Вести

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Објављено пре

2 године

03.05.2023

Од стране:

Редакција

Печат великог жупана Стефана Немање. Фотографија је преузета са сајта „Артемиде асте“.

Колекционар српског средњовековног новца Жељко Кнежевић објавио је на свом фејсбук профилу да му је аукцијска кућа Артемиде асте послала мејл у којем га је обавестила да је печат Стефана Немање продала Историјском музеју Србије.

Према Кнежевићевим речима за портал Српска средњовековна историја, он се пријавио за учешће на аукцији на којој је требало да буде продат печат, а која треба да буде одржана 6. и 7. маја.

Аукцијска кућа му је данас послала мејл у којем га је обавестила да је печат Стефана Немање продат Историјском музеју Србије.

И на сајту аукцијске куће Артемиде асте је објављено да је печат Стефана Немање повучен са аукције и продат Историјском музеју Србије.

Артемиде асте: Печат Стефана Немање повучен са аукције и приватним договором продат Историјском музеју Србије

Превод мејла преузет са фејсбук профила Жељка Кнежевића преносимо у целости:

„Лот 788 – Стефан Немања, оловни печат, продат приватним договором Историјском музеју Србије.

Скриншот првог дела мејла који је аукцијска кућа Артемиде асте послала Жељку Кнежевић. Аутор фотографије Жељко Кнежевић.

Обавештавамо вас да је лот 788, оловни печат Стефана Немање (1113/4-1199), повучен са аукције и приватним договором продат Историјском музеју Србије.

Печат је објављен на нашој аукцији Артемиде LIX почетком априла. Донесен као обичан византијски печат, наши стручњаци су га правилно идентификовали и класификовали, приписујући га Стефану Немањи, једном од оснивача Србије. Лот је изазвао велику пажњу, не само међу нумизматичарима, већ и међу свим српским историчарима. Историјски музеј Србије је приметио овај важан предмет и контактирао нашу аукцијску кућу тражећи могућност директне куповине.

Скриншот другог дела мејла који је аукцијска кућа Артемиде асте послала Жељку Кнежевић. Аутор фотографије Жељко Кнежевић.

Иако је необично да наша аукцијска кућа повлачи лотове понуђене на аукцији како би их продала по приватном договору, учинили смо све да олакшамо преговоре између Музеја и пошиљаоца лота.

Са задовољством за све стране, преговори су данас завршени и ускоро ће се овај значајан печат вратити у Србију и бити изложен у Историјском музеју где ће му се моћи дивити сав српски народ и посетиоци из целог света.

С поштовањем,

Лоренцо Морети

Историјски музеј Србије потврдио: Купили смо печат Стефана Немање

Историјски музеј Србије потврдио је за портал Српска средњовековна историја на питање да је купио печат Стефана Немање. Историјски музеј ће ускоро објавити саопштење поводом куповине печата Стефана Немање.

Желимо искрено да честитамо Историјском музеју Србије, директорки музеја Душици Бојић и свима који су учествовали у куповини печата Стефана Немања и да кажемо да смо радосни што један тако вредан културно-историјски предмет долази у Србију!

Прочитајте још:

Велико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање

Уредници портала Српска средњовековна историја гостовали на Н1: Откуд печат Стефана Немање на аукцији у Сан Марину

Следеће

Витешки фестивал „Штит“ поново у Грачаници

Не пропустите

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

2 седмице

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

2 седмице

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

2 седмице

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.