Connect with us

Вести

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене

Објављено пре

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у Манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој. Ту информацију приликом посете манастиру сазнао je саговорник „Политике“, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овековечени српски цар Душан, краљ Урош и царица Јелена.

После разговора с монахињама, Марковић је фотографисао драгоцено дело, а „Политика“ је први национални медиј којем је уступио фотографију фреске за објаву. У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена после посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Бранислав Нушић о фресци цара Душана у Манастиру Светог Јована Продрома

Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море“ Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир у Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после којег фреска бива скривена тајним велом. О том догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:

„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе, те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.“

Поновно откривање фреске

Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена, али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. године када је и започео своје истраживање. Целокупно истраживање је претходних дана објавио на локалном косметском сајту „riznica.net“. Такође, он тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.

У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер, на којем је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности. На плакату којим се најављује тај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, којем се овом приликом и захваљујем на информацији.

Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји, нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први васељенски патријарх после османлијског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса, сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.

Значај Манастира Светог Јована Продрома и града Сера за српску историју

Марковић напомиње да оно због чега је Манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. Такође, у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже:

„Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.“

Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

– Као и фреска цара Душана са породицом, и натпис изнад Јелениног гроба је у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене деце и натпис, али је о томе писало више аутора. Срби су у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године. По освајању града присуствовао је литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас – истиче Марковић.

Извор:

Политика

Текст у интегралном облику прочитајте на сајту Ризница.

Прочитајте још:

Вадарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

21

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Хуманитарна организација „Млади за Космет“ из Подгорице предала вредну помоћ манастирима Високи Дечани и Бањска

Објављено пре

Од стране:

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“

Представници Хуманитарне организације „Млади за Космет“, чије се седиште налази у Подгорици, боравили су 20. и 21. јануара 2024. године на Косову и Метохији. Том приликом су предали средства прикупљена током своје традиционалне Божићне акције.

„Викенд по Богојављењу смо искористили да посјетимо и поклонимо се светињама Косова и Метохије, а уједно и уручимо средства која су прикупљена током Божићне акције. Подсјећамо да је током два мјесеца трајања акције прикупљено 27.000 евра“, објавили су из ХО „Млади за Космет“.

У Божићној акцији помогнуте српске светиње, породице и ХО „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије

У Божићној акцији помогнути су:

Манастир Дубоки поток, општина Зубин Поток, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за радове на проширењу сувенирнице;

Манастир Бањска, у износу од 5.000 евра, који ће бити потрошени за котларницу;

Манастир Високи Дечани, у износу од 5.000 евра (3.000 евра ће бити искоришћено за манастирске потребе, а 2.000 евра за бити потрошено за завршетак радова на фасади куће породице Михајловић из Зубиног Потока);

Црква Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Витомирици, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за обнову те светиње;

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.

Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Пећи, у износу од 1.700 евра, који ће бити потрошени за куповину пећи на пелет;

Народне кухиње „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и социјално-угрожене породице, у износу од 8.000 евра;

Породица Стошић из села Бостане, у износу од 1.750 евра, који ће бити потрошени за радове на столарији у кући те фамилије;

Издвојена и средства за Манастир Улије

Такође, 550 евра од Божићне акције је придодато средствима прикупљеним током Божићног хуманитарног турнира у стоном тенису и пикаду, који ће бити предати Манастиру Улије, општина Лепосавић. Средства ће бити искоришћена за наставак изградње заштитног зида око тог манастира.

„Круна путовања, као и увијек, биле су свете литургије, овог пута у манастирима Бањска и Високи Дечани. Седам вјекова које ти зидови чувају опомињу нас да никад не одустанемо од онога што је Господ крунисао мученичким вијенцем.

Хвала, браћо и сестре, на указаном повјерењу!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!”, навели су из ХО „Млади за Космет“.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ову акцију ХО „Млади за Космет“ и позива све своје читаоце из Црне Горе да се укључе у наредне акције те организације и да у складу са својом могућностима помажу све оне којима је помоћ потребна.

Извор: фејсбук страница ХО „Млади за Космет“

Прочитајте још:

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.

У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.
Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.

Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.

У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна

Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку”

Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.

Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.

Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.

Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.

Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”

Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.

Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.

Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.

Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”

У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.

Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.

Извор: Данас

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Наставите са читањем

Најчитаније