Вести

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Објављено пре

3 године

30.09.2022

Од стране:

Редакција

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Увек се веровало да је после мистериозног нестанка становништва у Царичином Граду (Јустинијана Прима), који се десио почетком седмог века, у том граду у потпуности нестао живот, али летошња истраживања археолога су показала да није било тако, открива ексклузивно за Југмедиу шеф истраживачког тима и дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић.

Редовна истраживања су вршена током јула месеца 2022. године.

У Јустинијани Прими откривено средњовековно насеље, пронађени новчићи…

„Ове године имамо један фантастичан налаз на Царичином Граду. Први пут смо утврдили постојање насеља из средњег века. Открили смо насеље са остацима кућа из 12. века, из времена владавине Манојла Комнина“, каже Иванишевић.

*_{Вујадин Иванишевић. Фотографије је преузета са сајта САНУ.}*

Насеље је пронађено на локацији Источна капија Доњег града Јустинијане Приме. У самом насељу пронађене су и новчићи из тог периода.

„На том месту нађена су два новчића Манојла Комнина, који се датују од 1162. до 1164. године. То је вероватно у оно време када је византијски цар Манојло Комнин предао Дубочицу и Топлицу Стефану Немањи. То средњовековно може се везати за ширење српске државе на ове просторе у 12. веку“, објашњава овај научник, који 44 године са екипама врши истраживања на Царичином Граду.

Код Источне капије Доњег града Јустинијане Приме пронађени су и метални предмети и доста керамике.

„Дакле, ту је био живот, очигледно краткотрајно, али је изузетно важно да то најзад можемо да кажемо. То је цео један хоризонт, средњевековни хоризонт, који налазимо и на другим утврђењима. И на утврђењу Злати, и на Хисару у Лесковцу, са новцем из 12. века“, додаје Иванишевић.

Научницима је познато да су у Царичином Граду била нека спорадична насељавања, јер су раније пронађени новчићи из времена Стефана Лазаревића и турски новчићи. Ипак, то није значило да се у њему одвијао и свакодневни живот, прича Иванишевић.

„То су вероватно били људи који су овде долазили и вадили грађевински материјал. Људи су пролазили и обилазили Царичин Град као што и ми данас то чинимо, али сада први пут видимо да заиста имамо насељавање и да имамо насеобински слој“, закључује Иванишевић.

Истраживања пронађеног средњевековног насеља ће бити настављена јер Иванишевић претпоставља да се оно простире и даље од Доњег града.

Кратка историја Јустинијане Приме

Царичин Град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године, а живот у њему угашен је нагло 85 година касније.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер се на само пола метра испод површине налази нетакнут град.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова, а локалитетом, који се налази на листи чекања УНЕСКО, газдује Народни музеј из Лесковца.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Аутор Милица Ивановић

Извор: Југмедиа

Прочитајте још:

У Манастиру Студеници откривено монашко гробље

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Следеће

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене

Не пропустите

У Манастиру Студеници откривено монашко гробље

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

2 месеца

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

5 месеци

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.