Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
На изложби „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена данас у Галерији САНУ у 19 часова, посетиоци ће бити у прилици да се упознају са лепотом цркве која представља врх српске и византијске уметности из доба Палеолога.
Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Манастира Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, институције која је 2022. године обележила 75 година рада.
Такође, 2021. године навршило се пуних седам векова од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве.
Грачаница – врх српске и византијске средњевековне уметности
„Грачаница спада у сам врх не само српске средњовековне уметности, него и византијске. За своју епоху, а то је епоха која се везује за владавину династије Палеолог у Византији, архитектонски је најзначајнији споменик. То је усвојен став у историји уметности“, каже ауторка изложбе Александра Давидов Темерински.
Сликарство у Грачаници је рад уметника из Солуна Михајла и Евтихија. То је највредније сликарство тог времена код нас и представља завршницу класицистичке фазе доба Палеолога, додаје она.
Дело генија
Архитектонски, Грачаница је позновизантијска петокуполна црква, чија је основа у облику уписаног крста. Иако су такве цркве карактеристичне, али не тако честе у позновизантијском периоду, у развојном смислу кад је реч о просторном распореду, пропорцијама и спољном изгледу, Грачаница је постигла максимум у свом естетском изгледу.
„Реч је о најсложенијем типу цркве и могло би се рећи да је Грачаница дело генија“, истиче Александра Давидов Темерински.
Врхунска лепота византијске уметности
Кад је реч о сликарству, прве две деценије 14. века су „време експлозије“ уметности које се назива ренесанса Палеолога, односно класицизам доба Палеолога, што значи да је као и у ранијим епохама угледање на античке узоре представљало значајан аспект приступа уметника.
„Та околност је значила да су се копирали рукописи из ранијих епоха који су рађени на основу мозаика или су се директно пресликавали. Грачаница у том смислу представља сам крај и онога што је у Цариграду постигнуто у истом времену. Она се завршава отприлике истовремено кад и Кахри џамија, која је парадигма врхунске лепоте византијске уметности позновизантијског доба“, објашњава Александра Давидов Темерински .
Лепоте Грачанице приступачније на изложби него у цркви
Ауторка поставке Борјана Шуваковић истиче да ће посетиоци изложбе имати прилику да у галеријским условима виде изванредне, очишћене композиције које ће моћи да сагледају на приступачнији начин него у самој Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
„Неке од композиција је немогуће сагледати због услова у самој цркви – стубова, греда, мале дистанце, као на пример композиција ‘Силазак у ад’, која је за ову прилику снимана из више делова и састављања да би се овде показала у својој целини и лепоти“, каже Борјана Шуваковић.
Виртуелна презентација
Врло специфична и јединствена архитектура Грачанице приказана је на великим принтовима и анимацијом која приказује степене, поступност градње и конструкцију саме Грачанице, где се види њена виткост и начин конструкције.
Кад је реч о анимацији градње цркве, постоји и виртуелна презентација Фондације „Благо“ која је направила снимак дроном. Филм о конзерваторско-рестаураторским радовима фотографа Љубише Тешића приказиваће се током трајања изложбе, а проширена верзија биће на линку сајта САНУ.
„Циљ је да публици на прихватљив, јасан и модеран начин прикажемо нешто што чак ни у самој цркви човек не може да сагледа“, додаје Борјана Шуваковић.
Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.
Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.
У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.
На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.
Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.
Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.
Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.
Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.
У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.
Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.
Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.
Биографија др Угљеше Војводића
Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.
Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.
Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.
Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.
Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.
Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.
Библиографија др Угљеше Војводића
Поглавља у монографијама и зборницима
Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts
Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society
U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.
T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.
У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.
Радови у научним часописима
Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.
Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.
Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.
Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.