Вести
РТС: Како од пропадања заштитити тврђаву Купиник – последњу српску средњовековну престоницу? (видео)
Средњовековне тврђаве сведоци су времена, али и нашег односа према културној баштини и наслеђу. Нажалост, престоничко место у којем је столовао Вук Гргуровић Бранковић, у народној традицији упамћен као Змај Огњени Вук, готово је непознато у школским и националним књигама.
Прилог РТС-а о Купинику почиње у 26 минуту и 50 секунди емисије „Ово је Србија“ од 7. фебруара 2023. године.
Пре скоро шест векова Купиник је био престоница, српска државност се бранила са обала Саве. У Срему се градило у духу хришћанства, а у Купинову се штитила круна од османске најезде. Данас се Купиник брани од немара, заборава и природе.
„После пада Смедерева 1459. године, српска круна се сели у Купиново, то је последња средњовековна српска престоница, одавде су Бранковићи владали још читавих 70 година. Бранковићи који су били велики ктитори фрушкогорских манастира, подигли су Манастир Крушедол, значи једна моћна династија није заслужила да 70 година буде под велом магле“, наводи Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика Сремска Митровица.
Између шипражја и наталожене земље камене зидине одолевале су вековима у савском рукавцу. На деспотским одајама порастао је шљивик, над српском историјом маховина и шаша. Нису штедели труда ни стручњаци ни мештани да Купиник не зарасте и у заборав.
„Димензије горњег града тврдо зидане тврђаве су 60 са 60 метара, са четири угаоне куле различитог облика на угловима и петом улазном капијом. У резиденцијалном делу боравили су властелин деспот и елита, војна посада, док је у доњем граду, у подграђу, било цивилно насеље“, наводи археолог Перица Одобашић, председник МЗ Купиново.
Шанац дубок три метра окруживао је утврђење. До Цркве Светог Луке, изграђеној на обали половином 15. века, водио је раскошан дрвени мост дуг више од стотину метара.
У радове на тврђави Купиник уложено шест милиона динара
Два археолошка кампа и надлежне институције покренули су причу о Купинову. Уложено је шест милиона динара како би започели радови на заштити вредног наслеђа.
„Ово је од историјског значаја за општину Пећинци, откупили смо земљиште око Купиника, јер сматрамо да ће овај локалитет бити један од најзначајнијих туристичких дестинација на територији општине Пећинци“, каже Синиша Ђокић, председник општине Пећинци.
Пројекат заштите и презентације је од националног интереса, а Купиник снажан идентитетски симбол, кажу у Срему.
Извор: РТС
Прочитајте још:
У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква