Connect with us

Вести

На Газиместану освануло ново градилиште

Објављено пре

Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.
Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.

Уочи Видовдана, на Газиместану освануло ново градилиште, 70 метара од капије симбола непокореног народа, места на коме се одиграо Косовски бој. Реч је о спомен-подручју у заштићеној зони, о којој такозвано Косово мора посебно да брине. Ово је провокација, не може се градити на Газиместану, поручују Срби са Косова и Метохије.

Усред заштићене зоне изливена је бетонска плоча, очигледно темељ будуће грађевине од три стотине квадрата.

Ово није први нелегални објекат на месту које за Србе има посебан значај. Одмах по обзнањивању да се формира заштићена зона непосредно уз Газиместан почела је градња. Борба да се први градитељ на Газиместану заустави трајала је неколико година. Узалудно, јер је после годину и по дана зграда стављена под кров, поред светог места сада је стовариште.

Новинар и публициста са Косова и Метохије Живојин Ракочевић за Спутњик објашњава да ово није атрактивна зона за ту врсту бизниса, место је удаљено од пута, далеко је од Приштине и Обилића. Наш саговорник верује да постоји неки виши циљ, потпуно ирационалан, да ти људи наносе штету другима, желе да се виде у срцу Газиместана.

„У време када је доношен Ахтисаријев план, они су већ видели стратегију којом ће уништити те заштићене зоне и узурпирати их. То није случај само са Газиместаном, ту је специјална заштићена зона Велика Хоча, где се такође гради без дозволе, инвеститорима нико ништа не може, затим старо градско језгро Призрена које је у добром делу девастирано, продато и зазидано. То су процеси у којима други не постоје и не постоји закон, када се споје та два принципа, онда нема ничег. То је потпуна анархија“, каже Ракочевић.

Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.
Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.

Косовом влада анархија

Он је обишао терен, претпоставља да ће на новим темељима бити подигнут ауто сервис са перионицом. Реч је о приватној њиви у власништву Албанца, али чија год да је њива, инвеститор нема право да гради, јер то је заштићена зона коју штити Устав такозваног Косова, а даноноћно је чува косовска полиција.

„Заштићене зоне су саставни део законодавства који је међународна заједница уврстила у устав и законе, да би подигли ниво људских права и заштитили стотине објеката Српске православне цркве, места која су од посебног значаја за нашу културу, историју и наслеђе. Шетао сам тамо пола сата, нико од полицајаца ми није пришао да пита шта радим, нико не жели да преузме било какву одговорност, да примени закон. Донети су савршени европски закони – са савршеним непримењивањем“, истиче Ракочевић.

Реаговала Српска православна црква

Како Спутњик сазнаје, Српска православна црква је већ реаговала, очекује се да инспекција заустави радове и наложи инвеститору да више не ради. Међутим, Ракочевић каже да је пракса на терену нешто друго. Досадашња је показала да сазидано не само да није срушено, већ објекти расту, док не буду потпуно завршени.

Завод за заштиту споменика културе Републике Србије, који прати и познаје стање објеката на терену, немоћан је, јер његове ингеренције тренутно фактички не постоје. Ипак, може да се обрати релевантним међународним институцијама, укључујући и УНЕСКО.

То мора дати резултате на дуге стазе, верује Ракочевић, јер није реч само о Газиместану, реч је о читавом мору једне цивилизације, огромном броју објеката, места која су важна за православне хришћане, али и за светску културну баштину, па су заштићена по светским, али и косовским законима.

Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.
Градилиште на Газиместану. Фотографија је власништво сајта Спутњик Србија.

Наслеђе вредно Немцима, није Албанцима

Саговорник Спутњика каже да је, после овог случаја, и ономе ко ништа не зна о дешавањима на Косову и Метохији лако закључити шта се тек дешава са историјски важним светим местима какав је Газиместан, која нису заштићена.

„Када се успостави систем који не примећује другог, он или настоји да уништи другог или да присвоји себи све што му је припадало и избрише. Наравно, то изазива ужасне провокације, не можете градити на Газиместану! Зашто би неко зидао на Газиместану, како је могуће да ти људи не схватају да је то некоме важно? Да је то свето место, да се ту стално окупљају људи. Између осталог, долазе и туристи, то није природно, није нормално“, истиче Ракочевић.

