Вести

Вечерас промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ на Коларцу у Београду

Објављено пре

2 године

29.03.2023

Од стране:

Плакат за промоцију књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића. Фотографија је преузета са фесјбук странице Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Вечерас, 29. марта 2023. године, са почетком у 18 часова у Задужбини Илије Коларца, Студентска 5, Београд, биће одржана промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића.

На промоцији ће поред аутора говорити и проф. др Јелена Ердељан и проф. др Радивој Радић.

Књигу „Милутин – Свети краљ“ је објавила Издавачка кућа „Вукотић медиа“.

Сиже књиге „Милутин – Свети краљ“

Краљ Милутин је својом дуготрајном владавином (1282–1321), мудром политиком, чврстим опредељењем за православну веру, непревазиђеним задужбинарством и стварањем новог средишта српске државе и српског народа на просторима од Косова и Метохије до Скопске и Врањске котлине коренито променио ток српске историје.

_{Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, књига „Милутин – Свети краљ“ открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља.

Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.

Његове мошти, које су похрањене у Цркви Свете Недеље у Софији, свечано се пресвлаче сваког 29. октобра, у предвечерје празника Светог краља.

*_{Црква Свете Недеље, Софија, Бугарска. Аутор фотографије Пламен Агов.}*

Поводом великог јубилеја, седам векова од смрти краља Милутина, књига професора Владе Станковића „Милутин – Свети краљ“ доноси исцрпан и инспиративан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје.

Извор: фејсбук страница Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Издавачка кућа „Вукотић медиа“

Прочитајтe још:

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Круне српских средњовековних владара

У Ораховцу одржана трибина „Од Бањске до Светих Арханђела“ (видео)

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Ознаке:knjiga „Milutin – Sveti kralj“prof. dr Jelena Erdeljan prof. dr Radivoj Radić prof. dr Vlada Stanković promocija knjige „Milutin – Sveti kralj“Vukotić media Вукотић медиа књига „Милутин – Свети краљ“промоција књиге „Милутин – Свети краљ“проф. др Влада Станковић проф. др Јелена Ердељан проф. др Радивој Радић

Следеће

Акција чишћења обале Ибра код Маглича у недељу, 2. априла 2023. године

Не пропустите

У току радови на заштити Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац у Северној Македонији

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

2 дана

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

3 дана

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Почели конзерваторско-рестаураторски радови Цркви Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

7 дана

08.09.2025

Од стране:

Редакција

Конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе започео је конзерваторско-рестаураторски радове на зидном сликарству у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Планирано трајање радова је два месеца.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Драгутина.

_{Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

*_{Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}*

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

_{Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Прочитајте још:

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Прича о Владиславу, сину краља Драгутина (део први, детињство)

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина