Вести
Пожар на Вршачком брегу у већем делу локализован, Вршачка кула безбедна (фото, видео)
Пожар који је избио на Вршачком брегу јуче, у суботу 6. августа, у поподневним сатима, у већем делу је локализован. Нема опасности да се прошири према граду, јавља дописник РТС-а.
Вршачки брег је освануо без пламена, али опасност још није прошла, па ватрогасци и даље контролишу ризичне тачке.
Према информацијама од служби на терену, нема опасности да се пожар прошири према граду.
Нешто после поноћи поново се појавила ватра у близини Вршачке куле, али је брзо локализована.
Према информацијама са терена, људства има довољно и пожар је под контролом.
Најтежа ситуација ноћас била је од два до четири часа после поноћи, када је јак ветар распламсао ватру и додатно отежао посао већ уморним ватрогасцима, полицајцима и радницима ЈКП Други октобар, који су се с ватром борили од пет сати поподне.
У једном тренутку на две локације ватра се приближила на неколико метара од викендица, али су објекти брзом реакцијом успешно одбрањени.
Ватрогасци апелују да грађани још увек не долазе на Вршачки брег, јер и даље постоји опасност од разбуктавања ватре и пада дрвећа.
У гашењу пожара на Вршачком брегу учествовали су радници ЈКП „Други октобар“ припадници Шумске управе и МУП-а и ватрогасне јединице из Вршца, Панчева, Беле Цркве и Пландишта.
Кратка историја Вршачког замка
Вршачки замак је средњовековно утврђење подигнуто на брегу који се издиже 399 метара изнад нивоа мора и дан-данас доминира над градом у подножју тог брега.
Вршац, односно насеље Ердшомљо, први пут је у писаним изворима поменут у повељи папе Хонорија III датираној на 11. јануар 1227. године.
Господари Вршца у средњем веку били су и српски владари деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић.
Вршачки замак је споменик културе од великог значаја. Замак је делимично обновљен и једна је од главних туристичких атракција у Вршцу.
Извор:
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.
Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:
Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.
Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.
Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.
Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.
Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.
Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.
Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.
Извор: Пошта Србије
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
Вести
РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу
У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.
На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.
Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу
Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).
Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.
Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).
Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.
Извор: Републички завод за заштиту споменика културе
Прочитајте још:
РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу
РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима
АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Краљ Стефан Дечански - мала керамичка фигура
900,00 рсд
-
Грб Немањића са Цркве Ваведења Богородице Манастира Хиландара – рад на стаклу
5.400,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото3 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)