Плакат за изложбу „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
У четвртак, 26. јануара 2023. године, у 13 часова у Галерији Природњачког музеја у Београду биће свечано отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Аутори изложбе су Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС). Аутор илустрација је Бора Милићевић, препаратор и ликовни техничар Природњачког музеја.
Циљ изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ јесте да јавности представи медицинска знања, праксу лечења људи лековитим средствима из природе, која су била доступна у средњем веку у Србији, и до сада мало познати, јединствени рукопис српске средњовековне медицине – „Хиландарски медицински кодекс“.
Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су углавном везана за манастире. Та знања су базирана на коришћењу лековитих средстава из природе (биљног, животињског и неорганског порекла). Записи и подаци о етноботаничкој и фармаколошкој пракси чувани су у многим манастирским архивама, а у новије време објављени су у многим научним радовима.
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Хиландарски медицински кодекс
Један од најдрагоценијих докумената српске средњовековне медицине јесте рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, са краја 15. или почетка 16. века. У питању је најкомплетнији пример збирке медицинских рукописа из средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе. Рукопис је 1952. године откривен у ризници српског Манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Садржај фармаколошких списа „Хиландарског медицинског кодекса“ указује на савремена знања о разноврсности биљних врста, њиховом пореклу, типовима станишта, значају њихове лековите моћи, периоду прикупљања, као и препорученој дози за лечење. Ти рукописи садрже и научне ботаничке појмове, а можемо их сматрати и претечом српске ботанике.
Изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Експонати на изложби
На изложби ће бити представљено фототипско издање „Хиландарског медицинског кодекса“ у електронском и штампаном облику. Такође, биће изложене бројне лековите биљке наведене у том кодексу, у природном, хербаризованом (цела биљка) или уситњеном облику (лековите биљке), као и путем ауторских ботаничких илустрација Боре Милићевића.
Експонати на изложби „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Фотографија је власништво Природњачог музеја у Београду.
Посебност изложбе су средњовековни експонати из области медицине и хирургије са територије Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из Музеја Рас у Новом Пазару и ризнице Манастира Бања код Прибоја.
Изложба траје од краја децембра 2022. до јуна 2023. године.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.
Рок за завршетак радова 29. август 2025. године
Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.
Инфо табла о изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.
Радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине у комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом раду. Фотографију порталу Српска средњовековна историја уступио читалац.
Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.
Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу
На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.
О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.
Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.
Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немањапредао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.
Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.
Под Османлијама до модерних времена
Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.
Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.
Унутрашњост Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала српска средњовековна историја.
Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.
Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.
Мирослављево јеванђеље отворено за јавност, плакат. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.
У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.
Стручна вођења за одрасле
Петак, 1. август, 13 часова.
Субота, 2. август, 18 часова.
Недеља, 3. август, 13. часова.
Мирослављево јеванђеље, термини стручних вођења. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Уторак, 5. август, 13. часова.
Среда, 6. август, 13. часова.
Четвртак, 7. август, 13. часова.
Петак, 8. август, 13. часова.
Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“
Субота, 2. август, 13 часова.
Четвртак, 7. август, 15 часова.
Мирослављево јеванђеље, термини вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
71. и 72. страница Мирослављевог јеванђеља.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.
Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.
У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.
Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.
Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Аутор фотографије златарска радионица Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића
Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.
Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, рад филигранисте Горана Ристовића Покимице. Аутор фотографије је Горан Ристовић. Фотографија је преузета са фејсбук странице Историјског музеја Србије.
Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана
Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.
Реконструкција оклопа цара Душана, рад архитекте Стевана Стевановића. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.
Реконструкција одежде краљице Каталине
Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Реконструкција одежде краљице Каталине, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).
Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.
Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног, израђена у радионици костимографкиње Јоване Стокуће. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.