Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

1 година

12.06.2024

Од стране:

Редакција

„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“. — *_{„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.}*

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и _{„Житије Варлаама и Јоасафа“} били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и _{„Житије Варлаама и Јоасафа“} били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу „Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја. — _{Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.}

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја. — _{Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.}

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Следеће

Хуманитарна организација „Сви за Космет“: Помозимо Манастир Церањску реку

Не пропустите

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

3 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

3 месеца

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

3 месеца

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.