Вести
Помозимо обнову средњовековног Манастира Враћевшнице, задужбине челника Радича Поступовича
У пожару у Манастиру Враћевшници, који се догодио 5. августа, страдао је велики део манастирског конака. Епархија Жичка и сестринство Манастира позивају људе да у складу са својим могућностима помогну обнову конака.
Ватра је уништила кровну конструкцију конака, који је подигнут 1981. године, и све монашке ћелије, као и све што се у тим ћелијама налазило. Делимично је оштећена и зимска капела Враћевшнице.
Ватра срећом није захватила остале манастирске објекте, међу којима су најзначајнији Црква Светог Георгија из 15. века и конак кнеза Милоша Обреновића из 19. века. Такође, манастирска ризница није страдала у пожару и у потпуности је сачувана.
Покренута акција прикупљања средстава за обнову конака Манастира Враћевшнице
Сестринство Манастира Враћевшнице и Епархија Жичка, којој поменута светиња припада, покренули су акцију прикупљања средстава за обнову уништеног конака.
Они су позвали све људе добре воље да у складу са својим могућностима уплате средства на следеће рачуне:
Директна банка 150-17509-88
Халкбанк 155-54452-02
Инструкције за уплате из иностранства погледајте на сајту Манастира Враћевшнице или на фотографији испод.
За сва додатна питања обратите се сестринству Манастира Враћевшнице слањем имејл поруке преко сајта сајта Манастира Враћевшнице или позивом на број телефона +381 32 5733309.
Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да се укључе у ову акцију и помогну обнову конака Манастира Враћевшнице.
Кратка историја Манастира Враћевшнице
На јужној страни Рудника, у долини Враћевшничке реке, 1431. године изграђен је и живописан Манастир Враћевшница са Црквом Светог Георгија. Ктитор Манастир је челник Радич Поступовић, великаш из времена владавина деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурађа Бранковића.
Током османлијског периода Манастир је више пута рушен и обнављан.
Био је важан културни и политички центар та време Првог и Другог српског устанка.
Велику пажњу посвећивао му је кнез Милош Обреновић, који је током своје две владавине више пута помагао Манастир и који је у њему саградио конак 1825. године.
Године 1980. у Манастиру је у непосредној близини Милошевог конака подигнут нови конак, који је нажалост 5. августа страдао у пожару.
Извор:
Републички завод за заштиту споменика културе
Прочитајте још:
Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква