Артефакти

Све о археологији: Фригијски шлемови из средњовековног Браничева – изузетан археолошки налаз

Објављено пре

2 године

15.12.2023

Од стране:

Локалитет Мали град – Тодића црква, авионски снимак. Позиција шлемова у објекту 4. Аутори фотографије Д. Спасић Ђурић и С. Живановић.

Током археолошких истраживања средњовековног Браничева 2007. године на локалитету Мали град – Тодића црква археолози су дошли до изузетних налаза – два гвоздена шлема из 12. века.

Приликом истраживања пода средњовековне куће на том локалитету пронађен је врх металног предмета. Најпре се јавила сумња да у питању граната. Након додатних истраживања утврђено је да је реч о гвозденим шлемовима.

*_{Контроверзна ситуација током открића: шлем или граната? Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.}*

Мањи (унутрашњи) шлем је био спакован у већи (спољашњи) шлем. Утврђено је да је у кући избио пожар и да су се шлемови спојили због корозије коју је изазвала велика температура. Остаци дрвета и сламе навели су истраживаче да изнесу тврдњу да су шлемови били чувани у дрвеном сандуку, односно шкрињи.

*_{Шлемови након открића, један у другом, стање пре конзервације. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.}*

„Након конзервације је утврђено да су у питању два шлема коничне форме, са високим зашиљеним врхом нагнутим напред (тзв. фригијски), са назалима и вратобраном (авентаил)“, пише археолог Драгана Спасић Ђурић у свом раду „Шлемови из Браничева: Прилог проучавању византијске војне опреме“.

На основу историјских и иконографских извора, археолошких доказа и аналогије са шлемом из Перника (Бугарска), фригијски шлемови из средњовековног Браничева су датовани у 12. век, у време владавине византијских царева Јована II Комнина и Манојла I Комнина.

_{Налазишта шлемова „фригијске форме”: Мали град – Тодића црква, Костолац (Србија), Перник (Бугарска). Аутор карте С. Живановић.}

Средњовековни град Браничево

Средњовековни град Браничево се развијао на простору римског утврђења Виминацијума, на обалама реке Млаве. Постоје две утврђене структуре урбаног језгра Браничева које су смештене у Малом и Великом граду.

*_{Круснисање Василија II Македонца за цара. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Браничево постаје епископски центар 1019. године, за време владавине византијског цара Василија II, са јурисдикцијом над више градова на широком простору дуж Дунава и обе обале реке Велике Мораве.

„Најразвијенија и најпросперитетнија, а уједно и најистраженија фаза Браничевског града припада 12. веку и датована је новцем Јована II Комнина (1118–1143) и Манојла I Комнина (1118–1180)“, истиче ауторка у свом раду. Том периоду припада и објекат 4 – кућа у којој су пронађени гвоздени фригијски шлемови.

*_{Јован II Комнин, мозаик из Аја Софије из Цариграда. Фотографија је преузета са Википедије.}*

У 12. веку и почетком 13. века историју Браничева су обележили чести сукоби Византије и Угарске, Византије и Бугарске, као и пролазак крсташа. Прве записе о остацима Браничева дао је гроф Марсиљи двадесетих година 18. века.

Порекло шлемова из Браничева

Ауторка у тексту наводи да су историјски, иконографски и археолошки докази значајни за проучавање ових шлемова. На мозаицима и фрескама у палатама и црквама на Балкану, у Грчкој, Турској, Италији, Француској и Шпанији се могу наћи фригијски шлемови.

*_{Унутрашњи, мањи шлем. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.}*

„Оригиналан источноримски или византијски шлем настао је еволуцијом касноримских типова, уз значајне утицаје народа из евроазијских степа и иранско-исламског света, са којима је Византија имала контакте. Осим у војној опреми, грчко-римска традиција веома је заступљена у византијској војној технологији и терминологији“, написала је Драгана Спасић Ђурић.

У Источном римском царству постали су распрострањени од 10. до 12. века. Они нису уведени у Византију са Запада, већ су вероватно били даља еволуција типа шлема који је првобитно настао на Истоку.

