Вести

У току пријаве за радионицу сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози

Објављено пре

3 године

24.03.2023

Од стране:

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ . Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Републички завод за заштиту споменика културе позива све заинтересоване да се пријаве за радионицу сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози. Радионица ће почети у 11 сати, 25. марта 2023. године, у Галерији Академије уметности у Новом Саду, Булевар Михајла Пупина 20.

У оквиру радионице учесници ће бити упознати са сликарским техникама „al fresco“ и „al secco“. Они ће сазнати њихов историјат, значај и разлике и научити процес њихове припреме и израде, као и процесе конзервације и рестаурације некада и данас.

Током радионице учесници ће моћи да одаберу предложак орнамента из средњовековних цркава са подручја Србије и самостално израде копију на унапред припремљеној подлози малог формата од кречног малтера.

Поменута радионица сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози је део пратећег програма изложбе „Helena, serbiae regina“.

Сви заинтересовани могу да пошаљу пријаве за радионицу на мејл marijana.protic@heritage.gov.rs.

У току изложба „Helena, serbiae regina“ у Галерији Академије уметности у Новом Саду

Изложба „Helena serbiae regina“ отворена је 17. марта 2023. године у Галерији Академије уметности у Новом Саду.

Повод за њен настанак је обележавање 75. годишњице од оснивања Републичког завода за заштиту споменика културе. Она је направљена у сарадњи РЗЗСК-а са другим националним установама културе, академским и научним институцијама.

Причом о српској краљици Јелени Анђел и Манастиру Градац изложба кроз више слојева осликава везе Француске и Србије. Први пут је приказана у децембру 2022. године у Културном центру Србије у Паризу. Веома позитивно су је оценили француски академски радници, истраживачи византолози и конзерватори Центра за националне споменике Француске.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештењске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња, као и копију иконе коју је поклонила Ватикану.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештењске цркве, прати по један кратки документарни филм. Та остварења су настала у сарадњи и уз подршку Факултета драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду, Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Нови Сад Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је финансирана средствима Министарства културе Републике Србије и реализована уз благослов епископа жичког др. Јустина (Стефановића) и ентузијазам игуманије Манастира Градац Нине (Неранџић).

Изложба ће бити отворена за публику до 30. марта 2023. године, радним данима од 12 до 19 часова.

Извор: Фејсбук страница Републичког завода за заштиту споменика културе, Академија уметности Универзитета у Новом Саду

Прочитајте још:

Вечерас предавање „Место и улога париске катедре Габријела Мијеа у изучавању маузолеја краљице Јелене“ у Галерији Академије уметности у Новм Саду

Трибина „Кад су жене владале и градиле – српске хероине средњег века“ у петак, 24. марта, у „Галерији `73“ у Београду

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Ознаке:Galerija Akademije umetnosti u Novom Sadu Izložba „Helena serbiae regina“radionica slikanja srednjovekovnih ornamenata na malternoj podlozi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture slikarska tehnika al fresko slikarska tehnika al seko Галерија Академије уметности у Новом Саду Изложба „Helena serbiae regina“радионица сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози Републички завод за заштиту споменика културе сликарска техника ал секо сликарска техника ал фреско

Следеће

Не пропустите

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Из штампе изашло друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Објављено пре

1 дан

07.02.2026

Од стране:

Редакција

Насловна страна другог издања књиге „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића.

Недавно је Службени гласник објавио друго издање монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“. Њен аутор је др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Ту лепу вест поделио је сам аутор на свом профилу на Фејсбуку и она је изазвала велики број позитивних реакција.

Објављивање другог издања ове вредне и значајне књиге говори нам да устручној и широј јавности и даље постоји интересовање да се дође до примерка те монографије. Сваког историчара и заљубљеника у српску средњовековну историју могу само да радују овакве вести, јер оне показују да значајан број људи занима тај период српске историје и препознаје квалитетно и занимљиво научно дело.

Уредници сајта Српска средњовековна историја препоручују својим читаоцима да набаве и прочитају ову књигу, а аутору др Милош Ивановићу да његова монографија што пре доживи и треће издање.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Захваљујући монографији „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону има књигу у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Прочитајте још:

Милош Ивановић за „Рубикон подкаст“: Наша властела је у средњем веку била просвећена

И у средњем веку је постојала свест о проблемима загађења животне средине

Др Милош Ивановић: Ток и исход Косовске битке нису познати

Наставите са читањем

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

2 месеца

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!