Вести

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Објављено пре

4 године

09.07.2022

Од стране:

Редакција

Археолошка истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Археолошка истраживања на Копријану. Власништво над фотографијом Српска средњовековна историја.

На средњовековној тврђави Копријану код Ниша у току су археолошка ископавања. Археолози су започели са веома важним радовима 20. јуна, а исти ће бити завршени средином јула.

Прва фаза радова обухвата истраживање простора уз источни бедем Горњег града, који је највише очуван од свих делова тврђаве. Археолози су на локалитету до сада пронашли средњовековну грнчарију, животињске кости, камени жрвањ и значајан број чаура и метака из времена Првог светског рата и уклонили велику количину шута и наслага земље.

_{Избачени шут и наслаге земље ископани током археолошких истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Археолошка истраживања иницирао је Завод за заштиту споменика културе Ниш, како би се добили подаци неопходни за обнову утврђења. Истраживања спроводи Археолошки институт Београд, а финансира их Министарство културе и информисања.

У плану је да се са археолошким радовима на Копријану настави и наредних година како би цела тврђава била истражена.

Девастације археолошког локалитета Копријан

Копријан све до сада није званично археолошки истражен. То средњовековно утврђење у прошлости је много страдало због немарног односа људи према њему. Шездесетих година 20. века са њега је одношен материјал који је коришћен за изградњу кућа.

Такође, Копријан је био мета пљачкаша, такозваних дивљих археолога и детектораша (названи по детекторима за метал које користе), који су својим деловањем готово у потпуности уништили неке од објеката у тврђави. Највећи укоп детектораша дугачак је 5 метара, широк 3 метра и дубок 2,5 метара.

_{Рупа у бедему коју су направили детектораши и археолог који празни један од укопа детектораша. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Тренутна истраживања су нада да долазе бољи дани за Копријан, утврђење богате и бурне прошлости, које би конзервацијом и делимичном обновом могло да постане место које ће у великом броју обилазити туристи и заљубљеници у историју и природу.

_{Археолошка истраживања на Копријану и један од становника тврђаве. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Историја Копријана

Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.

Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.

*_{Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.

Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.

Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.

*_{Део источног бедема Копријана. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

Додатак:

Уживајте у виртуелној представи Копријана на сајту Србија 3Д!

Прочитајте још:

Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2 – један од највећих пројеката у историји српске археологије

На траси новог ауто-пута Кузмин-Сремска Рача откривени остаци средњовековног манастира

Ознаке:arheologija Arheološki institut u Beogradu arheološki lokalitet despot Đurađ Branković despot Stefan Lazarević detektoraši divlji arheolozi knez Lazar Koprijan Kurvingrad princ Musa Segedinski mir sultan Mehmed I sultan Murat II uništavanje kulturnog nasleđa Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš археологија Археолошки институт у Београду археолошки локалитет деспот Ђурађ Бранковић деспот Стефан Лазаревић детектораши дивљи археолози Завод за заштиту споменика културе Ниш истакнуто кнез Лазар Копријан Курвинград принц Муса Сегедински мир султан Мехмед I султан Мурат II уништавање културног наслеђа

Следеће

„Европа ностра“: Високе Дечане и даље треба да чува Кфор

Не пропустите

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.