Он додаје да држава Србија, Српска православна црква и Срби на Косову и Метохији имају проблем са етничком силом која је одлучила да их избрише, која је доминантно окренута ка томе или да фалсификује или да уништи или присвоји туђе, таквој сили врло је тешко одупрети се, јер реч је о репресији институција, нових институција које не желе да упознају Газиместан, нити било шта друго.

„Дугогодишњи познаник Албанац пре неки дан ми каже да му је немачки амбасадор рекао да су Дечани прави дијамант. Рекао сам, како је могуће да теби, који читав живот живиш овде, то открива немачки амбасадор, како ти то не знаш. Не можете упознати нешто, ако га не прихватате, ако сте непријатељски настројени према њему, ако га мрзите, сматрате опасношћу. Ово је ствар сведочења, Газиместан је апсолутни симбол слободе нас Срба на Балкану и где год да се налазимо. Тај симбол слободе мора на неки начин да се обесмисли“, закључује Ракочевић.

Аутор Сенка Милош

Извор:

Спутњик Србија

Прочитајте још:

Саопштење Епархије рашко-призренске поводом 6 година од неспровођења одлуке „уставног суда“ такозваног Косова

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Хуманитарна организација „Млади за Космет“ из Подгорице предала вредну помоћ манастирима Високи Дечани и Бањска

Објављено пре

Од стране:

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“

Представници Хуманитарне организације „Млади за Космет“, чије се седиште налази у Подгорици, боравили су 20. и 21. јануара 2024. године на Косову и Метохији. Том приликом су предали средства прикупљена током своје традиционалне Божићне акције.

„Викенд по Богојављењу смо искористили да посјетимо и поклонимо се светињама Косова и Метохије, а уједно и уручимо средства која су прикупљена током Божићне акције. Подсјећамо да је током два мјесеца трајања акције прикупљено 27.000 евра“, објавили су из ХО „Млади за Космет“.

У Божићној акцији помогнуте српске светиње, породице и ХО „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије

У Божићној акцији помогнути су:

Манастир Дубоки поток, општина Зубин Поток, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за радове на проширењу сувенирнице;

Манастир Бањска, у износу од 5.000 евра, који ће бити потрошени за котларницу;

Манастир Високи Дечани, у износу од 5.000 евра (3.000 евра ће бити искоришћено за манастирске потребе, а 2.000 евра за бити потрошено за завршетак радова на фасади куће породице Михајловић из Зубиног Потока);

Црква Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Витомирици, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за обнову те светиње;

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.

Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Пећи, у износу од 1.700 евра, који ће бити потрошени за куповину пећи на пелет;

Народне кухиње „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и социјално-угрожене породице, у износу од 8.000 евра;

Породица Стошић из села Бостане, у износу од 1.750 евра, који ће бити потрошени за радове на столарији у кући те фамилије;

Издвојена и средства за Манастир Улије

Такође, 550 евра од Божићне акције је придодато средствима прикупљеним током Божићног хуманитарног турнира у стоном тенису и пикаду, који ће бити предати Манастиру Улије, општина Лепосавић. Средства ће бити искоришћена за наставак изградње заштитног зида око тог манастира.

„Круна путовања, као и увијек, биле су свете литургије, овог пута у манастирима Бањска и Високи Дечани. Седам вјекова које ти зидови чувају опомињу нас да никад не одустанемо од онога што је Господ крунисао мученичким вијенцем.

Хвала, браћо и сестре, на указаном повјерењу!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!”, навели су из ХО „Млади за Космет“.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ову акцију ХО „Млади за Космет“ и позива све своје читаоце из Црне Горе да се укључе у наредне акције те организације и да у складу са својом могућностима помажу све оне којима је помоћ потребна.

Извор: фејсбук страница ХО „Млади за Космет“

Прочитајте још:

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.

У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.
Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.

Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.

У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна

Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку”

Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.

Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.

Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.

Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.

Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”

Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.

Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.

Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.

Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”

У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.

Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.

Извор: Данас

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Наставите са читањем

Најчитаније