Вести
У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле
Током извођења треће фазе археолошких истраживања у сектору Варошке капије 1 у Смедеревској тврђави, у самом углу споја бедема Тврђаве и куле 16 пронађен је људски скелет. Такође, током истих ископавања пронађени су и остаци топовске куле и још један људски скелет.
Вршилац дужности директора Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево Дејан Радовановић изјавио је да је скелет пронађен на дубини која отприлике одговара укопавању у неком периоду из 16. или 17. века и да је највероватније у питању скелет млађе женске особе.
Горњи део скелета је откривен, али још није установљено да ли је и доњи део читав или је у потпуности одсечен јер се преко средишњег дела скелета налази повећи камен.
Радовановић је додао да је скелет оријентисан север-југ, што није уобичајено за хришћанско сахрањивање, па се претпоставља да је реч о припадници муслиманске вероисповести.
Будући да нису урађене никакве антрополошке анализе сви наведени подаци су прелиминарни.
Такође, археолози су пронашли подземне делове топовске куле која је била део система спољашњег прстена заштите Тврђаве. Изграђена је крајем 15, а срушена крајем 19. века.
Током истраживања пронађени су и бројни артефакти: керамичке посуде и гвоздени предмети из средњег века и периода османлијске власти, као и остаци експлозивних направа различитог калибра.
Циљ археолошких радова на Варошкој капији превасходно је истраживање оштећеног дела Тврђаве у експлозији муниције 5. јуна 1941. године и откривање позиција спољашњег бедема, такозване „ескарпе“, и главног бедема, који је највећим делом разрушен, а једним делом, од силине детонације, померен ка граду, односно ка југу.
Смедеревска тврђава – последња престоница средњовековне Србије
Смедеревска тврђава подигнута је у време владавине деспота Ђурађа Бранковића (1427-1456), као нова престоница Србије, пошто је након смрти деспота Стефана Лазаревића 1427. године Београд враћен Угарској.
Смедерево први пут пада под османлијску власт 1439. године. Деспот Ђурађ га враћа 1444, а по други пут Смедерево долази под турску власт 1459. године. Други пад Смедерева представљао је и коначни нестанак Српске деспотовине са историјске позорнице.
Смедеревска тврђава се састоји из Малог (шест кула) и Великог града (деветнаест кула), а подигнута је на ушћу Јазаве у Дунав. Равничарско, водено утврђење обухвата површину од десетак хектара, а димензије страна су му 550 метара (према Дунаву), 400 метара (према Јазави) и 502 метра (према копну).
Извори:
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква