Вести
Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина
У Бугарској се од среде, 27. октобра, низом манифестација обележава 700. годишњица смрти српског краља Милутина, чије мошти почивају у Цркви Свете Недеље у Софији и чији је култ у тој земљи јак још од 16. века.
Амбасадор Србије у Бугарској Жељко Јовић за Танјуг казао је да се сваког 29. октобра у Софији одржава свечана архијерејска литургија и традиционално пресвлаче мошти Светог краља Милутина, а да се Амбасада Србије у Софији ове године укључила у обележавање тог датума.
Испред Цркве Свете Недеље у Софији у среду, 27. октобра, освештана је икона која је стигла из Србије, а данас, 28. октобра, биће одржан свечани концерт црквеног појања.
У петак, 29. октобра, биће одржана архијерејска литургија са традиционалним чином пресвлачења одежде.
„Ове године биће одржана и литија, првобитно планирана по централним улицама Софије, али ће због епидемиолошке ситуације она ипак ићи око Цркве”, додао је Јовић.
Увече ће уследити вечерња служба у част Светог краља Милутина.
Према речима амбасадора, 2. новембра биће одржана свештеничка конференција у Софијској митрополији.
„Први пут обележавамо овај датум по оба календара. Тако ће 7. новембра уследити вечерња служба у Храму Светих Ћирила и Методија, у Горњој Бањи. Тај храм назива се и Манастир Светог краља, јер су, према једном историјском извору, Милутинове мошти 20 година биле у њему. Такође, 10. новембра биће служена архијерејска литургија у Манастиру Свете Петке у Владаји, јер се тамо налази један од кивота у ком су чуване мошти краља Милутина”, рекао је Јовић.
Затим ће 11. новембра бити служени вечерња служба и опело, а дан касније, када СПЦ обележава упокојење Светог краља Милутина, биће служена света архијерејска литургија.
Амбасадор истиче да је низ манифестација прави начин да се обележи све оно што је краљ Милутин урадио за живота и покаже колико је он и даље поштован у српском и бугарском народу.
„Ово је прави начин да ми, као Амбасада Србије, осветлимо улогу краља Милутина као споне која може да служи за даљи подстрек у развоју односа српског и бугарског народа, да у таквим стварима тражимо заједнички пут, на корист две државе и целог региона”, рекао је Јовић.
Он је додао да ове године неће бити присутан већи број верника, поштовалаца краља Милутина, због епидемиолошке ситуације, али ће свакако бити обележен дан упокојења краља Милутина, у сећање на њега и значај које његове мошти и данас имају.
Краљ Милутин, трећи син краља Уроша, један је од најзначајнијих српских средњовековних владара, а дошао је на престо после абдикације свог старијег брата, краља Драгутина, који се повукао са престола 1282. године.
Милутин је водио бројне ратове и значајно проширио своју државу на рачун Византије, а његова моћ огледала се и у организацији државе, великој војсци, развијеној привреди и стабилним финансијама.
Владао је скоро 40 година, а углед српске државе довео је до високог степена.
Много је учинио и за културу српског народа, зидао је градове и летњиковце, нарочито на Косову и Метохији, подизао је и даривао цркве и манастире, а градитељска активност која је обележила његову владавину праћена је развојем уметности, сликарства, књижевности и примењених уметности везаних за цркву и књигу.
Зидао је болнице, унапређивао велика манастирска властелинства као економске ресурсе, ковао новац, отварао руднике.
Краљ Милутин је након смрти сахрањен у Цркви Светог Стефана у Манастиру Бањска, једној од својих бројних задужбина. Неколико година након смрти краљ Милутин је и канонизован. У времену након Косовског боја, који се догодио 15. јуна 1389. године, Турци су запалили Бањску, а мошти Светог краља пренете су у село Трепчу, где су биле до средине 15. века. Око 1460. године мошти краља Милутина пренете су у Софију, у Цркву Свете Недеље, где и данас почивају.
Извор:
Прочитајте још:
Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина
Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Миlutina
Културни центар „Магличград“ и Планинарско-еколошко друштво „Маглич“ из Краљева организују акцију чишћења корита реке Ибар подно Магличког замка. Акција ће почети у 10 сати, 2. априла 2023. године, код ресторана „Јеринин град“.
Према речима организатора акције, околина највећег културног и историјског симбола Краљева гуши се у ђубрету. Они позивају све заинтересоване људе, екологе и заљубљенике у историју, природу и планинарење да у недељу, 2. априла 2023. године, дођу на договорену локацију и учествују у чишћењу Маглича и његове околине.
Поред корита реке, биће очишћен и простор уз саму Ибарску магистралу. Нажалост, несавесни путници годинама бацају смеће уз ту саобраћајницу, које пак нико не чисти.
За оне који не могу да дођу приватним превозом, сви локални аутобуси који саобраћају на релацији Краљево-Ушће стајаће код ресторана „Јеринин град“.
За све учеснике акције након завршеног посла биће спремљен пасуљ са вргањима.
