Радници обнављају источни унутрашњи бедем Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Почетком октобра 2022. године почели су радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије. Рок за извођење радова је 95 календарских дана.
Наручилац радова је Републички завод за заштиту споменика културе, а извођач је фирма Кото д. о. о. из Београда.
Скела на источном унутрашњем бедему Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Вредност радова износи око 8,5 милиона динара, а средства је обезбедило Министарство културе.
Источни унутрашњи бедем Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Радовима руководи дипломирани инжењер архитектуре Слободан Радовановић, а конзерваторски надзор врши конзерваторски саветник Светлана Вукадиновић.
Скела на источном унутрашњем бедему Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Тренутни радови у Манасији су у суштини наставак радова на комплетној обнови утврђења Манастира, који се извођени у неколико наврата у 21. веку. Њихов циљ је да се утврђењу врати првобитан изглед из 15. века.
Инфо табла о радовима на обнови источног унутрашњег бедема Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Отац Павле изјавио је за сајт Српска средњовековна историја да је жеља манастирског братства да обнова Манасије буде настављена и да обухвати све необновљене бедеме, преостале три куле, велику трпезарију и објекат код Деспотове куле.
„Наша је жеља да сва здања Манастира Манасији буду обновљена до 2027. године, када обележавамо 600 година од смрти Светог деспота Стефана Лазаревића. Уз Божију помоћ, на томе ћемо радити заједно са Министарством културе и Републичким заводом за заштиту споменика културе“, казао је отац Павле.
Скела на источном унутрашњем бедему Манастира Манасије. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Кратка историја Манастира Манасије
Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана. Манастирска црква посвећена је Светој Тројици и грађена је у моравском стилу. Према писању деспотовог биографа Константина Филозофа, она је грађена у периоду од 1407. до 1418. године, као гробна црква тог владара.
Црква Свете Тројице и Деспотова Кула у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Године 2006. у уз јужни зид западног травеја Цркве Свете Тројице у Манастиру Манасији пронађен је гроб, а у њему посмртни остаци. ДНК анализом утврђено је да су у питању остаци мушкарца старости око 50 година, колико је имао деспот Стефан у тренутку своје смрти. Другом ДНК анализом је утврђено да је покојник био у првом степену сродства са кнезом Лазаром, односно да је у гробу сахрањен његов син. Како је млађи Лазарев син Вук убијен 1410. године, када је имао највише 30 година, поменутим анализама је утврђено да пронађени посмртни остаци припадају деспоту Стефану.
Манасија је проглашена за споменик културе од изузетног значаја 1979. године.
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.