Connect with us

Догађаји

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Објављено пре

Плакат за Међународни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“.
Плакат за Међународни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе“. Власник фотографије СПОНА.

У Скопљу у недељу, 24. октобр 2021. године, почиње међународни научни скуп „Краљ Милутин и доба Палеолога: историја, књижевност, културно наслеђе“, који је организован поводом седам векова од смрти краља Милутина. Скуп ће трајати до 26. октобра 2021. године.

Поводом 700 година од упокојења Светог српског краља Стефана Уроша II Милутина (1282 ˗ 1321), Универзитет у Крагујевцу у оквиру пројекта EuroWeb COST Action 19131, Институт за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Институт за стратегијска истраживања Републике Србије и Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља организују међународни интердисциплинарни научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе.

Почетком XIV века на југу српске средњовековне државе развила се обимна делатност на пољу градитељства, монументалног сликарства, књижевности. На подручју српске државе окупљају се значајни мајстори, најбољи у своме времену, који по свим приликама долазе из водећих уметничких центара. Упоредо са војним интервенцијама, краљ Милутин и његово окружење везују се за уметничку, културну и духовну снагу ромејског Царства династије Палеолога. Епоха краља Милутина, обимом уметничких домета, који су данас видљиви у сразмерно мањем броју сачуваних споменика, представља врхунац стварања у српском и ромејском културном контексту.

Отуда, научни скуп Краљ Милутин и доба Палеолога: Историја, књижевност, културно наслеђе има за циљ темељитије испитивање епохе краља Милутина, односа ктитора према земаљском, небеском, материјалном и духовном, исказан задужбинарским делима, религиозним смислом, духовном позадином, као и друштвено-политичким условима.

Црква Светог Ђорђа, општина Старо Нагоричане (Република Северна Македонија), задужбина краља Милутина подигнута 1316. године.
Црква Светог Ђорђа, општина Старо Нагоричане (Република Северна Македонија), задужбина краља Милутина подигнута 1316. године. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић

Карактер епохе посебно је препознатљив у представама у којима се кроз реч и слику манифестују слојеви српске друштвене хијерархије у средњем веку. Тематски круг отуда је најнепосредније везан за историју, архитектуру, сликарство, књижне илуминације, одевање и идентитет између Цариграда, Истока и Запада, богослужбени текстил, питање владарског гроба, светости и иконографије, архивистику, књижевно наслеђе, црквено појање, уметнички вез, богословски контекст крајем XIII и у првим деценијама XIV века, као и за перцепцију култа краља Милутина у време турске власти све до савременог доба. На скупу ће учествовоати историчари, историчари уметности и архитектуре, историчари и теоретичари књижевности, теолози, као и остали научно опредељени историографи који ће афирмисати нове перспективе сагледавања односа краља Милутина са династијом Палеолога.

Формални домаћин догађаја је Српско културно-информативни центар СПОНА из Скопља, а медијски покровитељи су: Телевизија Храм, Радио Словољубве, РТС – Радио Београд, Политика, Фондација БЛАГО (Србија), СРБтел (Северна Македонија), Радио Светигора (Црна Гора), портал BYZANTINE LEGACY (Турска).

Међународни научни скуп одржава се са благословима Његове светости архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског господина Порфирија и Његовог блаженства архиепископа охридског и митрополита скопског господина Јована.

Извор:

СПОНА

Прочитајте још:

Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Милутина

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Представљање књиге „Коњ добри и оружје“ у суботу, 10. августа 2024. године, у Манастиру Манасији

Објављено пре

Од стране:

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У суботу, 10. августа 2024. године, са почетком од 16 часова, у Манастиру Манасији биће одржано представљање књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Представљање књиге се одржава у склопу манифестације Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“, који ће трајати од 9. до 11. августа 2024. године у Манастиру Манасији.

Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.
Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.

Пре и након представљања монографије др Милоша Ивановића посетиоци ће моћи да купе књигу.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“  је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Књигу је објавио Службени гласник.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Са монографијом „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону је добила монографију у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Прочитајте још:

Кнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице

Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.

Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.

На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Вести

„Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра

Објављено пре

Од стране:

Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.

Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“

Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече Средњовековна Србија“.

Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.

Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.

Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.

У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.

Други дан фестивала

Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.

Програм другог дана фестивала:

12 сатидечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности

14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

14 сати и 15 минутасвечано отварање

14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије

14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић

Хор Цркве Светог Прокопија

Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија

15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије

16 сативитешке борбе

18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“

Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.

Извор: Туристичка организација Куршумлије

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Наставите са читањем

Најчитаније