Connect with us

Вести

Хуманитарна организација „Сви за Космет“: Помозимо Манастир Церањску реку

Објављено пре

1 година

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

У склопу традиционалне Видовданске акције Хуманитарна организација „Сви за Космет“ покренула је акцију сакупљања средстава за пружање помоћи Манастиру Церањској реци у општини Лепосавић на Косову и Метохији.

Манастир Церањска река

Манастир Церањска река налази се на северу Косова и Метохије, у дубини нетакнуте природе, а прилази му се лошим макадамским путем дужине око 2 километра. С обзиром да је Манастир смештен у поткопаоничком крају, зиме су веома оштре. Ослања се на три села насељена албанским становништвом, пише у најави акције на сајту ХО „Сви за Космет“.

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Према предањима, на том месту се после Косовског боја налазила главна болница где су лечени преживели јунаци. А они који су преминули сахрањивани су управо овде, тако да се испод камења у делу дворишта изнад цркве налазе гробови косовских јунака. Такође је позната прича да су током копања темеља за цркву пронађене кости за које се верује да припадају управо неком од косовских јунака, стоји у најави акције.

Церањска река је метох Манастира Сочаницце, а црква је посвећена Светој Петки. Први пут се помиње у 14. веку и тада је припадала Манастиру Бањска.

Отац Јован – монах који је уз помоћ добрих људи након пет векова обновио Манастир Церањску реку

Та средњевековна светиња је стајала у рушевинама дуже од пет векова, након чега 2010. године у њу долази монах Јован, који вером и уз помоћ добрих људи успева полако да обнавља Манастир.

Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Отац Јован је једини монах у том манастиру. Поред малобројних посетилаца, углавном локалних мештана, имали смо прилику да се уверимо да му друштво често праве дивље животиње, а како сам каже понекад му долази и вук.

Тај веома скромни монах на питање ХО „Сви за Космет“ шта му је најпотребније, рекао је косилица за траву, јер око Манастира је хектар земље под травнатом површином коју мора често да коси. Такође, да би могло лакше да се приђе Цркви Свете Петке и импровизованом конаку у шуми, потребно је урадити приступне стазе. Изградњом тих стаза био би олакшан живот оцу Јован и поклоници би се лакше кретали по манастирском имању.

Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

ХО „Сви за Космет“ је покренула акцију прикупљања средстава за куповину косилице за траву и изградњу приступних стаза у Манастиру Церањској реци. ХО „Сви за Космет“ и портал Српска средњовековна историја позивају све људе добре воље да учествују у овој акцији и помогну ту средњевековну светињу!

Начини донирања

Хуманитарна организација Сви за Космет, динарски рачун 105-0000002936498-75

Пејпал: szk.dijaspora@gmail.com

Хуманитарни СМС на 4030 (цена поруке је 100 динара)

Рачун у Републици Српској у КМ:

567-541-27000092-63 (Атос банка) или позив на број 17170

Уплате на девизни рачун из дијаспоре (ЕУ и Немачка без провизије)

Svi za Kosmet e. V.

Harpener Hellweg 453, 44388 Dortmund

IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825

Име банке: Sparkasse Dortmund

Адреса банке: Freistuhl 2, 44137 Dortmund

Swift/Bic: DORTDE33XXX

Verwendungszweck: Spende

Хуманитарни СМС у Немачкој: пошаљи SZK на 81190

Онлајн уплате на следећем линку.

Прочитајте још:

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

4
Ознаке:
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

2 дана

13.09.2025

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

3 дана

12.09.2025

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Почели конзерваторско-рестаураторски радови Цркви Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

7 дана

08.09.2025

Од стране:

Конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Конзерваторско-рестаураторски радови на фрескама у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе започео је конзерваторско-рестаураторски радове на зидном сликарству у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Планирано трајање радова је два месеца.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Драгутина.

Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу.
Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Прочитајте још:

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Прича о Владиславу, сину краља Драгутина (део први, детињство)

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Најчитаније