Вести

У току пријаве за радионицу сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози

Објављено пре

3 године

24.03.2023

Од стране:

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ . Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Републички завод за заштиту споменика културе позива све заинтересоване да се пријаве за радионицу сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози. Радионица ће почети у 11 сати, 25. марта 2023. године, у Галерији Академије уметности у Новом Саду, Булевар Михајла Пупина 20.

У оквиру радионице учесници ће бити упознати са сликарским техникама „al fresco“ и „al secco“. Они ће сазнати њихов историјат, значај и разлике и научити процес њихове припреме и израде, као и процесе конзервације и рестаурације некада и данас.

Током радионице учесници ће моћи да одаберу предложак орнамента из средњовековних цркава са подручја Србије и самостално израде копију на унапред припремљеној подлози малог формата од кречног малтера.

Поменута радионица сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози је део пратећег програма изложбе „Helena, serbiae regina“.

Сви заинтересовани могу да пошаљу пријаве за радионицу на мејл marijana.protic@heritage.gov.rs.

У току изложба „Helena, serbiae regina“ у Галерији Академије уметности у Новом Саду

Изложба „Helena serbiae regina“ отворена је 17. марта 2023. године у Галерији Академије уметности у Новом Саду.

Повод за њен настанак је обележавање 75. годишњице од оснивања Републичког завода за заштиту споменика културе. Она је направљена у сарадњи РЗЗСК-а са другим националним установама културе, академским и научним институцијама.

Причом о српској краљици Јелени Анђел и Манастиру Градац изложба кроз више слојева осликава везе Француске и Србије. Први пут је приказана у децембру 2022. године у Културном центру Србије у Паризу. Веома позитивно су је оценили француски академски радници, истраживачи византолози и конзерватори Центра за националне споменике Француске.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештењске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња, као и копију иконе коју је поклонила Ватикану.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештењске цркве, прати по један кратки документарни филм. Та остварења су настала у сарадњи и уз подршку Факултета драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду, Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Нови Сад Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је финансирана средствима Министарства културе Републике Србије и реализована уз благослов епископа жичког др. Јустина (Стефановића) и ентузијазам игуманије Манастира Градац Нине (Неранџић).

Изложба ће бити отворена за публику до 30. марта 2023. године, радним данима од 12 до 19 часова.

Извор: Фејсбук страница Републичког завода за заштиту споменика културе, Академија уметности Универзитета у Новом Саду

Прочитајте још:

Вечерас предавање „Место и улога париске катедре Габријела Мијеа у изучавању маузолеја краљице Јелене“ у Галерији Академије уметности у Новм Саду

Трибина „Кад су жене владале и градиле – српске хероине средњег века“ у петак, 24. марта, у „Галерији `73“ у Београду

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Ознаке:Galerija Akademije umetnosti u Novom Sadu Izložba „Helena serbiae regina“radionica slikanja srednjovekovnih ornamenata na malternoj podlozi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture slikarska tehnika al fresko slikarska tehnika al seko Галерија Академије уметности у Новом Саду Изложба „Helena serbiae regina“радионица сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози Републички завод за заштиту споменика културе сликарска техника ал секо сликарска техника ал фреско

Следеће

Не пропустите

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.