Све особе заинтересоване за учешће у акцији могу се јавити на телефон Културног центра „Магличград“ 062/85-75-864 и сазнати све додатне информације о овој акцији.
Маглички замак
Маглички замак се налази у долини Ибра, двадесетак километара југозападно од Краљева.
Не зна се када је тачно изграђен, а у писаним изворима се први пут помиње половином XIV века у Житију архиепископа Данила II, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему подигао прекрасне палате и остале келије.
У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и Палате.
Прочитајте још:
РТС: Одложена изградња моста код Маглича
Фотографија Маглича од које застаје дах!
Завршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!
Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку
Вечерас, 29. марта 2023. године, са почетком у 18 часова у Задужбини Илије Коларца, Студентска 5, Београд, биће одржана промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића.
На промоцији ће поред аутора говорити и проф. др Јелена Ердељан и проф. др Радивој Радић.
Књигу „Милутин – Свети краљ“ је објавила Издавачка кућа „Вукотић медиа“.
Сиже књиге „Милутин – Свети краљ“
Краљ Милутин је својом дуготрајном владавином (1282–1321), мудром политиком, чврстим опредељењем за православну веру, непревазиђеним задужбинарством и стварањем новог средишта српске државе и српског народа на просторима од Косова и Метохије до Скопске и Врањске котлине коренито променио ток српске историје.
Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, књига „Милутин – Свети краљ“ открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља.
Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.
Његове мошти, које су похрањене у Цркви Свете Недеље у Софији, свечано се пресвлаче сваког 29. октобра, у предвечерје празника Светог краља.
Поводом великог јубилеја, седам векова од смрти краља Милутина, књига професора Владе Станковића „Милутин – Свети краљ“ доноси исцрпан и инспиративан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје.
Извор: фејсбук страница Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Издавачка кућа „Вукотић медиа“
Прочитајтe још:
Стазама српске историје у Македонији – Куманово
Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)
Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина
Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници
Круне српских средњовековних владара
У Ораховцу одржана трибина „Од Бањске до Светих Арханђела“ (видео)
Актуелности
У току радови на заштити Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац у Северној Македонији
Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац до краја октобра 2023. године треба да буде заштићена од влаге, која је тренутно највећа опасност за непроцењиво културно благо у тој светињи. Паралелно са тим пројектом почиње и пројекат санације и рестаурације фресака и саме цркве која је стара осам векова.
Како наводи агенција МИА, Министарство културе Републике Северне Македоније је Заводу за заштиту споменика културе и музеју Прилеп доделило 8,2 милиона денара (око 132.500 евра) за те пројекте.
Влага у неким деловима Цркве Успења Пресвете Богородице износи више од 80 одсто
Горан Цветкоски, директор „Завода и музеја“ из Прилепа, објашњава да су хидрогеолошка истраживања и реализација поменутих пројеката кључни за заштиту Цркве Успења Пресвете Богородице, јер је ниво влаге у тој светињи алармантан.
„Тренутно радимо на пројекту хидрогеолошких истраживања, који је кључан за Цркву. У сталном смо контакту са фирмом која ће радити и реализовати пројекат. Чекамо да доставимо пројекат Министарству и Управи за заштиту културног наслеђа, тако да ускоро можемо да почнемо са реализацијом.
Можемо да се похвалимо да ћемо почети и са реализацијом хидрогеолошких истраживања у манастирском комплексу који су основа за наставак обнове. Хидрогеолошка истраживања су значајна за стање влаге због воде која улази у Цркву и оштећује зидове. Највише су оштећени источни и северни зид од воде која улази с Златоврха. Самом интервенцијом и радом на хидрогеолошким истраживањима завршићемо велики посао и олакшати рад на рестаурацији и заштити угрожених фресака у Цркви, али и у трпезарији. Влага достиже од 60, па и до преко 80 одсто и надам се да ћемо је полако одстранити“, објашњава Цветкоски.
Што се пројекта рестаурације и реконструкције Цркве Пресвете Богородице тиче он је у завршној фази и требало би да буде готов до септембра 2023. године. За тај пројекат је добијена тендерска документација. Пројекат ради стручни тим састављен од представника ИЗИС-а, Грађевинског факултета из Скопља и Завода за заштиту споменика културе и музеју Прилеп, а као консултант ангажован је професор из Грчке.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
Стазама српске историје у Македонији – Куманово
СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији
У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије
-
Кнегиња Милица – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Рог витез Милош Обилић
1.200,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
4.500,00 рсд
-
Краљ Милутин – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.980,00 рсд
-
Вести6 месециПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Вести6 месециОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич5 месециПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови6 месециЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Aуторски текстови1 годинаНови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
-
Обновимо Маглич5 месециЗавршена четврта и последња фаза градње камене стазе од реке Ибар до Магличког замка!
-
Властела6 месециКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Српски средњи век за почетнике - основна литература11 месециСрпски средњи век за почетнике – основна литература