акције након завршеног посла биће спремљен пасуљ са вргањима.

View this post on Instagram

A post shared by Magličgrad (@maglicgrad)

Све особе заинтересоване за учешће у акцији могу се јавити на телефон Културног центра „Магличград“ 062/85-75-864 и сазнати све додатне информације о овој акцији.

Маглички замак

Маглички замак се налази у долини Ибра, двадесетак километара југозападно од Краљева.

Не зна се када је тачно изграђен, а у писаним изворима се први пут помиње половином XIV века у Житију архиепископа Данила II, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему подигао прекрасне палате и остале келије.

Маглич фест 2019. године — _{Унутрашњост Магличког замка, зидине са круништима и донжон кула. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и Палате.

Прочитајте још:

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра

Наставите са читањем

Вести

Вечерас промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ на Коларцу у Београду

Објављено пре

5 сати

29.03.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за промоцију књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића. Фотографија је преузета са фесјбук странице Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Вечерас, 29. марта 2023. године, са почетком у 18 часова у Задужбини Илије Коларца, Студентска 5, Београд, биће одржана промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића.

На промоцији ће поред аутора говорити и проф. др Јелена Ердељан и проф. др Радивој Радић.

Књигу „Милутин – Свети краљ“ је објавила Издавачка кућа „Вукотић медиа“.

Сиже књиге „Милутин – Свети краљ“

Краљ Милутин је својом дуготрајном владавином (1282–1321), мудром политиком, чврстим опредељењем за православну веру, непревазиђеним задужбинарством и стварањем новог средишта српске државе и српског народа на просторима од Косова и Метохије до Скопске и Врањске котлине коренито променио ток српске историје.

_{Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, књига „Милутин – Свети краљ“ открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља.

Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.

Његове мошти, које су похрањене у Цркви Свете Недеље у Софији, свечано се пресвлаче сваког 29. октобра, у предвечерје празника Светог краља.

*_{Црква Свете Недеље, Софија, Бугарска. Аутор фотографије Пламен Агов.}*

Поводом великог јубилеја, седам векова од смрти краља Милутина, књига професора Владе Станковића „Милутин – Свети краљ“ доноси исцрпан и инспиративан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје.

Извор: фејсбук страница Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Издавачка кућа „Вукотић медиа“

Прочитајтe још:

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Круне српских средњовековних владара

У Ораховцу одржана трибина „Од Бањске до Светих Арханђела“ (видео)

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Актуелности

У току радови на заштити Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац у Северној Македонији

Објављено пре

5 дана

24.03.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.

Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац до краја октобра 2023. године треба да буде заштићена од влаге, која је тренутно највећа опасност за непроцењиво културно благо у тој светињи. Паралелно са тим пројектом почиње и пројекат санације и рестаурације фресака и саме цркве која је стара осам векова.

Како наводи агенција МИА, Министарство културе Републике Северне Македоније је Заводу за заштиту споменика културе и музеју Прилеп доделило 8,2 милиона денара (око 132.500 евра) за те пројекте.

_{Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Македонец.}

Влага у неким деловима Цркве Успења Пресвете Богородице износи више од 80 одсто

Горан Цветкоски, директор „Завода и музеја“ из Прилепа, објашњава да су хидрогеолошка истраживања и реализација поменутих пројеката кључни за заштиту Цркве Успења Пресвете Богородице, јер је ниво влаге у тој светињи алармантан.

„Тренутно радимо на пројекту хидрогеолошких истраживања, који је кључан за Цркву. У сталном смо контакту са фирмом која ће радити и реализовати пројекат. Чекамо да доставимо пројекат Министарству и Управи за заштиту културног наслеђа, тако да ускоро можемо да почнемо са реализацијом.

Можемо да се похвалимо да ћемо почети и са реализацијом хидрогеолошких истраживања у манастирском комплексу који су основа за наставак обнове. Хидрогеолошка истраживања су значајна за стање влаге због воде која улази у Цркву и оштећује зидове. Највише су оштећени источни и северни зид од воде која улази с Златоврха. Самом интервенцијом и радом на хидрогеолошким истраживањима завршићемо велики посао и олакшати рад на рестаурацији и заштити угрожених фресака у Цркви, али и у трпезарији. Влага достиже од 60, па и до преко 80 одсто и надам се да ћемо је полако одстранити“, објашњава Цветкоски.

_{Кров Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.}

Што се пројекта рестаурације и реконструкције Цркве Пресвете Богородице тиче он је у завршној фази и требало би да буде готов до септембра 2023. године. За тај пројекат је добијена тендерска документација. Пројекат ради стручни тим састављен од представника ИЗИС-а, Грађевинског факултета из Скопља и Завода за заштиту споменика културе и музеју Прилеп, а као консултант ангажован је професор из Грчке.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије