Connect with us

Артефакти

Све о археологији: Фригијски шлемови из средњовековног Браничева – изузетан археолошки налаз

Објављено пре

Локалитет Мали град – Тодића црква, авионски снимак. Позиција шлемова у објекту 4. Аутори фотографије Д. Спасић Ђурић и С. Живановић.
Локалитет Мали град – Тодића црква, авионски снимак. Позиција шлемова у објекту 4. Аутори фотографије Д. Спасић Ђурић и С. Живановић.

Током археолошких истраживања средњовековног Браничева 2007. године на локалитету Мали град – Тодића црква археолози су дошли до изузетних налаза – два гвоздена шлема из 12. века.

Приликом истраживања пода средњовековне куће на том локалитету пронађен је врх металног предмета. Најпре се јавила сумња да у питању граната. Након додатних истраживања утврђено је да је реч о гвозденим шлемовима.

Контроверзна ситуација током открића: шлем или граната? Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.
Контроверзна ситуација током открића: шлем или граната? Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.

Мањи (унутрашњи) шлем је био спакован у већи (спољашњи) шлем. Утврђено је да је у кући избио пожар и да су се шлемови спојили због корозије коју је изазвала велика температура. Остаци дрвета и сламе навели су истраживаче да изнесу тврдњу да су шлемови били чувани у дрвеном сандуку, односно шкрињи.

Шлемови након открића, један у другом, стање пре конзервације. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.
Шлемови након открића, један у другом, стање пре конзервације. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.

„Након конзервације је утврђено да су у питању два шлема коничне форме, са високим зашиљеним врхом нагнутим напред (тзв. фригијски), са назалима и вратобраном (авентаил)“, пише археолог Драгана Спасић Ђурић у свом раду „Шлемови из Браничева: Прилог проучавању византијске војне опреме“.

На основу историјских и иконографских извора, археолошких доказа и аналогије са шлемом из Перника (Бугарска), фригијски шлемови из средњовековног Браничева су датовани у 12. век, у време владавине византијских царева Јована II Комнина и Манојла I Комнина.

Налазишта шлемова „фригијске форме”: Мали град – Тодића црква, Костолац (Србија), Перник (Бугарска). Аутор карте С. Живановић.
Налазишта шлемова „фригијске форме”: Мали град – Тодића црква, Костолац (Србија), Перник (Бугарска). Аутор карте С. Живановић.

Средњовековни град Браничево

Средњовековни град Браничево се развијао на простору римског утврђења Виминацијума, на обалама реке Млаве. Постоје две утврђене структуре урбаног језгра Браничева које су смештене у Малом и Великом граду.

Круснисање Василија II Македонца за цара. Фотографија је преузета са Википедије.
Круснисање Василија II Македонца за цара. Фотографија је преузета са Википедије.

Браничево постаје епископски центар 1019. године, за време владавине византијског цара Василија II, са јурисдикцијом над више градова на широком простору дуж Дунава и обе обале реке Велике Мораве.

„Најразвијенија и најпросперитетнија, а уједно и најистраженија фаза Браничевског града припада 12. веку и датована је новцем Јована II Комнина (1118–1143) и Манојла I Комнина (1118–1180)“, истиче ауторка у свом раду. Том периоду припада и објекат 4кућа у којој су пронађени гвоздени фригијски шлемови.

Јован II Комнин, мозаик из Аја Софије из Цариграда. Фотографија је преузета са Википедије.
Јован II Комнин, мозаик из Аја Софије из Цариграда. Фотографија је преузета са Википедије.

У 12. веку и почетком 13. века историју Браничева су обележили чести сукоби Византије и Угарске, Византије и Бугарске, као и пролазак крсташа. Прве записе о остацима Браничева дао је гроф Марсиљи двадесетих година 18. века.

Порекло шлемова из Браничева

Ауторка у тексту наводи да су историјски, иконографски и археолошки докази значајни за проучавање ових шлемова. На мозаицима и фрескама у палатама и црквама на Балкану, у Грчкој, Турској, Италији, Француској и Шпанији се могу наћи фригијски шлемови.

Унутрашњи, мањи шлем. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.
Унутрашњи, мањи шлем. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.

„Оригиналан источноримски или византијски шлем настао је еволуцијом касноримских типова, уз значајне утицаје народа из евроазијских степа и иранско-исламског света, са којима је Византија имала контакте. Осим у војној опреми, грчко-римска традиција веома је заступљена у византијској војној технологији и терминологији“, написала је Драгана Спасић Ђурић.

У Источном римском царству постали су распрострањени од 10. до 12. века. Они нису уведени у Византију са Запада, већ су вероватно били даља еволуција типа шлема који је првобитно настао на Истоку.

Спољашњи, већи шлем. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.
Спољашњи, већи шлем. Аутор фотографије Д. Спасић Ђурић.

Што се тиче шлемова из Браничева, према Драгани Спасић Ђурић, они „типолошки одговарају купастим шлемовима са назалним делом”.

Вратобрани (авентал) у форми завесица од плетених прстенова или коже са ламелама, на шлемовима из Браничева, било да су примарне израде или накнадно додати, могу се тумачити као својеврсна балканска специфичност и резултат локалних потреба.”

Идеална реконструкција већег шлема. Аутор цртежа С. Живановић.
Идеална реконструкција већег шлема. Аутор цртежа С. Живановић.

Изглед фригијских шлемова из Браничева

Фригијски шлемови из средњовековног Браничева су скоро идентични, а главна разлика су им димензије.

Израђени су из једног дела од гвозденог лима ковањем, а поједини делови су били заварени. На шлемовима се уочава зашиљена купола са врхом повијеним напред, због чега подсећају на античке фригијске капе, објаснила је ауторка.

Унутрашњи, мањи шлем. Аутор цртежа С. Живановић.
Унутрашњи, мањи шлем. Аутор цртежа С. Живановић.

„У складу с тим, Рафаеле Д’Амато (Raffaele D’Amato) је установио типологију која садржи 10 типова, од којих су поједини археолошки потврђени на Балкану, из периода од 9. до 12. века.”

Најближи и најсличнији пример јесте шлем из Перника у Бугарској.

Спољашњи, већи шлем и детаљ назалне конструкције. Аутор цртежа С. Живановић.
Спољашњи, већи шлем и детаљ назалне конструкције. Аутор цртежа С. Живановић.

Коме је шлем припадао?

У кући у којој су пронађени фригијски шлемови, откривено је веома вредно посуђе. Археолошка истраживања су открила ко је могао бити власник шлемова.

„Значајна акумулација богатства у виду бројног и скупоценог посуђа, објекту даје резиденцијални карактер. Из целокупног инвентара издваја се сет стаклених посуда пурпурне боје, каквом су осликане и поједине керамичке посуде“, објашњава Драгана Спасић Ђурић.

Ауторка сматра да се објекат 4 у Браничеву може тумачити као привремена царска резиденција, као и да су власници шлемова били високопозиционирани у друштву и блиски цару.

Кућа је саграђена у време владавине Јована II Комнина, највероватније крајем треће деценије 12. века. Након смрти Манојла I Комнина уследио је пожар, који је или избио случајно или је био последица мађарског напада.

Манојло I Комнин. Фотографија је преузета са Википедије.
Манојло I Комнин. Фотографија је преузета са Википедије.

„Чињеница да су шлемови били спаковани, указује на то да напад-пожар није био очекиван“, констатовала је Драгана Спасић Ђурић.

У сваком случају, ови шлемови су изванредан налаз и уједно представљају археолошку потврду историјских доказа на овој територији.

Мањи број керамичких посуда и већи шлем су део збирке Народног музеја Србије. Остали налази и мањи шлем се налазе у Народном музеју у Пожаревцу.

Извор: Све о археологији

Прочитајте још:

Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!

„Све о археологији“: Потрага за двором краља Драгутина у Дебрцу донела неочекиване резултате

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Са друштвених мрежа

„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику

Објављено пре

Од стране:

Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Артефакти

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Објављено пре

Од стране:

Изложба „Смедеревска тврђава - од престонице до споменика културе“. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Изложба „Смедеревска тврђава - од престонице до споменика културе“. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Основна поставка Музеја у Смедереву састоји се од лапидаријума у приземљу, у којем се чувају експонати од камена и дрвета већег габарита, изложбе „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“, на првом спрату, и поставке која је посвећена савременом добу, на другом спрату. За заљубљенике у српску средњовековну историју најзанимљивији део основне поставке свакако је изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. У даљем тексту вам доносимо највредније и најзначајније експонате те изложбе.

