Грађани Турнеа сахрањују преминуле од куге, средина 14. века. Фотографија је преузета са Википедије.
Међународни тим стручњака открио је могуће место порекла „Црне смрти“, најсмртоносније пандемије у историји човечанства, која је у 14. веку однела милионе живота у Европи, Азији и северној Африци.
Средином 14. века избила је најсмртоноснија пандемија куге у историји, од које се човечанство опорављало два века. Упркос великим напорима, научници до сада нису успевали да утврде одакле је тачно бубонска куга почела да се шири.
Истраживачки тим са Универзитета у Стирлингу у Шкотској,немачког Института „Макс Планк” и Универзитета у Тубингену анализирао је древне узорке ДНК из зуба седам костура пронађених на гробљима близу језера Исик Кул у Киргистану.
То подручје су одабрали након што су из других извора утврдили велики скок умрлих међу локалним становништвом 1338. и 1339. – неколико година пре избијања пандемије.
Доктор за кугу, 17. век. Фотографија преузета са Википедије.
Зубе су пак анализирали јер садрже крвне судове и постоје велике шансе да се утврди постојање патогена из крви који су узроковали смрт, пише „Сајанс алерт“.
Стручњаци су успели да пронађу трагове узрочника куге, бактерије yersinia pestis, у три од седам узорака.
Тиме је утврђено да је могуће да је „Црна смрт“ почела на територији данашњег Киргистана, негде у четвртој деценији 14. века, након чега се проширила на остатак Азије, а одатле у Европу и северну Африку.
Историчар Филип Славин са Универзитета у Стирлингу истиче да је откриће тима европских научника веома значајно.
„Наша студија је одговорила на једно од највећих и најфасцинантнијих питања људске историје и утврдила када и где је почела најсмртоноснија пандемија у људској историји“, навео је Славин.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађене на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је преузета са фејсбук странице ArcheoSerbia. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Археолошка истраживања спроведена на локалитету Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца још једном су показала колико је тај локалитет од изузетног значаја за српску археологију. Археолози су дошли до феноменалног открића – пронашли су надгробну плочу са именом покојника који је био у служби кнеза Лазара, пише портал „Све о археологији“.
Археолошка ископавања на Дворинама спроводи Народни музеј у Аранђеловцу, под руководством доц. др Дејана Радичевића са Одељења за археологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Најновија истраживања спроведена су на гробљу око остатака монументалне средњовековне цркве и на објекту за који се претпоставља да је „двор“ Павла Бакића.
Истраживања на Дворинама суфинансира Министарство културе Републике Србије.
Откриће надгробне плоче са натписом
На гробљу око цркве откривено је неколико надгробних плоча од мермера које археолози датирају у 14. век.
На једној од њих је уклесан натпис: „Ту лежи Братисав (Вратисав) Болић, човек Лазарев“.Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.
Археолози нису сигурни да ли се покојник звао Братисав или Вратисав, јер прво слово његовог имена не може најбоље да се прочита, рекао је за сајт „Све о археологији“кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић.
Екипа археолога и копача поред надгробне плоче Братисава (Вратисава) Болића пронађене током овогодишњих ископавања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
У сваком случају у питању је изузетан налаз, с обзиром да археолози не проналазе тако често надгробне плоче са натписима на којима пише име покојника. Још ређе се срећу надгробне плоче значајних особа.
Такође, помињање Лазара, за којег се сматра да је у питању кнез Лазар, српски владар из 14. века, на надгробној плочи Братисава (Вратисава) Болића, потврђује мишљење археолога да некропола око цркве на Дворинама потиче управо из тог времена.
Надгробне плоче на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Локалитет Дворине
Монументална црква на Дворинама дугачка је 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.
Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.
Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
„Двор“ Павла Бакића
Што се тиче „двора“ последњег српског деспота Павла Бакића, начин градње и покретни налази иду у прилог народном предању да се ту заиста налази његов двор.
Ускоро и ДНК анализа пронађених скелета
Издвојени су и узорци из људских скелетних остатака за потребе ДНК анализа планираних у предстојећем периоду.
Скелет пронађен током овогодишњих ископавања у једној од гробница на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Та се истраживања спроведе уз подршку Фонда за науку Републике Србије, у оквиру пројекта Reshaping Nobility: Formation of the new Christian elite in Ottoman Serbia (15th–18th century) – NOBILITY (бр. пројекта 1565).
То су прва серијска истраживања днк скелетног материјала са археолошких истраживања у Србији, пише на фејсбук страници Народног музеја у Аранђеловцу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.
Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.
У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.
Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.
Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.
Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Плакат за представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“. Аутор плаката Дејан Манделц.
У четвртак, 26. октобра, са почетком у 15 часова на Сајму књига у Београду, у хали 1а, у сали „Иво Андрић“, биће одржано представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“.
Модератор ће бити др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке.
О књизи ће говорити протопрезвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протопрезвитер ставрофор др Зоран Костић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; ђакон др Ивица Чаировић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, рецензент Зборника; др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, уредник Зборника.