Са друштвених мрежа
Др Милош Ивановић: Ток и исход Косовске битке нису познати
Вероватно најтачнији исказ изречен у вези са Косовском битком из 1389. је да „ток и исход битке нису познати“. То се да закључити и из једног од најстаријих описа битке које доноси непознати раванички монах у свом спису „Слово о Светом кнезу Лазару“, написао је поводом годишњице Косовске битке др Милош Ивановић на свом профилу на Фејсбуку.
Сматра се да је његово дело настало између 1392. и 1398. године. Из његовог веома живог описа се не може пуно тога закључити, сем да су предводници обеју страна пострадали.
Одломак списа „Слово о Светом кнезу Лазару“
Одломак тог списа у преводу на савремени српски језик гласи:
„И причестивши се пречистих тајни, један другога изљубише. И праведни, дакле, праведну јарост покренувши, са свима њима срете начелника оне љуте војске на неком веома великом пољу. И беху веома, веома велики пукови обојице, ових, дакле, више од сто тисућа, а оних не мање од триста тисућа људи. Него, приклоните ми мисао своју, о свештени и богољубиви саборе, да чујете страшне и дивне оне повести. Срећу их као што се каза.
И шта би? Бат неки и тутањ неизрециви чу се. Људи вапијаху, коњи вриштаху, мачеви звекет ствараху, стреле лећаху сунце заклањајући, трескови огњени трештаху, земља веома тутњаше, ваздух грмеше, и као димом тамним да се обавијаше, и војске са обе стране једна на другу удараху, мачеви се светлуцаху и земљу обасјаваху, а реке крви одасвуд, и свукуда многа трупла, као класје на жетви тако војници од оштрих мачева на земљу падаху, и поље оно изгледаше као језеро неко крвљу проливеном обагрено. И тако љутог оружника оног и крвопију са мноштвом његовим многим љутој смрти послаше.
А тада, тада, авај мени, и благочастивом и блаженом и самодржавном кнезу Лазару главу одсекоше и мноштво благородних и побожних хришћана похватавши погубише. И сви заједно венцем украсише се. Више пута и праведни у руке нечастивих допадају, не да би се они прославили, него да ови још светлији овенчавањем буду.“
Превод Томислав Јовановић.
Преузето са фејбук профила др Милоша Ивановића.
Прочитајте још:
Велико благо Музеја Српске православне цркве: Свечана одора кнеза Лазара
Са друштвених мрежа
„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.
На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.
На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Погледајте:
Један дубровачки документ упућен српском деспоту Ђурђу Бранковићу сведочи да је и у XV веку постојала свест о проблемима загађења животне средине, пише на свом профилу на Фејсбуку др Милош Ивановић.
У свом научном раду „Здравствене прилике у средњовековној босанској држави“ др Десанка Ковачевић Којић и др Сима Ћирковић писали су и о вести из једног дубровачког документа која се односила на питање загађености животне средине у средњовековном граду Сребреници.
Рад топионица у Сребреници – узрок смрти људи
„Трговци у босанском рударском граду Сребреници жалили су се 1435. године тадашњем господару града, деспоту Ђурђу Бранковићу да је у граду лоша здравствена ситуација (sanita) због многих топионица које ту раде. Тврдили су да је ту узрок смрти многих добрих људи и подсећали су да је деспот већ био обећао да ће наредити премештање ових топионичких кола“, преносе причу из тог дубровачког документа у свом раду др Ковачевић Којић и др Ћирковић.
Не зна да ли је и како је овај проблем решен, јер се поменути дубровачки документ тим питањем више не бави, а о том проблему у Сребреници не говори ни један други средњовековни историјски извор.
Др Ковачевић Којић и др Ћирковић пишу да је прилично јасно како су то „ниске и слабо проветраване топионичке пећи, паљене непрекидно по више дана, угрожавале здравље грађана“. Загађивале су ваздух, а самим тим су и угрожавале животну средину и здравље људи.
Према мишљењу истакнутих научника и историчара, тај документ показује да су и људи на нашим просторима још у средњем веку решење проблема загађености видели у раздвајању стамбене и индустријске зоне насеља.
Кратка историја средњовековне Сребренице
Сребреница се налази у брдско-планиском делу средњег Подриња, у Републици Српској, у Босни и Херцеговини.
Она је названа по племенитом металу сребру, којим је обиловала околина тог града.
Њена тврђава Сребреник подигнута је на једном узвишењу у долини Црвене реке. Поред Црвене реке, кроз Сребреницу протичу и Чичевачка и Бијела река.
Била је важно рударско место, а поред сребра у Сребреници и њеној околини је вађено и олово. Према неким проценама, годишња производња сребра је ишла између две и по тоне и шест тона. У граду су били развијени и трговина и занатство.
Сребреница се први пут у изворима помиње 16. августа 1352. године, крајем владавине босанског бана Стефана II Котроманића. У питању су дубровачки документи који су се односили на златара Добру Бевењутића Чибрановића из Дубровника.
Господари Сребренице у 15. веку били су босански краљ Остоја Котроманић, босански војвода Хрвоје Вукчић, угарски краљ Жигмунд, српски деспоти Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић и Лазар Бранковић, те босански краљеви Стефан Томаш и Стефан Томашевић.
У време деспота Стефана Лазаревића сачињен је Сребренички закон, који нам није сачуван. Он се помиње 1445. године, у време владавине деспота Ђурађа Бранковића. Према мишљењу др Симе Ћирковића, тај закон је регулисао делатност дубровачких трговаца у Сребреници.
Османлије су први пут заузеле Сребреницу 1439, у том тренутку посед деспота Ђурађа Бранковића, а други пут 1462. године, када је њоме владао краљ Стефан Томашевић.
Прочитајте још:
Телесне казне у средњовековној Србији – зашто је кнез Петар Гојниковић ослепео Брана Мутимировића
Да ли је краљ Урош засадио јорговане у долини Ибра за љубав својој жени краљици Јелени?
-
Кригла велики жупан Стефан Немања
1.500,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Краљ Милутин – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Грб Реда змаја – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Лоза Немањића из Манастира Високи Дечани – рад на стаклу
28.000,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти2 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!