Посета чланова делегације „Европа ностре“ Манастиру Високи Дечани. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Манастир Високи Дечани остаје на Листи седам најугроженијих објеката културне баштине у Европи, саопштила је организација „Европа ностра“ након што су њени представници посетили Косово и Метохију прошле недеље.Препорука организације је да Кфор настави да чува ту светињу.
Српски православни манастир из 14. века уврштен је на Листу седам најугроженијих места културне баштине у Европи 2021. године, а приликом посете Косову и Метохији представници „Европа ностре“ утврдили су да ни годину дана након објављивања те листе нису решени главни проблеми због којих су Високи Дечани угрожени у значајној мери, наводи се у саопштењу те организације.
Прво, још није усаглашено коначно решење у вези са последицама које могу изазвати планови о повећању саобраћаја унутар и око специјалне заштитне зоне Дечана, као ни пројекат на обали реке Бистрице, који би могао да негативно утиче на природно окружење Манастира.
Игуман Дечана отац Сава Јањић са члановима делегације „Европа ностре“ на граници заштићене зоне, пет киломентара од Манастира Високи Дечани уз кањон Бистрице. Чланови делегације су се на лицу места уверили колико би планирани пут за Плав угрозио Манастир, уколико не би била завршена планирана обилазница. Фотографија је преузета са фејсбук странице Манастира Високи Дечани.
Друго, судска одлука привремених приштинских институција из 2016. године којом је Манастиру Дечанима потврђено власништво над 24 хектара земљишта још није спроведена кроз закониту регистрацију манастирског земљишта, што нарушава владавину права и правну сигурност тог живог манастира, наводи „Европа ностра“.
Треће, због сложених безбедносних изазова, представници „Европа ностре“ дошли су до закључка да би Манастир и даље требало да непрекидно чувају војници Кфора, што је потврдио и командант тих снага, наводи се у саопштењу организације.
Commander of the #NATO-led #KFOR mission, MG Ferenc Kajári welcomed the Executive Vice President of Europa Nostra, Mr Guy Clausse in HQ KFOR in #Pristina. They discussed the security situation in Kosovo, in particular related to Properties with Designated Special Status. pic.twitter.com/dtpkfOfQ3I
У саопштењу „Европа ностре“ истиче се да се „Манастир Дечани повремено суочава и са неоснованим покушајима ревизије културног и историјског идентитета верског наслеђа, тенденцијом која није у складу са европским и међународним принципима тачне историјске и уметничке интерпретације историјских споменика и локалитета културног наслеђа“.
На основу састанака и разговора одржаних прошле недеље на Косову, на основу посете Манастиру Дечани и његовој специјалној заштитној зони, као и на основу даљих разговора и прегледа релевантних додатних докумената, „Европа ностра“ и Институт Европске инвестиционе банке израдиће свеобухватан извештај са низом препорука које ће бити јавно објављене на јесен.
„Наша годишња Листа седам најугроженијих објеката културне баштине има за циљ да делује као позитиван катализатор промена тако што ће изградити мостове између различитих заинтересованих страна и мобилисати њихову заједничку акцију за обезбеђивање одрживе будућности за сваку од одабраних локација. Драго нам је што смо током година успели да допринесемо проналажењу конструктивних и задовољавајућих решења за спасавање низа локалитета наслеђа уврштених на нашу Листу седам најугроженијих, увек уз поштовање и дијалог са надлежним органима. Уверени смо да ћемо на крају моћи да одиграмо тако позитивну улогу цивилног друштва и у случају српског православног Манастира Високи Дечани уз витални допринос свих релевантних локалних и европских власти“, изјавио је Ги Клос, извршни потпредседник „Европа ностре“, који је био шеф делегације те организације током посете Косову и Метохији.
📢Last week a Europa Nostra/@EIBINSTITUTE Delegation visited Kosovo for a series of heritage visits & talks with local & international stakeholders, also as a follow-up to the inclusion of #DečaniMonastery in our #7MostEndangered 2021 list.
Делегација „Европа ностре“ посетила је Ново Брдо, Манастир Високи Дечани, историјски град Призрен, укључујући његов историјски биоскоп Лумбарди и Цркву Пресвете Богородице Љевишке, као и Манастир Грачаницу, стоји у саопштењу, преноси Танјуг.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.