Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Фотографија је власништво Народне библиотеке „Ресавска школа“.
У оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“, Народна библиотека „Ресавска школа“ из Деспотовца 19. и 20. августа организује Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“.
Програм научног скупа:
Субота, 19. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.
10 часова
Сећање на академика Драгослава Михаиловића.
Председава проф. др Радивој Радић.
Радивој Радић (Београд): Тривали и Тривалија (поводом старог српског записа бр. 4429).
Злата Бојовић (Београд): Кнез Лазар у традицији Боке Kоторске.
Томислав Јовановић (Београд): Житије првомученице и апостолије Текле у српским преписима XIV века.
Милош Ивановић (Београд): Османски заповедници у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа.
Александар Крстић (Београд): Продор Турака и борба за опстанак српске државе (1371–1459) у уџбеницима историје крајем XIX и почетком XX века.
ПАУЗА
11 часова и 30 минута
Председава др Љиљана Стошић.
Љиљана Јухас-Георгиевска (Београд): Друго путовање Светог Саве у Свету земљу у виђењу јеромонаха Доментијана и Теодосија Хилендарца.
Јелена Стошић (Ниш): Терминологија брачног права у Законоправилу Светог Саве.
Бранислав Цветковић (Jагодина): Свети Симеон Немања и политичка теорија Лазаревића.
Љиљана Стошић (Београд): Представе животиња у српском поствизантијском сликарству и бароку.
Бранка Иванић (Београд): Каталог посуда од метала од XIII до XIX века у збирци Народног музеја Србије.
Предраг Милосављевић (Београд): Дело Псеудо-Дионисија Ареопагита и српска култура у доба Деспотовине (II део).
17 часова
Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIII“.
Споменик деспоту Стефану Лазаревићу у Деспотовцу, рад Зорана Ивановића, академског вајара из Београда. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Недеља, 20. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.
10 часова
Председава: др Бранислав Цветковић.
Владан Јовановић (Београд): Лексикографске напомене Димитрија Богдановића уз превод Лествица Светог Јована Лествичника (прилог српској теоријској лексикографији и терминологији).
Миливоје Спасић (Београд): Бранковићи и Немањићи у историјским драмама Милутина Бојића.
Наташа Вуловић Емонтс и Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошка слика свештених лица у српском и турском језику (контрастивни приступ).
ПАУЗА
11 часова
Председава проф. др Зоран Ранковић.
Зоран Ранковић (Београд): Белешке о Лазаревићима у историографским изворима рукописне збирке Библиотеке Српске патријаршије у Београду.
Марина Спасојевић (Београд): Сказаније о писменех Константина Филозофа – извор за историју српске граматикографије.
Данијела Радоњић (Београд): О називима јела од српске средњовековне трпезе до данас.
Анђела Гавриловић (Београд): Света Тројица у књижевности и уметности Моравске Србије са посебним освртом на истоимену фреску у Рамаћи.
Промоција књиге „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ и Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“
Током „Дана српског духовног преображења“ у среду, 23. августа, са почетком у 18 сати и 30 минута у порти Манастира Манасије своју нову књигу „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ представиће Стојадин Томић. Поред аутора, на промоцији ће говорити и отац Павле, игуман Манастира Манасије, и Драгана Милутиновић Симић, директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“.
Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.
Такође, у Миливској клисури у петак и суботу, 25. и 26. августа, биће одржан први Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“.
Црква Огњене Марије у Миливској клисури подигнута на темељима средњовековне цркве. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манифестација „Дани српског духовног преображења“ биће одржан 31. пут и трајаће од 19. до 28. августа. Целокупан програм манифестације погледајте ОВДЕ.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.
Рок за завршетак радова 29. август 2025. године
Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.
Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.
Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.
Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу
На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.
О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.
Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.
Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немањапредао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.
Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.
Под Османлијама до модерних времена
Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.
Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.
Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.
Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.
У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.
Стручна вођења за одрасле
Петак, 1. август, 13 часова.
Субота, 2. август, 18 часова.
Недеља, 3. август, 13. часова.
Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Уторак, 5. август, 13. часова.
Среда, 6. август, 13. часова.
Четвртак, 7. август, 13. часова.
Петак, 8. август, 13. часова.
Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“
Субота, 2. август, 13 часова.
Четвртак, 7. август, 15 часова.
Мирослављево јеванђеље, термини вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.
Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.
У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.
Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића
Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана
Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.
Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.
Реконструкција одежде краљице Каталине
Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Реконструкција одежде краљице Каталине, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.