Вести

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

Објављено пре

3 године

27.02.2023

Од стране:

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Министарка културе Владе Републике Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска потврдила је да су обезбеђена средства у износу од 1,5 милиона денара (24.505 евра) за заштиту манастирског комплекса с Црквом Успења Пресвете Богородице у селу Матејче на северу земље, „као културног наслеђа у опасности“.

Пре годину дана Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља објавио је апел за заштиту Манастира Матеич и молбу за подршку обнови запуштене и вишеструко оскрнављене Цркве Успења Пресвете Богородице у том комплексу на северу Северне Македоније.

Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — _{Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}

Документом „Апел и молба за подршку обнови Манастира Успења Пресвете Богородице у Матејчу и иницијатива за кандидатуру Манастира Матеич на Унескову листу угрожене светске културне баштине”, СПОНА је почетком прошле године указала на то да је због штете настале због драстичних оштећења насталих током ратне 2001. године и негативних атмосферских утицаја званично утврђено да је потребно обновити Манастир.

_{Урезан натпис УЧК на плочи у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.}

У том акту је истакнуто да су његови циљеви „пружање смерница за обнову целокупног манастирског комплекса и упознавање јавности са циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем средњовековног културног наслеђа од изузетног значаја на тлу Северне Македоније, а посебно културног наслеђа у опасности“.

Ратна разарања 2001. године

Читав манастирски комплекс тешко су оштетиле и оскрнавиле албанске терористичке групације током ратне 2001. године. Извесно време ту је био и штаб тих формација, које су тада биле у сукобу са регуларним војно-полицијским снагама Владе Македоније.

Уништени конаци Манастира Матејче. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Уништени конаци Манастира Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

У оружаним сукобима између албанских паравојних групација и македонске војске и полиције, разрушен је манастирски конак који је годинама служио као дечје одмаралиште. Девастирани су и делови манастирског храма, а у њему су оштећене и фреске.

Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

Током рата чак је прекопаван и под у олтарском делу. Манастирска црква је годинама потом била без врата и прозора, препуштена пропадању…

После ратних разарања манастирског комплекса, у полицијским извештајима регистроване су „мирнодопске“ крађе које су починили локални становници. Тада је, између осталог, скинута чак и оловна заштита са крова Цркве Успења Пресвете Богородице.

Најаве улагања у заштиту Матеича и његове обнове

Министарка културе у Влади Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска изјавила је да ће Манастир бити заштићен као културно наслеђе у опасности и најавила је улагања у његову заштиту.

„Предвиђено је 1,5 милиона денара за мере заштите Манастира Матеич. Наставићемо и са реконструкцијом сагласно смерницама надлежних институција. У комуникацији смо и са Министарством за транспорт и везе, које ће санирати пут до Манастира. Из општине Липково добићемо помоћ у настојању да се спрече даље крађе“, рекла је министарка.

Историја, архитектура, сликарство Манастира Матеич

Манастирски храм Успења Пресвете Богородице у селу Матејче, на северу Северне Македоније, подигнут је у 11. веку. О томе сведоче натписи на грчком језику из времена византијског цара Исака Комнина (1057-1059).

Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић. — _{Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић.}

У писаним изворима та светиња се први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века цар Душан је започео обнову Манастира Матеич, а коју су његов син цар Урош и његова супруга царица Јелена завршили око 1357. године.

Црква Успења Пресвете Богородице у селу Матејче има основу уписаног крста са пет купола. Грађена је у српско-византијском стилу.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

Сликарство Матеича показује надовезивање на сликарске традиције које се срећу у сликарству у другим задужбинама краља Милутина Немањића. У Матеичу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора, са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина…

Аутор Милутин Станчић

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Министарство културе Србије: Културно наслеђе на КиМ изложено уништавању

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Велико благо Трговишта: Црква Пресвете Богородице на Вражјем камену

Следеће

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Не пропустите

У Бањој Луци отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.