Археолошка истраживања на Копријану. Власништво над фотографијом Српска средњовековна историја.
На средњовековној тврђави Копријану код Ниша у току су археолошка ископавања. Археолози су започели са веома важним радовима 20. јуна, а исти ће бити завршени средином јула.
Прва фаза радова обухвата истраживање простора уз источни бедем Горњег града, који је највише очуван од свих делова тврђаве. Археолози су на локалитету до сада пронашли средњовековну грнчарију, животињске кости, камени жрвањ и значајан број чаура и метака из времена Првог светског рата и уклонили велику количину шута и наслага земље.
Избачени шут и наслаге земље ископани током археолошких истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Археолошка истраживања иницирао је Завод за заштиту споменика културе Ниш, како би се добили подаци неопходни за обнову утврђења. Истраживања спроводи Археолошки институт Београд, а финансира их Министарство културе и информисања.
У плану је да се са археолошким радовима на Копријану настави и наредних година како би цела тврђава била истражена.
Археолошка истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Девастације археолошког локалитета Копријан
Копријан све до сада није званично археолошки истражен. То средњовековно утврђење у прошлости је много страдало због немарног односа људи према њему. Шездесетих година 20. века са њега је одношен материјал који је коришћен за изградњу кућа.
Такође, Копријан је био мета пљачкаша, такозваних дивљих археолога и детектораша (названи по детекторима за метал које користе), који су својим деловањем готово у потпуности уништили неке од објеката у тврђави. Највећи укоп детектораша дугачак је 5 метара, широк 3 метра и дубок 2,5 метара.
Рупа у бедему коју су направили детектораши и археолог који празни један од укопа детектораша. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Тренутна истраживања су нада да долазе бољи дани за Копријан, утврђење богате и бурне прошлости, које би конзервацијом и делимичном обновом могло да постане место које ће у великом броју обилазити туристи и заљубљеници у историју и природу.
Археолошка истраживања на Копријану и један од становника тврђаве. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Историја Копријана
Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.
Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.
Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.
Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.
Део источног бедема Копријана. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.