На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Један дубровачки документ упућен српском деспоту Ђурђу Бранковићу сведочи да је и у XV веку постојала свест о проблемима загађења животне средине, пише на свом профилу на Фејсбуку др Милош Ивановић.

У свом научном раду „Здравствене прилике у средњовековној босанској држави“ др Десанка Ковачевић Којић и др Сима Ћирковић писали су и о вести из једног дубровачког документа која се односила на питање загађености животне средине у средњовековном граду Сребреници.

Рад топионица у Сребреници – узрок смрти људи

„Трговци у босанском рударском граду Сребреници жалили су се 1435. године тадашњем господару града, деспоту Ђурђу Бранковићу да је у граду лоша здравствена ситуација (sanita) због многих топионица које ту раде. Тврдили су да је ту узрок смрти многих добрих људи и подсећали су да је деспот већ био обећао да ће наредити премештање ових топионичких кола“, преносе причу из тог дубровачког документа у свом раду др Ковачевић Којић и др Ћирковић.

Не зна да ли је и како је овај проблем решен, јер се поменути дубровачки документ тим питањем више не бави, а о том проблему у Сребреници не говори ни један други средњовековни историјски извор.

Др Ковачевић Којић и др Ћирковић пишу да је прилично јасно како су то „ниске и слабо проветраване топионичке пећи, паљене непрекидно по више дана, угрожавале здравље грађана“. Загађивале су ваздух, а самим тим су и угрожавале животну средину и здравље људи.

Према мишљењу истакнутих научника и историчара, тај документ показује да су и људи на нашим просторима још у средњем веку решење проблема загађености видели у раздвајању стамбене и индустријске зоне насеља.

Кратка историја средњовековне Сребренице

Сребреница се налази у брдско-планиском делу средњег Подриња, у Републици Српској, у Босни и Херцеговини.

Она је названа по племенитом металу сребру, којим је обиловала околина тог града.

Њена тврђава Сребреник подигнута је на једном узвишењу у долини Црвене реке. Поред Црвене реке, кроз Сребреницу протичу и Чичевачка и Бијела река.

Била је важно рударско место, а поред сребра у Сребреници и њеној околини је вађено и олово. Према неким проценама, годишња производња сребра је ишла између две и по тоне и шест тона. У граду су били развијени и трговина и занатство.

Сребреница се први пут у изворима помиње 16. августа 1352. године, крајем владавине босанског бана Стефана II Котроманића. У питању су дубровачки документи који су се односили на златара Добру Бевењутића Чибрановића из Дубровника.

Господари Сребренице у 15. веку били су босански краљ Остоја Котроманић, босански војвода Хрвоје Вукчић, угарски краљ Жигмунд, српски деспоти Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић и Лазар Бранковић, те босански краљеви Стефан Томаш и Стефан Томашевић.

У време деспота Стефана Лазаревића сачињен је Сребренички закон, који нам није сачуван. Он се помиње 1445. године, у време владавине деспота Ђурађа Бранковића. Према мишљењу др Симе Ћирковића, тај закон је регулисао делатност дубровачких трговаца у Сребреници.

Османлије су први пут заузеле Сребреницу 1439, у том тренутку посед деспота Ђурађа Бранковића, а други пут 1462. године, када је њоме владао краљ Стефан Томашевић.

Прочитајте још:

Телесне казне у средњовековној Србији – зашто је кнез Петар Гојниковић ослепео Брана Мутимировића

Да ли је краљ Урош засадио јорговане у долини Ибра за љубав својој жени краљици Јелени?

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање