Вести
РТС: Како од пропадања заштитити тврђаву Купиник – последњу српску средњовековну престоницу? (видео)
Средњовековне тврђаве сведоци су времена, али и нашег односа према културној баштини и наслеђу. Нажалост, престоничко место у којем је столовао Вук Гргуровић Бранковић, у народној традицији упамћен као Змај Огњени Вук, готово је непознато у школским и националним књигама.
Прилог РТС-а о Купинику почиње у 26 минуту и 50 секунди емисије „Ово је Србија“ од 7. фебруара 2023. године.
Пре скоро шест векова Купиник је био престоница, српска државност се бранила са обала Саве. У Срему се градило у духу хришћанства, а у Купинову се штитила круна од османске најезде. Данас се Купиник брани од немара, заборава и природе.
„После пада Смедерева 1459. године, српска круна се сели у Купиново, то је последња средњовековна српска престоница, одавде су Бранковићи владали још читавих 70 година. Бранковићи који су били велики ктитори фрушкогорских манастира, подигли су Манастир Крушедол, значи једна моћна династија није заслужила да 70 година буде под велом магле“, наводи Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика Сремска Митровица.
Између шипражја и наталожене земље камене зидине одолевале су вековима у савском рукавцу. На деспотским одајама порастао је шљивик, над српском историјом маховина и шаша. Нису штедели труда ни стручњаци ни мештани да Купиник не зарасте и у заборав.
„Димензије горњег града тврдо зидане тврђаве су 60 са 60 метара, са четири угаоне куле различитог облика на угловима и петом улазном капијом. У резиденцијалном делу боравили су властелин деспот и елита, војна посада, док је у доњем граду, у подграђу, било цивилно насеље“, наводи археолог Перица Одобашић, председник МЗ Купиново.
Шанац дубок три метра окруживао је утврђење. До Цркве Светог Луке, изграђеној на обали половином 15. века, водио је раскошан дрвени мост дуг више од стотину метара.
У радове на тврђави Купиник уложено шест милиона динара
Два археолошка кампа и надлежне институције покренули су причу о Купинову. Уложено је шест милиона динара како би започели радови на заштити вредног наслеђа.
„Ово је од историјског значаја за општину Пећинци, откупили смо земљиште око Купиника, јер сматрамо да ће овај локалитет бити један од најзначајнијих туристичких дестинација на територији општине Пећинци“, каже Синиша Ђокић, председник општине Пећинци.
Пројекат заштите и презентације је од националног интереса, а Купиник снажан идентитетски симбол, кажу у Срему.
Извор: РТС
Прочитајте још:
У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања
Културни центар „Магличград“ и Планинарско-еколошко друштво „Маглич“ из Краљева организују акцију чишћења корита реке Ибар подно Магличког замка. Акција ће почети у 10 сати, 2. априла 2023. године, код ресторана „Јеринин град“.
Према речима организатора акције, околина највећег културног и историјског симбола Краљева гуши се у ђубрету. Они позивају све заинтересоване људе, екологе и заљубљенике у историју, природу и планинарење да у недељу, 2. априла 2023. године, дођу на договорену локацију и учествују у чишћењу Маглича и његове околине.
Поред корита реке, биће очишћен и простор уз саму Ибарску магистралу. Нажалост, несавесни путници годинама бацају смеће уз ту саобраћајницу, које пак нико не чисти.
За оне који не могу да дођу приватним превозом, сви локални аутобуси који саобраћају на релацији Краљево-Ушће стајаће код ресторана „Јеринин град“.
За све учеснике акције након завршеног посла биће спремљен пасуљ са вргањима.
Све особе заинтересоване за учешће у акцији могу се јавити на телефон Културног центра „Магличград“ 062/85-75-864 и сазнати све додатне информације о овој акцији.
Маглички замак
Маглички замак се налази у долини Ибра, двадесетак километара југозападно од Краљева.
Не зна се када је тачно изграђен, а у писаним изворима се први пут помиње половином XIV века у Житију архиепископа Данила II, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему подигао прекрасне палате и остале келије.
У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и Палате.
Прочитајте још:
РТС: Одложена изградња моста код Маглича
Фотографија Маглича од које застаје дах!
Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!
Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку
Вечерас, 29. марта 2023. године, са почетком у 18 часова у Задужбини Илије Коларца, Студентска 5, Београд, биће одржана промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића.
На промоцији ће поред аутора говорити и проф. др Јелена Ердељан и проф. др Радивој Радић.
Књигу „Милутин – Свети краљ“ је објавила Издавачка кућа „Вукотић медиа“.
Сиже књиге „Милутин – Свети краљ“
Краљ Милутин је својом дуготрајном владавином (1282–1321), мудром политиком, чврстим опредељењем за православну веру, непревазиђеним задужбинарством и стварањем новог средишта српске државе и српског народа на просторима од Косова и Метохије до Скопске и Врањске котлине коренито променио ток српске историје.
Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, књига „Милутин – Свети краљ“ открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља.
Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.
Његове мошти, које су похрањене у Цркви Свете Недеље у Софији, свечано се пресвлаче сваког 29. октобра, у предвечерје празника Светог краља.
Поводом великог јубилеја, седам векова од смрти краља Милутина, књига професора Владе Станковића „Милутин – Свети краљ“ доноси исцрпан и инспиративан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје.
Извор: фејсбук страница Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Издавачка кућа „Вукотић медиа“
Прочитајтe још:
Стазама српске историје у Македонији – Куманово
Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)
Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина
Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници
Круне српских средњовековних владара
У Ораховцу одржана трибина „Од Бањске до Светих Арханђела“ (видео)
Актуелности
У току радови на заштити Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац у Северној Македонији
Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац до краја октобра 2023. године треба да буде заштићена од влаге, која је тренутно највећа опасност за непроцењиво културно благо у тој светињи. Паралелно са тим пројектом почиње и пројекат санације и рестаурације фресака и саме цркве која је стара осам векова.
Како наводи агенција МИА, Министарство културе Републике Северне Македоније је Заводу за заштиту споменика културе и музеју Прилеп доделило 8,2 милиона денара (око 132.500 евра) за те пројекте.
Влага у неким деловима Цркве Успења Пресвете Богородице износи више од 80 одсто
Горан Цветкоски, директор „Завода и музеја“ из Прилепа, објашњава да су хидрогеолошка истраживања и реализација поменутих пројеката кључни за заштиту Цркве Успења Пресвете Богородице, јер је ниво влаге у тој светињи алармантан.
„Тренутно радимо на пројекту хидрогеолошких истраживања, који је кључан за Цркву. У сталном смо контакту са фирмом која ће радити и реализовати пројекат. Чекамо да доставимо пројекат Министарству и Управи за заштиту културног наслеђа, тако да ускоро можемо да почнемо са реализацијом.
Можемо да се похвалимо да ћемо почети и са реализацијом хидрогеолошких истраживања у манастирском комплексу који су основа за наставак обнове. Хидрогеолошка истраживања су значајна за стање влаге због воде која улази у Цркву и оштећује зидове. Највише су оштећени источни и северни зид од воде која улази с Златоврха. Самом интервенцијом и радом на хидрогеолошким истраживањима завршићемо велики посао и олакшати рад на рестаурацији и заштити угрожених фресака у Цркви, али и у трпезарији. Влага достиже од 60, па и до преко 80 одсто и надам се да ћемо је полако одстранити“, објашњава Цветкоски.
Што се пројекта рестаурације и реконструкције Цркве Пресвете Богородице тиче он је у завршној фази и требало би да буде готов до септембра 2023. године. За тај пројекат је добијена тендерска документација. Пројекат ради стручни тим састављен од представника ИЗИС-а, Грађевинског факултета из Скопља и Завода за заштиту споменика културе и музеју Прилеп, а као консултант ангажован је професор из Грчке.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
Стазама српске историје у Македонији – Куманово
СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији
У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије
-
Кнегиња Милица – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Рог витез Милош Обилић
1.200,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
4.500,00 рсд
-
Краљ Милутин – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.980,00 рсд
-
Вести6 месециПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Вести6 месециОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич5 месециПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови6 месециЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Aуторски текстови1 годинаНови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
-
Обновимо Маглич5 месециЗавршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!
-
Властела6 месециКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Српски средњи век за почетнике - основна литература11 месециСрпски средњи век за почетнике – основна литература