*_{Спољашњи, већи шлем. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.}*

Што се тиче шлемова из Браничева, према Драгани Спасић Ђурић, они „типолошки одговарају купастим шлемовима са назалним делом”.

„Вратобрани (авентал) у форми завесица од плетених прстенова или коже са ламелама, на шлемовима из Браничева, било да су примарне израде или накнадно додати, могу се тумачити као својеврсна балканска специфичност и резултат локалних потреба.”

*_{Идеална реконструкција већег шлема. Аутор цртежа С. Живановић.}*

Изглед фригијских шлемова из Браничева

Фригијски шлемови из средњовековног Браничева су скоро идентични, а главна разлика су им димензије.

Израђени су из једног дела од гвозденог лима ковањем, а поједини делови су били заварени. На шлемовима се уочава зашиљена купола са врхом повијеним напред, због чега подсећају на античке фригијске капе, објаснила је ауторка.

*_{Унутрашњи, мањи шлем. Аутор цртежа С. Живановић.}*

„У складу с тим, Рафаеле Д’Амато (Raffaele D’Amato) је установио типологију која садржи 10 типова, од којих су поједини археолошки потврђени на Балкану, из периода од 9. до 12. века.”

Најближи и најсличнији пример јесте шлем из Перника у Бугарској.

*_{Спољашњи, већи шлем и детаљ назалне конструкције. Аутор цртежа С. Живановић.}*

Коме је шлем припадао?

У кући у којој су пронађени фригијски шлемови, откривено је веома вредно посуђе. Археолошка истраживања су открила ко је могао бити власник шлемова.

„Значајна акумулација богатства у виду бројног и скупоценог посуђа, објекту даје резиденцијални карактер. Из целокупног инвентара издваја се сет стаклених посуда пурпурне боје, каквом су осликане и поједине керамичке посуде“, објашњава Драгана Спасић Ђурић.

Ауторка сматра да се објекат 4 у Браничеву може тумачити као привремена царска резиденција, као и да су власници шлемова били високопозиционирани у друштву и блиски цару.

Кућа је саграђена у време владавине Јована II Комнина, највероватније крајем треће деценије 12. века. Након смрти Манојла I Комнина уследио је пожар, који је или избио случајно или је био последица мађарског напада.

*_{Манојло I Комнин. Фотографија је преузета са Википедије.}*

„Чињеница да су шлемови били спаковани, указује на то да напад-пожар није био очекиван“, констатовала је Драгана Спасић Ђурић.

У сваком случају, ови шлемови су изванредан налаз и уједно представљају археолошку потврду историјских доказа на овој територији.

Мањи број керамичких посуда и већи шлем су део збирке Народног музеја Србије. Остали налази и мањи шлем се налазе у Народном музеју у Пожаревцу.

Извор: Све о археологији

Прочитајте још:

Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!

„Све о археологији“: Потрага за двором краља Драгутина у Дебрцу донела неочекиване резултате

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Следеће

Саркофази средњовековних српских владара и црквених поглавара

Не пропустите

Велико благо Музеја Српске православне цркве: Свечана одора кнеза Лазара

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Артефакти

Студеничка ризница – прстен Стефана Првовенчаног

Објављено пре

1 месец

18.05.2025

Од стране:

Редакција

Ризница Манастира Студенице настала је у времену непосредно пре изградње Цркве Пресвете Богородице, главне манастирске цркве, задужбине великог рашког жупана Стефана Немање. То пада у 9. деценију 12. века. У Ризници Манастира Студенице чувају се веома вредни предмети, а један од њих је и печат српског краља Стефана Првовенчаног.

Прстен Стефана Првовенчаног

Од личних ствари српских средњовековних владара до данас је сачуван веома мали број предмета. Један од њих је прстен првог краља из династије Немањић – Стефана Немањића, познатијег као Стефан Првовенчани (велики жупан 1196-1217, краљ 1217-1227/1228).

Прстен је откривен 1935. године у ћивоту Светог Симона (Стефана Првовенчаног), уз његове мошти.

Прстен Стефана Првовенчаног. Фотографије је преузета са фејсбук странице ArcheoSerbia. — *_{Прстен Стефана Првовенчаног. Фотографија је преузета са фејсбук странице ArcheoSerbia.}*

Он се налазио на ланцу, увијен у тканину. Из ћивота је извађен 1955. године и изложен је у Ризници Манастира Студенице као њен најдрагоценији експонат.

