Вести

Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра

Објављено пре

4 године

07.08.2022

Од стране:

Редакција

Милева Луковић у својој скели на Ибру код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Милева Луковић управља својом скелом на Ибру. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Мистериозна и тајанствена тврђава Маглич одолева већ вековима, али исто се не може рећи за висећи мост на Ибру, који је водио преко реке до брда на којем се налази замак и који је однет у поплавама пре две године. Једини прелаз до утврђења сада је импровизована скела којом управља мештанка Милева Луковић, преноси РИНА.

*_{Остаци висећег моста на Ибру код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Живот без моста на Ибру код Маглича – никакав

Њена кућа налази се у селу Јовово смештеном у непосредној близини Маглича. Милева до села долази својом скелом. Кад Ибар набуја ни она не жели да ризикује живот веслајући преко дивљих вирова, па преко зиме живи у Краљеву.

„Од како је мост срушен, ситуација је заиста претешка. Ибар је непредвидива река, зато управљам скелом само током пролећних и летњих месеци. Мука вас натера на оно што никад и не бисте помислили да ћете радити. У скелу може стати неколико људи, у зависности од килаже, да се не преврне“, започиње причу та храбра жена за РИНУ.

*_{Ибар код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Са Милевом је увек и њен партнер Јово, који је инвалид. Њему је пут до куће на Магличу још тежи, јер након што сиђе са скеле мора на штакама да иде до куће.

„Живот без прилаза и моста је никакав. Замислите када намирнице морате да носите на рукама у чамцу који је нестабилан како бисте прешли преко реке, па чак и грађевински материјал. Не дај Боже да неком затреба лекарска помоћ, морали би да иду около пет километара како би некоме спасили живот. Оно чега се ми највише плашимо јесте то што на овом камењару има превише змија и питање је тренутка када ће некога ујести, а замислите да некога ко је отрован превозите у чамцу“, рекао је Јово.

Изградња моста на Ибру код Маглича једино решење за нормалан живот и развој туризма

Висећи мост на Ибру био је направљен од сајли, металних стубова и железничких шина, а коришћен је више од 15 година. Пре две године однео га је набујали Ибар и тако је тврђава одсечена од магистрале. Маглич има огроман туристички потенцијал, а који сада у недостатку адекватног прелаза не може да се развија.

_{Скела Милеве Луковић на Ибру код Магличког замка. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Милева је та коју посетиоци зову у нади да ће им изаћи у сусрет и превести их преко Ибра како би видели Маглич. До сада је превезла на стотине ентузијаста, али туриста би било много више да је сам превоз до ње лакши.

„У зависности од броја људи који жели да пређе, морам и по неколико пута дневно да их возим, а касније договоримо време повратка и ја их чекам. Много пута Ибар не може да се пређе зато што је плитак. Када су кишни дани сва вода са околних планина се слива, па тада људи слегну раменима, окрену се и оду јер неће себи да угрожавају живот“, објашњава Милева Луковић.

*_{Поглед на Ибар са Магличког замка. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Та способна жена одлучила је да себи бар мало олакша и да се не враћа неколико пута по туристе како би их превезла на другу страну Ибра. Она сада покушава да оспособи стару скелу у коју ће моћи да стане око 50 путника, а протеклих дана ју је реновирала о свом трошку. Милева планира да постави скелу на реку и да је повеже са сајлом коју су донирали људи са Копаоника.

Ипак, једино трајно решење за Милеву, Јову и стотине туриста јесте изградња новог моста на Ибру код Маглича. Тада би живнули мештани, али и та фантастична локација која је сада ускраћена за велики број посетилаца.

*_{Маглички замак. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Извор:

Глас Западне Србије и РИНА

Прочитајте још:

Две године без моста на Ибру код Магличког замка

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Следеће

Изабрани победници фото-конкурса „Посети Студеницу“

Не пропустите

Пожар на Вршачком брегу у већем делу локализован, Вршачка кула безбедна (фото, видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Изложба Јединствена минђуша из доба Немањића у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности

Објављено пре

9 сати

13.02.2026

Од стране:

Редакција

Плакат за изложбу „Јединствена минђуша из доба Немањића“ у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности. Фотографија је власништво Етнографског музеја.

Од 14. до 17. фебруара у Етнографском музеју поводом Сретења и Дана државности биће одржана изложба „Јединствена минђуша из доба Немањића“, саопштио је Етнографски музеј у Београду.

Женска минђуша из 14. века је део етнографске спомен-збирке сликара, истраживача традионалне културе и колекционара Христифора Црниловића.

Израђена од позлаћеног сребра, по узору на византијске, пореклом је из Охрида и настала у време владавине династије Немањића, а припадала је српском племству тог доба. По стилу, племенитости материјала и префињености израде издваја се као репрезентативан пример средњовековног накита. Управо због својих уметничких и историјских вредности Христифор Црниловић уврстио је ову минђушу у своју колекцију као један од најзначајнијих примера накита XIV века, стоји у саопштењу Етнографског музеја.

Света Недеља (Киријакија) је на фрескама у Цркви Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији и Цркви Богородице Љевишке у Призрену приказана са округлим минђушама опточеним крупним зрнима бисера, које одговарају типу изложеног примерка. Уз саму минђушу, посетиоци ће моћи да виде и одштампане слике фресака, које омогућавају непосредно поређење накита и његовог ликовног приказа, наводи се у саопштењу.

Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да виде ову минђушу од 14. до 17. фебруара, од 10 до 20 сати. Улаз у музеј током та четири дана је бесплатан.

Извор: Етнографски музеј у Београду

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија на изложби „Чекајући сталну поставку“

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Наставите са читањем

Вести

Током археолошких истраживања у средњовековној тврђави Копријан код Дољевца 2025. године откривени остаци цркве

Објављено пре

3 дана

11.02.2026

Од стране:

Редакција

Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Током археолошке кампање у тврђави Копријан 2025. године откривени су остаци цркве, објавио је Археолошки институт на свом инстрагам налогу.

Тврђава Копријан се налази на обронцима планине Селичевице, недалеко од ушћа реке Топлице у Јужну Мораву. Истражује се од 2022. године у организацији Археолошког института, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије и Општине Дољевац.

View this post on Instagram

Досадашња истраживања на простору Горњег града донела су значајне резултате, а посебно се издваја откриће цркве током истраживања 2025. године. Њени остаци откривени су у Сектору 5, а зидови светиње су били грађени каменом везаним блатом, што упућује на претпоставку да је реч о субструкцији цркве брвнаре. У средишњем делу централне апсиде откривен је крст изведен од црвеног малтера.

Истраживања спроведена 2025. године указала су и на више фаза коришћења простора овог утврђења, које је имало важну улогу у одбрани Нишке котлине од османских похода.

_{Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

Стицање нових научних сазнања прати и пројекат конзервације источног бедема Горњег града, који изводи Завод за заштиту споменика културе из Ниша.

Извор: инстаграм налог Археолошког института

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Наставите са читањем

Вести

Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

7 дана

07.02.2026

Од стране:

Редакција

Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.

Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.

Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.