Вести

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене

Објављено пре

2 године

02.10.2022

Од стране:

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у Манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој. Ту информацију приликом посете манастиру сазнао je саговорник „Политике“, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овековечени српски цар Душан, краљ Урош и царица Јелена.

После разговора с монахињама, Марковић је фотографисао драгоцено дело, а „Политика“ је први национални медиј којем је уступио фотографију фреске за објаву. У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена после посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.

_{Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.}

Бранислав Нушић о фресци цара Душана у Манастиру Светог Јована Продрома

Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море“ Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир у Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после којег фреска бива скривена тајним велом. О том догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:

„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе, те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.“

Поновно откривање фреске

Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена, али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. године када је и започео своје истраживање. Целокупно истраживање је претходних дана објавио на локалном косметском сајту „riznica.net“. Такође, он тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.

– У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер“, на којем је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности. На плакату којим се најављује тај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, којем се овом приликом и захваљујем на информацији.

_{Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.}

Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји, нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први васељенски патријарх после османлијског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса, сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.

Значај Манастира Светог Јована Продрома и града Сера за српску историју

Марковић напомиње да оно због чега је Манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. Такође, у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже:

„Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.“

_{Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.}

– Као и фреска цара Душана са породицом, и натпис изнад Јелениног гроба је у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене деце и натпис, али је о томе писало више аутора. Срби су у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године. По освајању града присуствовао је литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас – истиче Марковић.

Извор:

Политика

Текст у интегралном облику прочитајте на сајту Ризница.

Прочитајте још:

Вадарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Следеће

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Не пропустите

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

3 седмице

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

3 седмице

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.

Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.

Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“

На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта _{Фонда „Благо“.}}

Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.

_{Фреска кнеза Вука Лазаревића у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.

Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.

*_{Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.

_{Челник Радич на ктиторској композицији у Цркви Светог Ђорђа у Манастиру Враћевшница. Фотографија је власништво Манастира Враћевшница.}

На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.

Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

*_{Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.}*

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Извор: Центар за културу Смедерево

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Објављено пре

1 месец

01.04.2024

Од стране:

Редакција

Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.

У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.

На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.

_{Рашки епископ, властелини и дворјани на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.

Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.

Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.

Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић. — _{Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице, сестрићи и властелини кнеза Лазара. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић.}

Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију.

Извор: Народни музеј Србије

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године