Мачеви „вуковци“

Мачеви „вуковци“ пронађени у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Мачеви вуковци. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Мачеви „вуковци“. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Име су добили по ознаци вука који се налази на њима, а који упућује на то су они направљени у радионицама у јужнонемачком граду Пасау.

Пушке кукаче“ (фитиљаче“)

Пушке кукаче“ пронађене у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Пушке кукаче (фитиљаче). Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Пушке кукаче“ (фитиљаче“). Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Ручни бронзани топ

Ручни бронзани топ пронађен у Смедеревској тврђави. Потиче из 15. века.

Ручни бронзани топ и други експонати. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Ручни бронзани топ и други експонати. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Гвоздени шлем

Гвоздени шлем пронађен у Смедеревској тврђави.

Гвоздени шлем. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Гвоздени шлем. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У питању је шлем типа касни салет. Потиче из 15. века.

Гвоздени шлем. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.
Гвоздени шлем. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.

Розета са Благовештанске цркве

Розета са порушене Благовештанске цркве у Смедеревској тврђави.

Розета са Благовештанске цркве. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Розета са Благовештанске цркве. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Ту цркву је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Њена локација унутар Великог града Смедеревске тврђаве још није утврђена.

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином. Потиче из 15. века.

Златна минђуша са бисерима, смарагдом и рубином. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.
Златна минђуша са бисерима, смарагдом и рубином. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.

Пронађена је у Малом граду Смедеревске тврђаве 1968. године, током археолошких истраживања на простору Двора деспота Ђурађа Бранковића.

Златна минђуша са бисерима, смарагдом и рубином. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.
Златна минђуша са бисерима, смарагдом и рубином. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.

Не зна се којој женској особи је припадала.

Пар златних наушница

Пар златних наушница са представом двоглавог орла и монограмом (МП). Потичу са краја 14. или из прве половине 15. века.

Златне наушнице. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.
Златне наушнице. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.

Пронађене су 2012. године уз скелет старије женске особе приликом археолошких истраживања сакралног комплекса у југоисточном делу Великог града Смедеревске тврђаве.

Пар златних наушница и златна наушница са бисерима, смарагодм и рубином. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Пар златних наушница и златна наушница са бисерима, смарагодм и рубином. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Керамичка ваза са представама розета

Керамичка ваза са представама три розете. Потиче из 15. века.

Керамичка ваза са представама розете и други експонати. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Керамичка ваза са представама розете и други експонати. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

На изложби „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ можете видети још много занимљивих и вредних експоната, па вам препоручујемо да што пре посетите Музеј у Смедереву и уживо видите све експонате са те изложбе, као и остале делове музеја.

Музеј у Смедереву. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Музеј у Смедереву. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Музеј у Смедереву ради сваким даном, од понедељка до петка од 10 до 17 часова, а суботом и недељом од 10 до 15 часова. Адреса Музеја је Омладинска 4, 11300 Смедерево, недалеко од Смедеревске тврђаве. Цена улазнице је 130 динара за појединачне посете, а 100 динара за групне посете.

Извор: Музеј у Смедереву

Прочитајте још:

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Артефакти

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Објављено пре

Од стране:

Западна плоча надгробног споменика челника Влгдрага. Фотографија је власништво Народног музеја Ваљево.
Западна плоча надгробног споменика челника Влгдрага. Фотографија је власништво Народног музеја Ваљево.

Током археолошких радова спроведених на локалитету Манастирине у селу Дићи, општина Љиг, у периоду од 1991. до 1993. године, археолози су дошли до бројних значајних открића. Једно од њих био је надгробни споменик челника Влгдрага.

Открића археолога на локалитету Манастирине у Дићима

Приликом поменутих истраживања, археолози су открили остатке једнобродне цркве са припратом, без централне куполе.

Црква Светог Јована Крститеља у Дићима. Фотографија је власништво Удружења „Челник“.
Црква Светог Јована Крститеља у Дићима. Фотографија је власништво Удружења „Челник“.

Црква је зидана почетком 14. века, а најкасније до средине треће деценије тог столећа.

Према повељи кнегиње Милице Манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, црква у Драгобиљу (средњовековни назив данашњег села Дићи) била је посвећена Матери Божијој, односно Пресветој Богородици.

