Вести
„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара
„Типар“ кнеза Лазара откривен је 2015. године на Руднику. Нова анализа је потврдила да ипак није реч о типару, већ о калупу или матрици која је требало да послужи за израду пехара кнеза Лазара.
Изузетан налаз пронашли су археолози 2015. године на локалитету Дрење на Руднику. Артефакт је првобитно протумачен као печатњак или типар кнеза Лазара.
У новом раду објављеном у „Старинару“ 2021. године, аутори др Дејан Радичевић и мр Ана Цицовић продискутовали су поново о натпису на откривеном артефакту.
У првобитном читању, Радичевић и Цицовићева су мислили да натпис гласи:
(у преводу на савремени српски: + Ово је милост господина кнеза Лазара све српске земље), па су најпре претпоставили да је у питању печатњак или типар.
Међутим, нова интерпретација натписа заправо гласи:
(у преводу на савремени српски: + Ово је пехар господина кнеза Лазара све српске земље).
Аутори су у новом раду објаснили да је реч о једном детаљу који раније није био примећен.
„Ради се о лигатури у почетном делу натписа у којој је повезано друго и треће слово, која се сад читају као И и П.”
Типар кнеза Лазара је био калуп за израду дела пехара
Аутори даље у раду објашњавају да је, с обзиром да се у натпису спомиње пехар, а не милост, реч о предмету који је служио за нешто сасвим друго. На основу облика и аналогија са истим и сличним предметима, они закључују да се ради о калупу или матрици која је требала да буде употребљена за израду дела пехара. Тај пехар је вероватно требало да буде намењен кнезу Лазару. На калупу нису примећени трагови коришћења, тако да он није био употребљен.
Што се тиче средњовековних пехара у археолошким записима њих готова да нема. О њима се највише зна из историјских списа и са ликовних представа. Пехари су посуде за пиће на високој стопи попут путира. Верује се да су били прављени од злата и сребра и украшени драгим камењем и емајлом. На њима су могли да стоје и хералдички знакови. Ту си и мањи пехари са две дршке за лакше испијање пића.
Сличне посуде из средњег века коју су очуване до данас су чаше. Тај назив је био и употребљаван у средњем веку. Чаша је луксузан предмет на којем се налазио натпис власника, а понекад и благослов ономе ко из ње пије.
Значајан налаз са Рудника
Овај изузетни налаз са Рудника је први материјални доказ о постојању пехара у средњовековној Србији.
Поред тога што је реч о једином налазу таквог типа, аутори даље у раду објашњавају зашто је још значајан.
„Руднички налаз је драгоцен и због тога што указује на још један заједнички елемент који повезује чаше и пехаре. Он је био намењен за израду само једног, али веома значајног дела пехара. Ради се о централном медаљону који се налазио на дну посуде. Такви медаљони се као самостални елемент на посудама јављају од 14. века, а сматрају се позајмицом из западне, готичке уметности. На њима се могу налазити натписи који откривају власника, али и представе, па и читаве композиције, хришћанске или лаичке садржине, зависно од тога да ли је посуда била намењена у профане сврхе или за култне потребе.“
Место израде матрице
Након што су научници решили мистерију предмета, они су се затим осврнули на то ко га је израдио и где. Јасно је да је матрица наручена за пехар кнезу Лазару. Њу је могао да наручи лично кнез Лазара или је то учинио неко у његово име, а можда је пехар требало да буде поклон.
„Не можемо рећи ко је био мајстор Лазаревог пехара, али прилично поуздано можемо рећи да је своју праксу развио на планини Руднику. Места израде драгоцених посуда најчешће се не могу прецизно утврдити. Научници обично наводе да су ти предмети произведени у домаћим радионицама (у којима су радили мајстори углавном из Котора и Дубровника) или да су то биле наруџбине реализоване у приморским градовима.“
Аутор мастер археолог Маја Миљевић Ђајић
Извор:
Прочитајте још:
„Све о археологији“: Завршена овогодишња истраживања тврђаве Петрус
Нова значајна открића археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику
Са друштвених мрежа
„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.
На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.
На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Погледајте:
Вести
Влада Републике Србије: Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ утврђена за непокретна културна добра од изузетног значаја
Влада Републике Србије је на седници 22. августа 2024. године донела више одлука које се односе споменике културе, међу којима су археолошко налазиште Дворине – Мађарско гробље у селу Бања, општина Аранђеловац, археолошко налазиште „Мора Вагеи“ у Михајловцу, општина Неготин, археолошко налазиште Царичин град, општина Лебане, Манастир Манасија, општина Деспотовац, и Црква Светог Ахилија у Ариљу.
