Светиње

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Објављено пре

2 године

25.08.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Грачаница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Манастир Грачаница једна је од најзначајнијих задужбина краља Милутина (1282-1321). Централно место у Манастиру заузима Црква Успења Пресвете Богородице.

_{Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Грачанице. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.}

Зидање Цркве Успења Пресвете Богородице почело је у другој деценији 14. века, а завршено је 1321. године, исте године када се упокојио њен ктитор.

Грађена у српско-византијском стилу, Црква Успења Богородице је једино сачувано средњовековно здање Манастира Грачанице. Подигнута је на месту две раније цркве. Старија од те две светиње је рановизантијска тробродна базилика. Млађа је једнобродна цркве из 13. века и она је била седиште липљанских епископа. Након изградње Манастира Грачанице Липљанска епископија по том манастиру називана је и Грачаничком.

_{Кров Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.}

Спољна припрата Цркве Успења Богородице подигнута је средином 14. века, у време владавине цара Стефана Душана. Оштећена је у једном од првих османлијских напада на Косово, између 1379. и 1383, а обновљена најкасније 1383. године. У истом нападу Османлија страдали су и пирг, друге зграде и библиотека Манастира Грачанице.

Грачаница је више пута падала под власт Османлија и враћала се у српске руке, а коначни пад под њихову власт десио се 1455. године, након што су Турци освојили Ново Брдо.

Место Грачаница и Манастир Грачаница ослобођени су од османлијске власти у Првом балканском рату 1912. године.

Ктиторска представа краља Милутина и „Лоза Немањића“

Ктиторска представа краља Милутина са црквом у рукама налази се на јужној страни лучног пролаза између унутрашње припрате и наоса, а прекопута ње је фреска краљице Симониде.

_{Ктиторска представа краља Милутина у Цркви Успења Манастира Грачанице. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.}

Фреска „Лоза Немањића“ налази се на источном зиду припрате и на њој је насликано 16 портрета припадника династије Немањић. У првом реду су српски архиепископ Сава I (Свети Сава), велики жупан Стефан Немања и велики кнез Вукан. У другом реду су кнез Стефан (Вуканов син), српски архиепископ Сава II, краљ Стефан Првовенчани, краљ Радослав и краљ Владислав.

_{Копија фреске „Лоза Немањића“ из Цркве Успења Манастира Грачанице. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}

У трећем реду су принц Урошиц, принц Владислав, краљ Урош, краљ Драгутин и принцеза Брнча. У четвртом реду су принц Константин, краљ Милутин и принцеза Царица.

Прочитајте још:

Отворена изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ у Дому културе Грачаница

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Следеће

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Не пропустите

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Фреске

Фреска краља Марка Мрњавчевића у Марковом манастиру, у селу Маркова Сушица код Скопља

Објављено пре

1 месец

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Краљ Марко на ктиторској композицији у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру (Маркова Сушица, Република Северна Македонија). Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Краљ Марко на ктиторској композицији у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру, у селу Маркова Сушица код Скопља, Република Северна Македонија, налази се једна од две фреске краља Марка Мрњавчевића из његовог времена које су остале сачуване до данашњих дана.

Представа краља Марка (1371-1395) код јужног улаза Цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру, задужбине краља Вукашина (1365-1371) и краља Марка, откривена је током конзерваторско-рестаураторских радова 1963–1964. године, када су одатле уклоњени накнадно призидан параклис и дебели слој малтера.

Црква Светог Димитрија у Марковом манастиру (Маркова Сушица, Република Северна Македонија). Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја. — _{Црква Светог Димитрија у Марковом манастиру. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Краљ Марко је на фресци представљен као млад човек црне дуже косе, зачешљане иза ушију, са краћом брадом која се раздваја у два прамена. Одликују га оштрина у погледу и ставу. На глави има куполну круну са бисерима. Одевен је у богато украшени црни дивитисион (туника, владарска хаљина) са манијакисом (оковратник) и лоросом (појас, трака), који му је обавијен око бедара. Крај лороса је пребачен преко десне руке краља Марка.

„Ја, у Христа Бога благоверни краљ Марко саздах и пописах овај божанствени храм“

У левој руци краљ Марко држи развијен свитак. Данас је текст са свитка тешко читљив, а ранији истраживачи су забележили да је на њему писало: „Ја, у Христа Бога благоверни краљ Марко саздах и пописах овај божанствени храм“.

Десном руком краљ Марко придржава велики рог, који је окован обручима на четири места.

Ктиторска композиција у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру (Маркова Сушица, Република Северна Македонија). Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја. — _{Ктиторска композиција у Цркви Светог Димитрија у Марковом манастиру. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Фреска краља Марка је део веће ктиторске композиције на којој су представљени и краљ Вукашин Мрњавчевић, отац краља Марка, Исус Христос који благосиља два владара, патрон храма Свети Димитрије, Богородица са бебом Христом, као и низ других хришћанских светитеља.

Литература: „Фреске Марковог манастира“, ауторке др Марке Томић Ђурић.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

Објављено пре

5 месеци

28.08.2025

Од стране:

Редакција

Фреска Светих врача Пантелејмона и Козме у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Тим Републичког завода за заштиту споменика културе завршио је конзерваторско-рестаураторске радове на зидном сликарству јужне певнице Цркве Свете Тројице у манастиру Сопоћани, објавио је РЗЗСК на својим налозима на друштвеним мрежама.

Фреске су се налазиле у солидном стању и пре почетка радова.

_{Свети апостоли у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Након поступка чишћења површине живописа, консолидације малтерне подлоге, ретуша оштећења и постављања декоративног малтера, живопис је у потпуности стабилизован и заштићен, пише у објави РЗЗК.

_{Фреска Светог апостола Павла у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови су били почели у јулу, а завршени су у августу ове године.

Анђео за трпезом на фресци Гостољубље Аврамово у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Анђео за трпезом на фресци Гостољубље Аврамово у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе}.

Подсетимо и да су 2023. године у Цркви Свете Тројице изведени су конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора.

_{Фреска у јужној певници Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Кратка историја Манастира Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Стефана Уроша I (1243-1276), изграђен у близини извора реке Рашке, недалеко од Старог Раса (данашњег Новог Пазара). Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у рашком стилу.

_{Краљ Урош и принц Драгутин у унутрашњој припрати Цркве Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Сопоћани су зидани током 6. и 7. деценије 13. века. Највећи део Цркве Свете Тројице осликан је у периоду од 1263. до 1268. године. Фреске у Сопоћанима спадају у ред највиших достигнућа европског фрескосликасрства 13. века.

У Манастиру Сопоћанима су сахрањени Ана Дандоло, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Стефана Уроша I, Урошев брат од стрица, велики кнез Ђорђе и напослетку сам Урош. У Сопоћанима је сахрањен и српски архиепископ Јоаникије I.

*_{Српски архиепископ Јоаникије I, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

Прва страдања Манастира уследила су након Косовске битке 1389. године. Обнова је уследила у време Српске деспотовине.

У 16. веку монаси су напустили Манастир пред османлијском опасношћу. Нови процват Сопоћани доживљавају крајем 16. и почетком 17. века. Године 1689. уследило је ново рушење и пљачкање Манастира од стране Османлија. Од тада, па све до 20. века, Сопоћани нису обнављани.

_{Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

У првим деценијама 20. века Сопоћани су обновљени, али су претрпели и разарања за време Балканских ратова и Првог светског рата. Током Другог светског рата Манастир је поново опустео. Седамдесетих година 20. века почињу истраживање и обнова Сопоћана.

Манастир Сопоћани је 1979. године уписан на Унескову листу светске културне баштине, заједно са Петровом црквом, Ђурђевим ступовима и тврђавом Рас, под називом „Стари Рас са Сопоћанима“.

Прочитајте још:

РЗЗСК: Настављени конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Фреске

Велико благо Аранђеловца и Србије: Остаци фресака из цркве на Дворинама

Објављено пре

5 месеци

21.08.2025

Од стране:

Редакција

Фрагменти фресака из цркве са локалитета Дворине на Венчацу изложени у Народном музеју у Аранђеловцу. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.

У претходних деценију и по археолози су на локалитету Дворине на планини Венчац код Аранђеловца дошли до низа важних и занимљивих открића, због чега су Дворине 2024. године проглашене за непокретно културно добро од изузетног значаја.

Црква на локалитету Дворине

Године 2011. научници су пронашли остатке цркве из 14. века, за коју се претпоставља да је подигнута у време владавине цара Стефан Душана. Нажалост, постојање те цркве није забележено ни у једном средњовековном историјском извору.

*_{Остаци цркве на Дворинама. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}*

Црква је дугачка 27,75, а широка 13,9 метара и подигнута је у византијском стилу. На истоку су откривени остаци три апсиде, а на западу остаци простране припрате, која је зидана истовремено када и наос.

Око те светиње је било формирано велико гробље. На њему су истраживачи 2023. године пронашли изузетно значајну надгробну плочу, са натписом која открива да је ту сахрањен Братисав (Вратисав) Болић.

*_{Део надгробних плоча на гробљу око цркве на Дворинама. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}*

Фреске из цркве на локалитету Дворине

Археолози и историчари уметности су утврдили да су у цркви на Дворинама били осликани зидови наоса и олтара, али не и припрате. Из тога је извучен закључак да украшавање храма није било довршено.

_{Фрагменти фресака са локалитета Дворине на Венчацу изложени у Народном музеју у Аранђеловцу. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}

Већина фрагмената фресака је пронађена у шуту приликом археолошких ископавања. Мањи део фрагмената је пронађен на остацима зидова, са којих су скинути 2021. године.

На фрагментима се могу видети делови представа бордура, украсних површина или трака између различитих целина, позадина, сликане архитекуре, нимбова, драперија на фигурама, шака, косе, браде, лица и слова српскословенских натписа.

_{Фрагменти две фреске из цркве са локалитета Дворине на Венчацу изложени у Народном музеју у Аранђеловцу и реконструкција једне од те две фреске. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}

На основу сачуваних фрагмената фресака истраживачи су утврдили да је на живопису цркве на Дворинама радило неколико зографа. Међу њима се истиче мајстор који је осликао олтар и чији се рад може, према мишљењу стручњака, сврстати у ред најбољих остварења зидног сликарства 14. века.

_{Фрагмент фреске непознатог свеца из цркве са локалитета Дворине на Венчацу изложен у Народном музеју у Аранђеловцу. Аутор и власник фотографије је Невена Јевтић.}

Фрагменти фресака из цркве на Дворинама данас се чувају у Народном музеју у Аранђеловцу. Део су изложбе „Дворине: на северу Српског царства“, која приказује резултате истраживања локалитета Дворине на Венчацу. Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.

Овом приликом позивамо све наше читаоце да посете Народни музеј Аранђеловац и да уживају у изложби „Дворине: на северу Српског царства“, као и у целокупној музејској поставци.