Вести

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене

Објављено пре

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у Манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој. Ту информацију приликом посете манастиру сазнао je саговорник „Политике“, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овековечени српски цар Душан, краљ Урош и царица Јелена.

После разговора с монахињама, Марковић је фотографисао драгоцено дело, а „Политика“ је први национални медиј којем је уступио фотографију фреске за објаву. У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена после посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Бранислав Нушић о фресци цара Душана у Манастиру Светог Јована Продрома

Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море“ Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир у Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после којег фреска бива скривена тајним велом. О том догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:

„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе, те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.“

Поновно откривање фреске

Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена, али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. године када је и започео своје истраживање. Целокупно истраживање је претходних дана објавио на локалном косметском сајту „riznica.net“. Такође, он тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.

У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер, на којем је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности. На плакату којим се најављује тај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, којем се овом приликом и захваљујем на информацији.

Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји, нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први васељенски патријарх после османлијског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса, сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.

Значај Манастира Светог Јована Продрома и града Сера за српску историју

Марковић напомиње да оно због чега је Манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. Такође, у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже:

„Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.“

Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

– Као и фреска цара Душана са породицом, и натпис изнад Јелениног гроба је у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене деце и натпис, али је о томе писало више аутора. Срби су у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године. По освајању града присуствовао је литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас – истиче Марковић.

Извор:

Политика

Текст у интегралном облику прочитајте на сајту Ризница.

Прочитајте још:

Вадарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

20
1 Коментар

1 Коментар

  1. Нино Белов

    06.11.2022 at 3:38 pm

    Наравно да је српска фреска Душана Силног на том месту, јер је 80% данашње „Грчке“ заправо стара Србија!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније