Connect with us

Вести

Међународни фото-конкурс „Наслеђе од камена и неба“

Објављено пре

4 године

Манастир Студеница, Богородичина црква, задужбина Стефана Немање, његових синова Вукана, Стефана и Саве и унука Радослава.
Манастир Студеница, Богородичина црква, задужбина Стефана Немање, његових синова Вукана, Стефана и Саве и унука Радослава. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Организација „Art Exchange Inc.“ позива фотографе широм света да се до 30. децембра 2021. године пријаве за учешће на међународном фото-конкурсу „Наслеђе од камена и неба – светска културна баштина Србије“.

Услови за учешће на фото-конкурсу

Заинтересовани фотографи из целог света могу послати фотографије на којима је приказана културна баштина Србије коју је означила Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) као део светске културне баштине.

На Унесковој листи светске баштине налазе се културна добра чија јединственост, лепота и значај за животе људи превазилазе националне и регионалне границе и која представљају наслеђе читавог човечанства. То су места која смо наследили од предака и која брижљиво чувамо за будуће генерације.

Манастир Високи Дечани, задужбина краљева Стефана Дечанског и Стефана Душана.
Манастир Високи Дечани, задужбина краљева Стефана Дечанског и Стефана Душана. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Упутства за учешће на такмичењу можете прочитати ОВДЕ.

У периоду од 25. октобра до 30. децембра 2021. треба доставити оригиналне фотографије које су инспирисане знаменитостима које је Унеско прогласио светском културном баштином у Србији. У обзир долазе радови на којима су приказани: средњовековни манастири Студеница и Стари Рас са Сопоћанима, средњовековни споменици на Косову – манастири Дечани, Пећка Патријаршија, Грачаница и Црква Богородице Љевишке, Гамзиград/Феликс Ромулијана и јединствени надгробни споменици, специфични за овај део света, познати као стећци.

Фотографије могу приказивати и српске традиционалне обичаје који су нашли своје место на Унесковој листи нематеријалне културне баштине човечанства: славу, коло и певање уз гусле, као и документарну баштину Србије која је уписана у Унесков регистар „Памћење света“.

Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша.
Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Више информација о светској културној баштини Србије можете наћи ОВДЕ.

Чланови жирија

Чланови жирија су:

Светлана Рогић, оснивачица и председница „Art Exchange Inc.“. Студирала је фотографију на Међународном центру за фотографију у Њујорку код неких од најпознатијих светских савремених фотографа и магистрирала је менаџмент у култури на Америчком универзитету у Вашингтону, Дистрикт Колумбија, САД.

Живојин Ракочевић, песник и новинар. Директор је Културног центра Грачаница и председник Удружења новинара Србије.

Иван Багус, индонежански фотограф. Шеф је Одсека за фотографију на Универзитету Дистрикта Колумбија и професор фотографије на Америчком универзитету у Вашингтону, Дистрикт Колумбија, САД.

Додатне информације о фото-конкурсу

Победник такмичења биће награђен са 1.000, другопласирани са 500, а трећепласирани са 300 америчких долара.

Црква Богородице Љевишке у Призрену. задужбина краља Милутина.
Црква Богородице Љевишке у Призрену, задужбина краља Милутина. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Радови добитника прве три награде и финалиста ће бити део изложби које ће бити одржане у Вашингтону ДЦ и Београду током 2022. године. Сви награђени фотографи и финалисти биће представљени у годишњем каталогу овог фото конкурса. Јединствена штампана збирка фотографских радова биће доступна за куповину и дистрибуирана широм света.

Организатор конкурса је „Art Exchange Inc.“, а медијску подршку пројекту до сада су пружили: Амбасада Републике Србије у Сједињеним Америчким Државама, Српска православна црква Светог Луке у Вашингтону, Епархија источноамеричка СПЦ, Фото-савез Србије, Удружење Новинара Србије, Удружење за неговање традиције и културе ваљевског краја и РТС.

Извор:

Радио КиМ.

Прочитајте још:

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Манастир Убожац – светиња која чека на обнову

Фотографије преузете са сајта Фонд Благо.

2
Ознаке:
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

2 месеца

16.09.2025

Од стране:

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

2 месеца

13.09.2025

Од стране:

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др  Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године,  „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

2 месеца

12.09.2025

Од стране:

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Прочитајте још:

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Наставите са читањем

Најчитаније