Израђен је од злата, има три лоптаста украса и декорисан је једноставном орнаментиком филигранских плетеница и гранула. Прстен иде у висину 2,8 центиметара, а пречник његове карике износи 1,9 центиметара.

Научници су изнели различите претпоставке из којег времена је прстен Стефана Првовенчаног и где је он направљен. С обзиром на време у којем је живео тај владар, могуће је да је прстен направљен у последње две деценије 12. или у првим деценијама 13. века, а могуће је да је направљен и раније. Њега су направили или византијски златари или је настао у домаћој српској радионици, чији су мајстори били под утицајем романске уметности и византијске традиције.

Прочитајте још:

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Саркофази средњовековних српских владара и црквених поглавара

Круне српских средњовековних владара

„Студеница инфо“: Звезда ноћ у Манастиру Студеници

Фрескама у Студеници враћа се стари сјај

Забелеле се Студеница и њена околина!

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику

Објављено пре

10 месеци

26.08.2024

Од стране:

Редакција

Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

_{Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.}

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

_{Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.}

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Артефакти

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Објављено пре

1 година

26.05.2024

Од стране:

Редакција

Изложба „Смедеревска тврђава - од престонице до споменика културе“. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Основна поставка Музеја у Смедереву састоји се од лапидаријума у приземљу, у којем се чувају експонати од камена и дрвета већег габарита, изложбе „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“, на првом спрату, и поставке која је посвећена савременом добу, на другом спрату. За заљубљенике у српску средњовековну историју најзанимљивији део основне поставке свакако је изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. У даљем тексту вам доносимо највредније и најзначајније експонате те изложбе.

Мачеви „вуковци“

Мачеви „вуковци“ пронађени у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Име су добили по ознаци вука који се налази на њима, а који упућује на то су они направљени у радионицама у јужнонемачком граду Пасау.

Пушке „кукаче“ („фитиљаче“)

Пушке „кукаче“ пронађене у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Ручни бронзани топ

Ручни бронзани топ пронађен у Смедеревској тврђави. Потиче из 15. века.

Гвоздени шлем

Гвоздени шлем пронађен у Смедеревској тврђави.

У питању је шлем типа касни салет. Потиче из 15. века.

*_{Гвоздени шлем. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.}*

Розета са Благовештанске цркве

Розета са порушене Благовештанске цркве у Смедеревској тврђави.

Ту цркву је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Њена локација унутар Великог града Смедеревске тврђаве још није утврђена.

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином. Потиче из 15. века.

*_{Златна минђуша са бисерима, смарагдом и рубином. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.}*

Пронађена је у Малом граду Смедеревске тврђаве 1968. године, током археолошких истраживања на простору Двора деспота Ђурађа Бранковића.

Не зна се којој женској особи је припадала.

Пар златних наушница

Пар златних наушница са представом двоглавог орла и монограмом (МП). Потичу са краја 14. или из прве половине 15. века.

*_{Златне наушнице. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.}*

Пронађене су 2012. године уз скелет старије женске особе приликом археолошких истраживања сакралног комплекса у југоисточном делу Великог града Смедеревске тврђаве.

_{Пар златних наушница и златна наушница са бисерима, смарагодм и рубином. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Керамичка ваза са представама розета

Керамичка ваза са представама три розете. Потиче из 15. века.

_{Керамичка ваза са представама розете и други експонати. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

На изложби „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ можете видети још много занимљивих и вредних експоната, па вам препоручујемо да што пре посетите Музеј у Смедереву и уживо видите све експонате са те изложбе, као и остале делове музеја.

_{Музеј у Смедереву. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Музеј у Смедереву ради сваким даном, од понедељка до петка од 10 до 17 часова, а суботом и недељом од 10 до 15 часова. Адреса Музеја је Омладинска 4, 11300 Смедерево, недалеко од Смедеревске тврђаве. Цена улазнице је 130 динара за појединачне посете, а 100 динара за групне посете.

Извор: Музеј у Смедереву

Прочитајте још:

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године