Вести

РТС: Како од пропадања заштитити тврђаву Купиник – последњу српску средњовековну престоницу? (видео)

Објављено пре

3 године

09.02.2023

Од стране:

Археолошка истраживања тврђаве Купиник. Аутор фотографије је Стефан Брајковић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Средњовековне тврђаве сведоци су времена, али и нашег односа према културној баштини и наслеђу. Нажалост, престоничко место у којем је столовао Вук Гргуровић Бранковић, у народној традицији упамћен као Змај Огњени Вук, готово је непознато у школским и националним књигама.

Прилог РТС-а о Купинику почиње у 26 минуту и 50 секунди емисије „Ово је Србија“ од 7. фебруара 2023. године.

Пре скоро шест векова Купиник је био престоница, српска државност се бранила са обала Саве. У Срему се градило у духу хришћанства, а у Купинову се штитила круна од османске најезде. Данас се Купиник брани од немара, заборава и природе.

„После пада Смедерева 1459. године, српска круна се сели у Купиново, то је последња средњовековна српска престоница, одавде су Бранковићи владали још читавих 70 година. Бранковићи који су били велики ктитори фрушкогорских манастира, подигли су Манастир Крушедол, значи једна моћна династија није заслужила да 70 година буде под велом магле“, наводи Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика Сремска Митровица.

Између шипражја и наталожене земље камене зидине одолевале су вековима у савском рукавцу. На деспотским одајама порастао је шљивик, над српском историјом маховина и шаша. Нису штедели труда ни стручњаци ни мештани да Купиник не зарасте и у заборав.

_{Остаци тврђаве Купиник. Аутор фотографије је Стефан Брајковић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

„Димензије горњег града тврдо зидане тврђаве су 60 са 60 метара, са четири угаоне куле различитог облика на угловима и петом улазном капијом. У резиденцијалном делу боравили су властелин деспот и елита, војна посада, док је у доњем граду, у подграђу, било цивилно насеље“, наводи археолог Перица Одобашић, председник МЗ Купиново.

Шанац дубок три метра окруживао је утврђење. До Цркве Светог Луке, изграђеној на обали половином 15. века, водио је раскошан дрвени мост дуг више од стотину метара.

У радове на тврђави Купиник уложено шест милиона динара

Два археолошка кампа и надлежне институције покренули су причу о Купинову. Уложено је шест милиона динара како би започели радови на заштити вредног наслеђа.

„Ово је од историјског значаја за општину Пећинци, откупили смо земљиште око Купиника, јер сматрамо да ће овај локалитет бити један од најзначајнијих туристичких дестинација на територији општине Пећинци“, каже Синиша Ђокић, председник општине Пећинци.

Пројекат заштите и презентације је од националног интереса, а Купиник снажан идентитетски симбол, кажу у Срему.

Извор: РТС

Прочитајте још:

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Следеће

Министарство културе Србије: Културно наслеђе на КиМ изложено уништавању

Не пропустите

Стручно вођење „Бисери нумизматике“ данас у Атријуму Народног музеја Србије

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.