Археолошка налазишта Дворине и „Мора Вагеи“ постала непокретна културна добра од изузетног значаја
На седници су усвојене одлуке о утврђивању Дворина – Мађарског гробља у селу Бања за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја и о утврђивању „Мора Вагеи“ у Михајловцу за непокретно културно добро – археолошко налазиште од изузетног значаја.
Одлуке ће бити прослеђене Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање имајући у виду чињеницу да културна добра од изузетног значаја утврђује Народна скупштина у складу са одредбама Закона о културном наслеђу.
На локалитету Дворине археолози су до сада дошли до низа занимљивих открића као што су остаци средњовековне цркве из 14. века, велико гробље, надгробна плоча са натписом и остаци једне грађевине за коју се износи претпоставка да је у питању двор Павла Бакића.
На локалитету „Мора Вагеи“ археолози су потврдили контитунитет живота од неолита до 6. века.
Усвојене одлуке о Манастиру Манасији, Цркви Светог Ахилија у Ариљу и археолошком налазишту Царичин град
Усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Манастира Манасија, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Усвојена је и Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине споменика културе Црква Светог Ахилија у Ариљу, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Такође, усвојена је Одлука о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине археолошког налазишта Царичин град, непокретног културног добра од изузетног значаја.
Сва три наведена споменика су већ у статусу непокретног културног добра од изузетног значаја, а одлукама Владе Србије од 22. августа 2024. године утврђене су мере заштите и границе заштићене околине тих споменика културе.
Извор: Влада Републике Србије
Прочитајте још:
У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије
Вести
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ у Деспотовцу 20. и 21. августа
Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ биће одржан 20. и 21. августа 2024. године у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Научни скуп ће бити одржан у оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“.
Програм Научног скупа „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“:
Уторак, 20. август 2024. године
10 часова
Председава академик Злата Бојовић.
1. Софија Милорадовић (Београд): Проф. др Гордана Јовановић – сећање
2. Рада Стијовић (Београд): Историјскограматичка и ономастичка проучавања проф. др Гордане Јовановић
3. Марина Спасојевић (Београд): Доприноси проф. др Гордане Јовановић историјској лексикологији и лексикографији
4. Силвана Цакић (Деспотовац): Проф. др Гордана Јовановић на Данима српскога духовног преображења
Пауза
11 часова и 30 минута
Председава проф. др Радивој Радић.
1. Томислав Јовановић (Београд): Краћа варијанта Слова о писменима Константина Филозофа према хиландарском препису
2. Радивој Радић (Београд): Псовало се и у средњем веку (Прилог проблему)
3. Злата Бојовић (Београд): Средњи век у дубровачкој књижевности
4. Милош Ивановић (Београд): Повеља монаха Доротеја за манастир Дренчу – дипломатичка анализа
Пауза
12 часова и 45 минута
Председава др Станоје Бојанин.
1. Станоје Бојанин (Београд): „Покајничке књиге“, српско средњовековно друштво и њихов историчар
2. Бранислав Цветковић (Јагодина): Изворна грађа и видови ктиторства: прилог критици редукционизма
3. Борис Стојковски (Нови Сад): Тужбалица Дмитру и епитаф Јовану Јакшићу – два мање позната књижевна дела с краја средњег века
4. Драгић М. Живојиновић (Београд): Деспот Јован Угљеша и Света Гора: сведочанства дипломатичких извора
Среда, 21. август 2024. године
10 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
1. Зоран Ранковић (Београд): Васпитни идеали у делима деспота Стефана Лазаревића
2. Србољуб Убипариповић (Београд): Молитва над оскврњеним сасудом у рукописном Требнику са Правилима светих и преславних апостола и другим делима Син. 307 (ГИМ 80370/925) из 1423. године
4. Миливоје Спасић (Београд): Историјска основа романа Милована Видаковића „Усамљени јуноша“
5. Наташа Вуловић Емонтс, Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошке јединице српског језика са турцизмима којима се именују одевни предмети
Пауза
11 часова
Председава др Марина Спасојевић.
1. Предраг Милосављевић (Београд): Геометријске основе Смедеревске тврђаве и идеја о „савршеном граду“ у доба Деспотовине
2. Дејана Васић (Београд): Два податка о српској средњовековној историји у курдском извору XVI века
3. Данијела Радоњић (Београд): Хиландарски медицински кодекс – извор за проучавање назива јела и пића
4. Милена Давидовић (Београд): Сиринићки скрипторијум: палеографска анализа рукописа
Прочитајте још:
-
Кригла велики жупан Стефан Немања
1.500,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Краљ Милутин – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Грб Реда змаја – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Лоза Немањића из Манастира Високи Дечани – рад на стаклу
28.000,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти2 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!