Актуелности
Одржана седница Комисије Владе Републике Србије за Хиландар: Обнова Манастира ће бити завршена 2024. године
Комисија Владе Републике Србије за Хиландар одржала је седницу на Светој Гори у Манастиру Хиландару. Чланови тог тела, којим председава министар културе Никола Селаковић, обишли су радове на обнови Манастира, једног од најзначајнијих духовних и културних седишта српског народа, и утврдили да ће до краја године бити завршени објекти пострадали у пожару пре 20 година.
До сада су обновљени Конак из 1814. године, Велики конак, Бели конак, Улазна зона. Завршени су и радови на Трпезарији, изграђен је противпожарни резервоар са хидрантском мрежом, изграђена је и опремљена централна котларница, као и канализациона мрежа са колектором и системом за пречишћавање отпадних вода.
Обнова Дохије завршена, обнова Игуменарије ће бити завршена до краја 2024. године
Председник Комисије министар Селаковић истакао је да је објекат Дохије у потпуности завршен, а да ће објекат Игуменарије, на коме је и избио пожар 2004. године, до краја године бити завршен, као последњи сегмент обнове изгорелог дела Манастира Хиландара.
Чланови Комисије обишли су Дохију и Игуменарију и упознали су се са обимом предстојећих конзерваторско-рестаураторских радова на фреско-сликарству у тим објектима. Они су такође видели и манастирски енергетски систем – хибридни систем за производњу, дистрибуцију и напајање електричном енергијом Хиландара. Тај систем је пуштен у рад, први је такве врсте на Светој Гори и он обезбеђује редовно снабдевање Манастира електричном енергијом.
Министар је најавио да ће задатак у 2025. години бити велики пројекат изградње ризнице и депоа Манастира Хиландара, као и да до краја следеће године очекује почетак радова.
За 20 година за Хиландар издвојено више од 2 милијарде динара
„У току ових 20 година, Влада Републике Србије издвојила је 2.017.000.000 динара за Манастир Хиландар. Такође, 2021. године донет је Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара, који ће омогућити и наредне врсте радова“, нагласио је министар Селаковић.
Министар културе казао је да је Комисија констатовала да су досадашњи радови спровођени на вредан, штедљив и домаћински начин. Он је додао да је овај велики задатак, који је стајао пред српским народом и државом Србијом, дошао до самог краја.
Извор: Фејсбук страница „Задужбина Светог манастира Хиландара – Holy Monastery Hilandar Foundation“ и фејсбук страница Министарства културе.
Погледајте:
Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.
Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.
Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.
Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.
Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.
Кратка историја тврђаве Милешевац
Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.
Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.
Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.
Прочитајте још:
Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља
У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша
Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље
Вести
Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији
Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.
Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.
Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.
Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.
У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.
Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.
Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА
Прочитајте још:
У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.
Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.
Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)
Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.
Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.
Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.
Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.
Прочитајте још:
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
-
Краљ Милутин – гипсана фигура
6.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Розета из Манастира Милентија
5.200,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови3 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти3 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква