У Бугарској се од среде, 27. октобра, низом манифестација обележава 700. годишњица смрти српског краља Милутина, чије мошти почивају у Цркви Свете Недеље у Софији и чији је култ у тој земљи јак још од 16. века.

Амбасадор Србије у Бугарској Жељко Јовић за Танјуг казао је да се сваког 29. октобра у Софији одржава свечана архијерејска литургија и традиционално пресвлаче мошти Светог краља Милутина, а да се Амбасада Србије у Софији ове године укључила у обележавање тог датума.

Испред Цркве Свете Недеље у Софији у среду, 27. октобра, освештана је икона која је стигла из Србије, а данас, 28. октобра, биће одржан свечани концерт црквеног појања.

У петак, 29. октобра, биће одржана архијерејска литургија са традиционалним чином пресвлачења одежде.

„Ове године биће одржана и литија, првобитно планирана по централним улицама Софије, али ће због епидемиолошке ситуације она ипак ићи око Цркве”, додао је Јовић.

Увече ће уследити вечерња служба у част Светог краља Милутина.

Према речима амбасадора, 2. новембра биће одржана свештеничка конференција у Софијској митрополији.

„Први пут обележавамо овај датум по оба календара. Тако ће 7. новембра уследити вечерња служба у Храму Светих Ћирила и Методија, у Горњој Бањи. Тај храм назива се и Манастир Светог краља, јер су, према једном историјском извору, Милутинове мошти 20 година биле у њему. Такође, 10. новембра биће служена архијерејска литургија у Манастиру Свете Петке у Владаји, јер се тамо налази један од кивота у ком су чуване мошти краља Милутина”, рекао је Јовић.

Затим ће 11. новембра бити служени вечерња служба и опело, а дан касније, када СПЦ обележава упокојење Светог краља Милутина, биће служена света архијерејска литургија.

Амбасадор истиче да је низ манифестација прави начин да се обележи све оно што је краљ Милутин урадио за живота и покаже колико је он и даље поштован у српском и бугарском народу.

„Ово је прави начин да ми, као Амбасада Србије, осветлимо улогу краља Милутина као споне која може да служи за даљи подстрек у развоју односа српског и бугарског народа, да у таквим стварима тражимо заједнички пут, на корист две државе и целог региона”, рекао је Јовић.

Он је додао да ове године неће бити присутан већи број верника, поштовалаца краља Милутина, због епидемиолошке ситуације, али ће свакако бити обележен дан упокојења краља Милутина, у сећање на њега и значај које његове мошти и данас имају.

Краљ Милутин, трећи син краља Уроша, један је од најзначајнијих српских средњовековних владара, а дошао је на престо после абдикације свог старијег брата, краља Драгутина, који се повукао са престола 1282. године.

Милутин је водио бројне ратове и значајно проширио своју државу на рачун Византије, а његова моћ огледала се и у организацији државе, великој војсци, развијеној привреди и стабилним финансијама.

Владао је скоро 40 година, а углед српске државе довео је до високог степена.

Много је учинио и за културу српског народа, зидао је градове и летњиковце, нарочито на Косову и Метохији, подизао је и даривао цркве и манастире, а градитељска активност која је обележила његову владавину праћена је развојем уметности, сликарства, књижевности и примењених уметности везаних за цркву и књигу.

Зидао је болнице, унапређивао велика манастирска властелинства као економске ресурсе, ковао новац, отварао руднике.

Краљ Милутин је након смрти сахрањен у Цркви Светог Стефана у Манастиру Бањска, једној од својих бројних задужбина. Неколико година након смрти краљ Милутин је и канонизован. У времену након Косовског боја, који се догодио 15. јуна 1389. године, Турци су запалили Бањску, а мошти Светог краља пренете су у село Трепчу, где су биле до средине 15. века. Око 1460. године мошти краља Милутина пренете су у Софију, у Цркву Свете Недеље, где и данас почивају.

Извор:

Политика

Прочитајте још:

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Научни скуп у Манастиру Прохор Пчињски: Седам векова од упокојења краља Миlutina