Археолози су такође пронашли и некрополу око Цркве Пресвете Богородице са великим бројем стећака у облику плоче – до данас их је откривено више од 280.

Надгробни споменик челника Влгдрага

У наосу цркве пронађено је укупно 6, а у припрати 11 надгробних споменика.

У солеи наоса пронађен је надгробни споменик који се састоји од две плоче – западне и источне. Читањем натписа на западној плочи споменика испоставиће се да се ради о надгробном споменику челника Влгдрага, ктитора горепоменуте једнобродне цркве.

Обе плоче су делимично оштећене, али их је могуће реконструисати у целости. Димензије сваке плоче износе 90 пута 50 центиметара.

Надгробни споменик број 3 и надгробни споменик број 4, односно надгробни споменик челника Влгдрага, пронађени у наосу цркве у Дићима.
Надгробни споменик број 3 и надгробни споменик број 4, односно надгробни споменик челника Влгдрага, пронађени у наосу цркве у Дићима.

Плоче су направљене од квалитетног мермера, претпоставља се са планине Венчац код данашњег Аранђеловца.

Натпис на надгробном споменику челника Влгдрага

Поменути надгробни натпис написан је на српској редакцији старословенског језика и састоји се из 13 редова. Потпуно је читљив и јасан.

У преводу на савремени српски језик натпис гласи:

„Година шест хиљада осамсто

30 и 5. (1327) у време краља Уроша

Месеца маја 8. на Вазнесење Господње

и Спасовдан престави се раб божији

монах Никола световног имена челник Влгдраг

постави раба божија Ана

световно звана госпођа Владислава.

Богу нашем слава у векове, амин.“

Западна плоча надгробног споменика челника Влгдрага.
Западна плоча надгробног споменика челника Влгдрага.

Челник Влгдраг се не помиње ни у једном другом писаном историјском извору и подаци са његовог надгробног споменика су једини који сведоче о његовом постојању.

Носио је титулу челника и подигао је светињу у којој је сахрањен. Умро је 1327. године на празник Вазнесења Господњег. У неком тренутку свог живота се замонашио и његово монашко име било је Никола. Споменик му је поставила супруга Ана, у световном животу госпођа Владислава.

Дакле, Влгдраг се упокојио за време владавине краља Стефана Уроша III (Стефана Дечанског). С обзиром да је носио титулу челника и да је имао средстава да подигне своју задужбину у богатој рудничкој области, може се претпоставити да је имао значајну управну функцију у том крају и да му се ту налазила баштина. Вероватно је био и властелин у време владавине краља Милутина, односно краља Стефана Уроша II, оца краља Стефана Дечанског.

Розете на надгробном споменику челника Влгдрага

На западној плочи споменика налази се и урезана розета са шест листова. Она је у плитком кругу, а њени листови су пластично наглашени додатним удубљивањем са стране.

На источној плочи нема никаквог натписа, већ су урезане још две шестолисне розете, али оне су урађене без посебног наглашавања листова.

Натпис и розете, односно обе плоче споменика, бордирани су јасно истакнутим жлебом, који се налази на 2 центиметра од ивице.

Украшавање надгробних споменика розетама била је уобичајена појава за више слојеве српског друштва 14. века.

Гроб челника Влгдрага

Надгробне плоче челника Влгдрага су подне, равне надгробне плоче.

Испод њих су археолози открили једноставну раку укопану у земљу, без икакве конструкције.

У гробу су пронађени девастирани скелетни остаци ктитора. Сачуване су свега три његове кости, остале нису пронађене.

Оригинални споменик челника Влгдрага чува се у Народном музеју Ваљево, док се репродукција споменика налази у обновљеној Цркви у Дићима. Та светиња данас је посвећена Светом Јовану Крститељу.

Репродукција надгробног споменика број 3 и западне плоче надгробног споменика челника Влгдрага у Цркви Светог Јована Крститеља у Дићима. Фотографија је власништво Удружења „Челник“.
Репродукција надгробног споменика број 3 и западне плоче надгробног споменика челника Влгдрага у Цркви Светог Јована Крститеља у Дићима. Фотографија је власништво Удружења „Челник“.

Тескт написан у сарадњи са члановима Удружења за неговање културног наслеђа „Челник“ и фејсбук страницом ArcheoSerbia.

Прочитајте још:

Саркофази средњовековних српских владара и црквених поглавара

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Најчитаније