У комплексу Цркве Светих апостола Петра и Павла (Петрове цркве) у Старом Расу у току су радови на изградњи и ревитализацији северне грађевине.

Инвеститор радова је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. Финансијер је Министарство туризма и омладине.

За археолошки и конзерваторски надзор је задужен Републички завод за заштиту споменика културе.

Рок за завршетак радова 29. август 2025. године

Радови су почели 2. маја 2025. године и план је да они трају 120 календарских дана. Дакле, радови би требало да буду готови 29. августа 2025. године.

Према до сада изведеним радовима и плану коначног изгледа северне грађевине у Петровој цркви, што читаоци могу видети на фотографијама, мало је вероватно да ће радови бити завршени у планираном року.

Када радови на северној грађевини буду готови биће заокружен комплекс Цркве Светих апостола Петра и Павла, који чине сама светиња, гробље око ње, северна грађевина, звоник и конзервирани остаци зидина.

Кратка историја Цркве Светих апостола Петра и Павла у Старом Расу

На благој узвишици изнад десне обале реке Дежеве, недалеко од њеног ушћа у реку Рашку, на око два километра од Новог Пазара, уздиже се храм „светих и свеславних и врховних апостола Петра и Павла“.

Црква Светих апостола Петра и Павла из 9. или 10. века у Старом Расу представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште Рашке епископије.

Најстарије познато историјско сведочанство које поуздано говори о старини храма је повеља византијског цара Василија II Бугароубице из 1020. године.

О самом постанку Петрове цркве постоје два предања. Према првом, ту цркву је саградио апостол Тит, ученик апостола Павла.

Према другом предању, саопштеном у Летопису Попа Дукљанина, дукљански краљ Бело Павлимир је са Римљанима ратовао против рашког жупана Лутомира. Након што су га поразили Римљани су саградили тврђаву Бело и храм „у част блаженог Петра апостола“. Тај догађај се према том извору збио половином 9. века.

Петрова црква много већи значај за српску историју има у време владавине династије Немањић.

Први велики догађај који се одиграо у тој цркви је „друго крштење“ великог жупана Стефана Немање, који се по преузимању власти крстио по православним обичајима.

Један од најзначајнијих догађаја у српској средњовековној историји се догодио на Благовести 1196. године, када је на сабору код Петрове цркве Стефан Немања предао власт свом средњем сину Стефану, будућем краљу.

Рашка епископија је са седиштем у Петровој цркви је поред новооснованих епископија 1219. године чинила Српску аутокефалну цркву.

Током целог Средњег века, све до пропасти српске средњовековне државе 1459. године, у Петровој цркви се развијао културни и духовни живот.

Под Османлијама до модерних времена

Током османлијског периода владавине, нарочито током 17. и 18. века, Петрова црква је доста пострадала, посебно у ратовима. Рашки митрополити су тешко излазили на крај са османлијским властима у намери да обнове порушену цркву.

Петрова црква је остала под турском влашћу све до 1912. године и ослобођења.

Петрова црква је 1979. године уврштена на Листу светске културне баштине Унеска.

Током 20. и 21. века у комплексу Петрове цркве обављено је доста археолошких истраживања. У последњих петнаестак година је изведено неколико грађевинских и реконструкцијских подухвата ради оспособљавања цркве за свакодневно богослужење.

Прочитајте још:

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква“

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Поводом 20. годишњице од уписивања на Унескову листу „Памћење света“, Мирослављево јеванђеље ће бити доступно јавности од петка, 1. августа, до петка, 8. августа, објавио је Народни музеј Србије.

У том периоду све љубитеље уметности и историје, па и оне најмлађе, очекују вођења током којих ће се разговарати о томе како је настало Мирослављево јеванђеље, у чијем све власништву је било кроз векове и како је успело да преживи све недаће од 12. века до данас.

Стручна вођења за одрасле

Петак, 1. август, 13 часова.

Субота, 2. август, 18 часова.

Недеља, 3. август, 13. часова.

Уторак, 5. август, 13. часова.

Среда, 6. август, 13. часова.

Четвртак, 7. август, 13. часова.

Петак, 8. август, 13. часова.

Вођења за децу „Слова и животиње из Мирослављевог јеванђеља“

Субота, 2. август, 13 часова.

Четвртак, 7. август, 15 часова.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Прича о светињи у којој је највероватније настало Мирослављево јеванђеље

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Изложба „Чекајући сталну поставку“ добила је нове експонате, објавио је Историјски музеј Србије.

Део изложбе „Чекајући сталну поставку“ постале су нове реконструкције средњовековних српских инсигнија.

У питању су реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића, реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића, реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана, реконструкција одежде краљице Каталине, реконструкција јахачке одежде Јована Оливера и реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног.

Реконструкција круне краља Михаила I Војислављевића

Реконструкција круне Михаила I Војислављевића, владара из преднемањићке епохе, израђена је у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака, по узору на фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу.

Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и израђена је од позлаћеног сребра, украшена бисерима, ахатом, ониксом, жадом, хризопрасом, сафиром и аметистом.

Реконструкција севастократорског венца Стефана Немањића

Реконструкцију севастократорског венца Стефана Првовенчаног израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица, по фресци из Манастира Студеница.

Венац је израђен од позлаћеног сребра и декорисан турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и бисерима.

Реконструкције оклопа и мача цара Стефана Душана

Оклоп цара Душана реконструисао је архитекта Стеван Стевановић по представи на житијној икони Стефана Дечанског у Манастиру Високи Дечани. Мач цара Душана, по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу (Северна Македонија), израдио је мајстор Слободан Маринић.

Украси су позлаћени, а на мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар“.

Реконструкција одежде краљице Каталине

Реконструкција одежде краљице Каталине израђена је по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера

Реконструкција јахачке одежде Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у Манастиру Лесново (Северна Македонија).

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног

Реконструкција одежде краља Стефана Првовенчаног израђена је на основу фреске из Манастира Милешева.

Одежде су израђене у радионици костимографкиње Јоване Стокуће и представљене на луткама вајара Дарка Кузмановића. Украсне бисере даровао је колекционар Витор Ристовић у спомен на сина Видоја.

Извор: Историјски музеј Србије

Прочитајте још:

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)