Вести

Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.

Објављено пре

9 месеци

09.10.2024

Од стране:

Редакција

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.

Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.

*_{Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.}*

Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.

У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.

_{Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.

*_{Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}*

Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.

Биографија др Угљеше Војводића

Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.

Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.

Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.

Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.

Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.

_{Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.

Библиографија др Угљеше Војводића

Поглавља у монографијама и зборницима

Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts

Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society

U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.

T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.

У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.

Радови у научним часописима

Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.

Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.

Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.

Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.

Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт

Прочитајте још:

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Ознаке:dr Uglješa Vojvodić Stari Ras Stari Ras – nova istraživanja prostora др Угљеша Војводић Стари Рас Стари Рас – нова истраживања простора

Следеће

Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици

Не пропустите

Професоре, уживајте у пензији, заслужили сте!

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Објављено пре

5 дана

10.07.2025

Од стране:

Редакција

Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.

Музичка манифестација „Korvingrad jam experience“ биће одржана 10, 11. и 12. јула 2025. године на аутентичној локацији бивше кланице у Дољевцу, са циљем прикупљања средстава за обнову једне од зидина тврђаве Корвинград (Копријан).

Током три вечери посетиоце очекује 10 концерата различитих жанрова, од рока и фолка до електронске музике, као и 10 музичких филмова.

Међу учесницима фестивала „Korvingrad jam experience“ су:

10. јул – легенда домаће рок сцене Ален Исламовић;

11. јул – музичко-визуелни спектакл познатог ди-џеја Дејана Милићевића;

12. јул – јединствена комбинација електро-фолка Бобана Здравковића и госта из Бугарске ди-џеја Жороа.

_{Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

Музичари ће наступати на два стејџа, док ће на три платна током трајања фестивала бити приказивани одабрани музички филмови, који ће додатно допринети уметничкој и едукативној атмосфери догађаја.

Цена улазнице по вечери износи 1.000 динара, док комплет улазница за сва три дана кошта 1.500 динара. Карте се могу купити на сајту www.tickets.rs и у самој кланици. За посетиоце су обезбеђени бесплатани кампинг, спортски терени и базен.

Историја Копријана

Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.

Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.

_{Делимично обновљена једна од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.

Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.

*_{Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.

Извор:

Балкан рок

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Наставите са читањем

Вести

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Објављено пре

2 месеца

20.05.2025

Од стране:

Редакција

Мали град Смедеревске тврђаве. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

У претходних неколико дана више читалаца нашег портала нам је писало како је дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве у лошем стању и да је хитно треба средити.

_{Одваљени дрвени степеник на Кули 6 у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.}

Портал Српска средњовековна историја је тим поводом писао в. д. директорки ЈП „Смедеревска тврђава“ Марији Марковић Ставрић. Питали смо је да ли су у плану неки радови на сређивању дрвенарије у Малом граду и ако јесу када ће они бити спроведени.

_{Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.}

У кратком одговору госпођа Марија Марковић Ставрић нам је написала да је недавно завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве и да се у наредном периоду планира и санација дрвенарије у Малом граду.

View this post on Instagram

A post shared by VisitSmederevo (@visit.smederevo)

Портал Српска средњовековна историја поздравља ове две добре вести и наставља да прати ситуацију у вези са сређивањем дрвенарије у Малом граду, као и све друге вести које се односе на обнову зидина, кула и капија Смедеревске тврђаве и на даља археолошка истраживања у њој.

_{Радови на зидинама Смедеревске тврђаве између Куле 10 и Куле 11. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Надамо се да ће радови на сређивању дрвенарије у Малом граду Смедеревске тврђаве бити уговорени и спроведени врло брзо, посебно узимајући у обзир да наступају временски најлепши период године и време школских распуста и годишњих одмора, односно, време када Смедеревска тврђава бележи највећи број посета током године. Посетиоце те српске средњовековне престонице треба да дочекају уређени и за коришћење безбедни подови, степенице и ограде.

Прочитајте још:

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Коначни пад Српске деспотовине – 20. јуна 1459. године Смедерево предато османлијском султану Мехмеду II

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Наставите са читањем

Вести

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Објављено пре

4 месеца

19.03.2025

Од стране:

Редакција

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.

У оквиру Сретењских свечаности и обележавања Дана државности Републике Србије у Народном музеју у Аранђеловцу 14. фебруара 2025. године отворена је изложба „Дворине: на северу српског царства“.

Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“ приказује резултате десетогодишњег истраживања локалитета Дворине на Венчацу, који је 2024. године проглашен за културно добро од изузетног културног и историјског значаја.

У посебном делу изложбе приказани су мастер радови студената Архитектонског факултета у Београду, који представљају идејна решења заштитне конструкције на локалитету.

На изложби су приказане и фреске пронађене на локалитету Дворине, а на њиховој конзервацији и рестаурацији је радио тим конзерватора Републичког завода за заштиту споменика културе.

Изложбу можете видети сваког радног дана од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 14 сати.

Локалитет Дворине

Током археолошких истраживања на локалитету Дворине пронађена је монументална црква дугачка 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању она превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.

Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.

На локалитету је пронађен и велики број гробница и надгробних споменика, међу којима се издваја једна надгробна плоча са натписом. Она открива да се покојник сахрањен у тој гробници звао Братисав (Вратисав) Болић и да је био „човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.