Вести
У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду
У четвртак, 26. јануара 2023. године, у 13 часова у Галерији Природњачког музеја у Београду биће свечано отворена изложба „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“. Аутори изложбе су Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја, и др Снежана Јарић, научни саветник са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС). Аутор илустрација је Бора Милићевић, препаратор и ликовни техничар Природњачког музеја.
Циљ изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ јесте да јавности представи медицинска знања, праксу лечења људи лековитим средствима из природе, која су била доступна у средњем веку у Србији, и до сада мало познати, јединствени рукопис српске средњовековне медицине – „Хиландарски медицински кодекс“.
Основна медицинска и фармаколошка знања средњег века била су углавном везана за манастире. Та знања су базирана на коришћењу лековитих средстава из природе (биљног, животињског и неорганског порекла). Записи и подаци о етноботаничкој и фармаколошкој пракси чувани су у многим манастирским архивама, а у новије време објављени су у многим научним радовима.
Хиландарски медицински кодекс
Један од најдрагоценијих докумената српске средњовековне медицине јесте рукопис „Хиландарски медицински кодекс“, са краја 15. или почетка 16. века. У питању је најкомплетнији пример збирке медицинских рукописа из средњовековне праксе Салерно-Монпеље школе. Рукопис је 1952. године откривен у ризници српског Манастира Хиландара на Светој Гори, а у хиландарској архивској грађи заведен је под бројем 517. Његово откриће представља једно од најзначајнијих корака у истраживању историје медицине средњег века у Србији и Европи. То је јединствени зборник сачуваних медицинских и фармаколошких списа, који се могу сматрати првом српском и првом словенском фармакопејом. Слични списи написани народним језиком нису постојали код других словенских народа, нити код већине европских народа у том периоду.
Садржај фармаколошких списа „Хиландарског медицинског кодекса“ указује на савремена знања о разноврсности биљних врста, њиховом пореклу, типовима станишта, значају њихове лековите моћи, периоду прикупљања, као и препорученој дози за лечење. Ти рукописи садрже и научне ботаничке појмове, а можемо их сматрати и претечом српске ботанике.
Експонати на изложби
На изложби ће бити представљено фототипско издање „Хиландарског медицинског кодекса“ у електронском и штампаном облику. Такође, биће изложене бројне лековите биљке наведене у том кодексу, у природном, хербаризованом (цела биљка) или уситњеном облику (лековите биљке), као и путем ауторских ботаничких илустрација Боре Милићевића.
Посебност изложбе су средњовековни експонати из области медицине и хирургије са територије Србије (хируршки нож, сврдло за вађење метака, пинцете, наочаре лекара, скалпели итд.), из Музеја Рас у Новом Пазару и ризнице Манастира Бања код Прибоја.
Изложба траје од краја децембра 2022. до јуна 2023. године.
Извор: Природњачки музеј у Београду
Прочитајте још:
У Смедереву отворена изложба „Рукописна средњовековна баштина Бранковића“
Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ
Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“
Вести
Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића
Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.
Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.
Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.
Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.
Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.
Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Прочитајте још:
Милош Ивановић за „Рубикон подкаст“: Наша властела је у средњем веку била просвећена
И у средњем веку је постојала свест о проблемима загађења животне средине
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Извор: Пошта Србије
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
Вести
РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Краљ Стефан Дечански - мала керамичка фигура
900,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
5.400,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото3 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)